Desni ekstremizam je i dalje ključni uzrok antisemitskih incidenata i antisemitskog nasilja u Nemačkoj. To pokazuje studija „Desni ekstremizam i antisemitizam“, koju je nemački Savez istraživačkih i informativnih centara za borbu protiv antisemitizma (BV RIAS) objavio pred kraj godine.

Antisemitizam je širi

Studija je pribeležila hiljade antisemitskih incidenata u Nemačkoj u od 2019. do 2023. godine.

Valja naglasiti period do kraja 2023. godine, jer je nakon terorističkog napada Hamasa 7. oktobra 2023. i naknadnog rata u Gazi broj antisemitskih incidenata „eksplodirao“ – kako to opisuje BV RIAS. Trend u 2024. godini je alarmantan.

Antisemitizam je, kako kaže Benjamin Štajnic, izvršni direktor RIAS-a, „fenomen koji se proteže daleko izvan desno-ekstremnog okruženja“.

Daniel Poensgen, naučni referent BV RIAS-a, naglasio je da studija nije reprezentativna i da ne pruža kompletnu sliku stanja. Treba poći od toga da postoji „visoka stopa neprijavljenih slučajeva“.

Međutim, gotovo nijedno drugo istraživanje ne pruža tako ozbiljno prikupljene podatke: studija navodi političku pozadinu antisemitskih incidenata samo kada je to provereno.

Jer, kako kaže Poensgen, to se često ne može utvrditi, pošto počinioci ostaju nepoznati ili motivi incidenata nisu jasno povezani.

Tako je političku pozadinu moguće utvrditi samo u oko 44 procenta od ukupno 13.654 incidenta. Najveći pojedinačni faktor čine desno-ekstremni motivi. To se odnosi na više od trećine incidenata koji se mogu jasno klasifikovati.

Primeri desno-ekstremnog antisemitizma

RIAS navodi primere antisemitizma motivisanog desnim ekstremizmom. Najpoznatiji slučaj bio je teroristički napad na sinagogu u Haleu 9. oktobra 2019.

Drugi primer je napad na Jevrejina u Frankfurtu u julu 2022. godine, kada je komšija provalio njegova ulazna vrata i udario ga. „Iako su neki stanari čuli pozive za pomoć, niko nije pokazao građansku hrabrost ili došao da pomogne“, navodi se u studiji.

„Incidenti“ uključuju napade u javnom prevozu ili pljuvanje Jevreja na ulicama. „Antisemitizam povezuje vrlo različite desno-ekstremne aktere – od nove desnice, preko Alternative za Nemačku, do fudbalskih navijača“, kaže koautor Poensgen.

AfD kao „pretnja za jevrejski život“

Najduže poglavlje studije, više od četvrtine ukupnog materijala, posvećeno je Alternativi za Nemačku i antisemitizmu. U Bundestagu i većini nemačkih pokrajinskih parlamenata sede poslanici AfD-a. Stranka se, naročito u istočnim nemačkim pokrajinama, smatra desno-ekstremnom.

„Jačanje AfD-a, čija ideologija sistematski izaziva neraspoloženje i srdžbu prema Jevrejima, predstavlja ne samo pretnju jevrejskom životu, već i demokratskim akterima u Nemačkoj“, zaključuje se u studiji.

Kratko pred Božić, savezna vlada je objavila svoj drugi „Izveštaj o borbi protiv antisemitizma“. Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) izjavila je: „Naša je odgovornost učiniti sve kako bismo zaštitili Jevreje.“

Ona je istakla kako je antisemitizam „poseban društveni fenomen“ i dodala da istraživanja u oblasti antisemitizma treba proširiti.

Izveštaj iz Drezdena

Kako bi se jasno prikazale posledice koje ostavlja antisemitizam, BV RIAS je dao prostor izveštaju predsednice Jevrejske zajednice u Drezdenu Ekaterine Kulakove.

„Redovno nam ostavljaju grafite na sinagogi i na jevrejskom groblju“, kaže 55-godišnja Kulakova. „Mogli bismo napraviti malu izložbu, sve je dokumentovano.“

Takođe, opisuje kako povremeno, kada demonstranti prolaze pored sinagoge i prostorija u kojima se podučavaju jevrejska deca, ona sa upravnikom stoji u dvorištu iza zaštitne ograde kako bi bila spremna da spreči najgore.

Međutim, nije reč samo o napadima na jevrejske objekte, kaže Kulakova. Pretnje ili uvrede mogu doći, na primer, u pekari. Već im je savetovano da ne nose jevrejske kapice na glavi prilikom kupovine i da ne govore da su Jevreji.

Masivne mere zaštite sinagoge

Kulakova je takođe spomenula posebna ograničenja, koja su proizašla iz bezbednosnih mera za Jevrejsku zajednicu u Drezdenu. Sinagoga je prelepa zgrada sa velikim staklenim zidovima, jer su želeli da imaju gostoljubivu kuću.

„Lako ste mogli ući u nju“, rekla je. „Sada više ne možete, već dve godine. Apsolutne mere zaštite onemogućavaju posete, a one su pooštrene ne samo zbog muslimanskog antisemitizma.“

RIAS-ova manifestacija, na kojoj je govorila Ekaterina Kulakova, održana je u parlamentu pokrajine Brandenburga u Potsdamu. Put do tamo vodi pored nove sinagoge, koja je otvorena u julu ove godine, uz prisustvo brojnih političara.

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer održao je govor, a bila je prisutna i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Tada se ponosno isticao mali kafić u prizemlju, kao mesto za susrete.

Sada na ulazu piše: „Zatvoreno“ i „Do daljnjeg bez poseta“.