Rabin Šlomo Bakšt kaže zabrinuto da na ulicama Odese ima vojnika više nego ikada: „Vidi se da su Ukrajinci danas mnogo veće patriote nego pre deset godina. Oni se poistovećuju mnogo jače sa svojom zemljom i spremni su da je brane“.

Preteći upad ruskih trupa tema je za verske zajednice u zemlji i u Evropi. Ukrajina sa tradicionalnim hrišćanstvom pravoslavnom većinom i jevrejskom manjinom podeljena je oko toga.

U zemlja od 40 miliona dominira pravoslavno hrišćanstvo, 60 odsto Ukrajinaca se izjašnjava tako. Na zapadu zemlje, u lavovskoj oblasti ima nekoliko miliona vernika Ukrajinske grkokatoličke crkve. Ona priznaje papu kao svog poglavara, a verske obrede obavlja na pravoslavan način, dok njeni sveštenici mogu da se žene. Pored te crkve, postoje manje zajednice protestanata, Jevreja i muslimana.

Raskol u pravoslavlju

Od proglašenja ukrajinske nezavisnosti 1991, pravoslavlje u toj zemlji duboko je podeljeno. Aneksija Krima i ruska intervencija na istoku Ukrajine dodatno su produbili podele.

Pravoslavnu crkvu Ukrajine je 2018. kao autokefalnu crkvu priznala Carigradska patrijaršija. Taj korak naišao je na snažno protivljenje ruskog patrijarha iz Moskve, pod kojim je sada znatno manja Ukrajinska pravoslavna crkva. Otada postoji sukob između patrijarha u Moskvi i Istanbulu. Često je uočljiva bliskost moskovskog patrijarha Kirila i šefa Kremlja Vladimira Putina. Analitičari često podvlače izrazitu bliskost crkve i države.

Regina Elsner, teološka analitičarka u berlinskom „Centru za istočnoevropske i međunarodne studije“, kaže da taj sukob u Ukrajini za sada nije verski konflikt, ali da od 2014. godine religija igra važnu ulogu. Ona dodaje da „ruska pravoslavna crkva pokazuje slične hegemonijalne težnje“ kao i ruska država – polazi se od sopstvene dominacije.

Rusko pravoslavlje ćuti

Regina Elsner podseća da je konflikt eskalirao nakon istanbulskog priznavanja autokefalnosti Pravoslavne crkve Ukrajine. Moskovska patrijaršija i njoj pripadajuća Ukrajinska pravoslavna crkva nikada se nisu izjasnile protiv vojne intervencije i aneksije Krima. „Time se crkva u samoj zemlji dodatno izolovala“, kaže Elsner.

Poglavari ruskog pravoslavlja, kako u Moskvi, tako i u Kijevu, o svemu tome ćute. Prema Elsnerovoj, oni pokušavaju da se u potpunosti klone političkih pitanja. Prošlog vikenda je patrijarh Pravoslavne crkve Ukrajine Epifanije uputio poziv na molitvu za mir. On je tom prilikom, prema izveštaju Katoličke novinske agencije (KNA), upozorio da se „pretnja Rusije ne sme potceniti“.

I papa upozorava

Dok u pravoslavlju nema puno reči posvećenih toj temi, iz različitih evropskih zemalja dopiru apeli za mir i mirno rešavanje sukoba iz redova katoličke crkve. Papa Franja je takođe dao izjavu, pozvavši odgovorne da „učine sve kako bi sačuvali mir“. Papa je dodao da su vesti iz regiona „veoma uznemiravajuće“.

Vaseljenski patrijarh Vartolomej I pozvao je iz Istanbula na dijalog i na poštovanje međunarodnog prava. „Oružje nije rešenje. Naprotiv, ono može doneti samo rat, nasilje, patnju i smrt“.

Svjatoslav Ševčuk, poglavar Ukrajinske grkokatoličke crkve, pozvao je papu da poseti Ukrajinu. Prema njegovom  išljenju, papin dolazak bio bi „snažan gest“ i mogao bi se organizovati i pod trenutnim okolnostima. Slične izjave je prethodnih dana davala bivša predsednica Saveta evangelističkih crkava u Nemačkoj Margot Kesman.

Papina poseta Ukrajini bi bila rizična

Stručnjakinja za istočnoevropska verska pitanja Elsner kaže da takva poseta nije verovatna. Prema njoj, papa bi mogao da dolije ulje na vatru u napetim ekumenskim odnosima i upropasti odnos s ruskim pravoslavljem. A do sada je taj odnos pomno negovan, uprkos svim sukobima. Ona misli da bi dobar odnos Vatikana sa ruskim pravoslavljem mogao da se iskoristi za zajednički nastup crkava kako bi se pokazalo da one nisu na strani ratnih huškača.

I glavni rabin u Odesi Bakšt je skeptičan prema mogućoj papinoj poseti u ovom trenutku: „Bio bi to ljubazan gest, ali ništa više”. On kaže da je Ukrajina pravoslavna, a ne katolička zemlja. Osim toga, mišljenja je da religija ne bi trebalo da se petlja u politiku.

Bakšt ima preče brige: „Uprkos tome, mi se spremamo na sve moguće scenarije, i ovde, u jevrejskoj zajednici. Primeti se da stanovništvo više nego inače nabavlja životne namirnice“. On kaže da to važi i za njegovu versku zajednicu, koja želi da obezbedi snabdevanje svojih članova. „Nikad se ne zna“, zaključuje Bakšt.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.