Pretnja za srpske reke
22. septembar 2018.
Srbija proizvodi nešto više od 21 odsto struje iz obnovljivih izvora energije, a obavezala se Evropskoj uniji na 27 odsto do 2020. godine. Možda je u pripremi i novi cilj EU da do 2030. godine proizvodi čak 35 odsto energije na ovaj način, hvalio se ministar energetike Aleksandar Antić ove godine.
Međutim, mala zemlja sa prirodnim lepotama i još uvek brojnim netaknutim predelima, možda trpi veću štetu nego što to može da podnese.
„Mi živimo u zemlji u kojoj je već nestalo 50 reka!“, kaže za DW Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od predstavnika inicijative „Sačuvajmo reke Stare planine“. Radovi u Parku prirode na Staroj planini tek treba da počnu, a na Vlasini i na Kopaoniku uveliko traju. Prema odgovoru iz Srbijavoda, od 24 planirane hidrocentrale čak 13 je na području parka prirode.
Goran Tokić sa Elektronskog fakulteta u Nišu kaže da gradnja stotina mini-hidroelektrana širom zemlje može mnogo da košta Srbiju. „Dobar deo tih mini-hidroelektrana je derivacionog tipa, a to znači da se teškom mehanizacijom pored reke u dužini od nekoliko kilometara prvo poseče drveće, napravi kanal, i zatim stavi cev koja često zahvata i do 100 odsto vode jer je reč o privatnim investitorima“, upozorava on.
„Tako reka bukvalno presuši. Dakle, govorimo o tome da Srbija može da izgubi dve, tri ili četiri hiljade kilometara reka! Da potpuno nestanu sa geografske karte Srbije“, dodaje Tokić za DW.
Meštani Pirota i okoline kažu da nikada nije bilo javne rasprave na ovu temu, već da se „odjednom jednog dana pojave mašine i počnu da kopaju“. Ko sve u ovom lancu igra ulogu ili ima svoj interes nije uvek lako utvrditi jer je spisak je poduži.
Prebacivanje odgovornosti
Dok nadležno Ministarstvo energetike ne donese krajnju odluku o gradnji neke hidrocentrale, različite institucije svoja mišljenja ili pribavljaju potrebnu dokumentaciju. Počev od lokalne samouprave, preko Zavoda za zaštitu prirode, Srbijavoda, Srbijašuma, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Hidrometeorološkog zavoda – svi oni se pitaju u okviru svog domena pre nego što mehanizacija počne da krči šume.
Kako područje parka prirode Stara planina obuhvata uglavnom teritorije opština Knjaževac i Pirot, u preduzeću Srbijavode kažu da samo četiri male hidrocentrale za sada poseduju vodne dozvole koje se nalaze na teritoriji opštine Knjaževac, te da su one van prve i druge zone zaštite parka prirode. Takođe, tvrde da na teritoriji opštine Pirot nema izdatih vodnih dozvola, a da se sva mišljenja i vodni uslovi donose u skladu sa mišljenjima Agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva zaštite životne sredine.
Zato nije sasvim jasno zašto su građani Pirota morali tokom avgusta da zaustavljaju započinjanje gradnje mini-hidroelektrane na Rudinjskoj reci koja pripada Pirotu. Takođe nije jasno kako lokacijske i građevinske dozvole daje Grad, ako je Stara planina park prirode prvog reda, što znači – pod nadležnošću države.
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić za DW kaže da „lokalna samouprava ne može da zabrani Ministarstvu (energetike) da izdaje dozvole, ali može da šalje dopise da se određene odluke preispitaju što i čini kada se ukaže potreba“. Iz Ministarstva energetike tokom pune tri sedmice nisu odgovorili na pitanja DW.
Prete poplave i uništenje životinjskog sveta
Na pitanje kako je uopšte moguće da se mini-hidroelektrane prave u parkovima prirode prvog reda kao što je planirano na Staroj planini, nijedna navedena institucija nije odgovorila. S druge strane, različite nevladine organizacije koje se bave ekologijom tvrde da se struja proizvedena na ovaj način na podneblju Stare planine meri zanemarljivim procentom.
„One bi proizvodile struju na nivou statističke greške! Ne bi verovatno čak uspeli ni da proizvedu dovoljno za novogodišnje osvetljenje za Beograd“, tvrdi Nensila Radojković iz Inicijative građana za odbranu reka Stare planine.
Zbog mutnih nadležnosti i prebacivanja odgovornosti i ne čudi što su građani Pirota na oprezu. Protesti koje s vremena na vreme organizuju podržavaju građani širom Srbije, mnoge javne ličnosti. To su, kažu u Pirotu, nepolitički protesti: za prirodu, reke i živi svet.
Živi svet u planinskim vodotokovima je već ugrožen, kaže biolog Predrag Simonović, pa ni takozvani biološki minimum reka koji bi morao da teče van cevi nije dovoljan. „Ceo ekosistem je nategnut tako da je najveći deo godine na minimumu. Režimi voda na našem podneblju su jako loši, i svako dalje pogoršanje odvraćanjem voda iz korita, pa makar i ostavljali nešto što je minimum, ne može da omogući opstanak vrstama“, kaže Simonović za DW.
To međutim nije sve, upozorava i Goran Tokić sa Elektronskog fakulteta, koji je o ovom problemu govorio i u Skupštini Srbije. „Poznato je da je prvi korak ka poplavama erozija, a ona nastaje sečom drveća. Da bi ugradili jednu takvu cev, oni iseku 30 hiljada stabala. Kada dođu velike prolećne kiše, umesto da reka poplavi brdsko-planinske predele, ona se sjuri kroz cev u niziju.“
„Zamislite sada takvih 500 cevi koje sjure takvu planinsku vodu u niziju. Šta dobijemo? Veoma lako možemo da dobijemo izlivanje Velike Morave, recimo u Ćupriji, zato što se 500 rečica koje bi trebalo da poplave neku planinu gore, odnosno neka neprohodna priobalja, sjurilo kanalima“, objašnjava on.
Tokić dodaje da su neke od problema meštani mnogih sela iz okoline Pirota već osetili jer su im presušili arterski bunari koji se koriste za navodnjavanje voća i povrća. „Podzemna voda može da putuje i dve-tri godine, a nakon toga će početi da presušuju izvori pijaće vode u Srbiji. Ne možete planinsku vodu da cevima sjurite u niziju i da očekujete da planina posle ima izvor pijaće vode.“