Ove nedelje u Njujorku se održava još jedna potencijalno sporna i dramatična Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Ipak, čini se da postoji bar jedno pitanje oko kojeg se diplomate i spoljni posmatrači slažu: predstojeće članstvo Nemačke u najelitnijem klubu UN – Savetu bezbednosti – pozitivna je stvar.

„Ljudi iščekuju Nemačku u Savetu bezbednosti, to je jasno“, izjavio je Žoao Vale de Almeida, ambasador Evropske unije u svetskoj organizaciji.

„Mi podržavamo Nemačku i imamo jako strateško partnerstvo sa njom. Sjajno je što je ona u Savetu bezbednosti“, rekla je Fatima Kjari Mohamed, ambasadorka Afričke unije u UN.

„Nemačka je važna zemlja, jedna od zemalja koja finansijski najviše doprinosi UN. Zato ona ima mnogo toga da kaže i želeli bismo to da iskoristimo“, naglašava Luis Šarbono, direktor za UN pri organizaciji „Hjuman rajts voč“ (HRW).

Glas za multilateralizam

Snažna podrška članstvu Nemačke u Savetu bezbednosti bila je uočljiva i u vreme glasanja za članstvo u junu: 184 glasa „za“ od ukupno 190. To je odraz stava mnogih u međunarodnoj zajednici koji Berlin vide, možda ne kao direktnu protivtežu Vašingtonu, ali u svakom slučaju kao ključni glas za multilateralizam i međunarodnu saradnju – što je, smatra se, u doba Trampa ugroženo.

Kurs Vašingtona prema UN pod predsednikom Donaldom Trampom mogao bi da se opiše kao neprijateljski. SAD su tako istupile iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, o čemu su pregovarale ključne članice UN, a koji je podržan i rezolucijom Saveta bezbednosti i nadgleda ga Agencije za nuklearnu energiju UN. Napustile su i Parski sporazum o klimi UN i istupile iz UNESKA i Saveta UN za ljudska prava. Ranije ovog meseca Vašington je prestao da finansijski podržava Agenciju UN za palestinske izbeglice.

Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD, žestoki je kritičar UN. Stav američke administracije prema svetskoj organizaciji on je možda najbolje sumirao kada mu je nedavno na jednom skupu postavljeno pitanje: zašto Vašington ne napusti UN? Bolton je tada citirao bivšeg američkog ambasadora u UN koji je rekao da „to nije vredno truda“.

Za to vreme, Nemačka konstantno naglašava spremnost da sarađuje sa SAD gde god je to moguće, ali je takođe više puta stavljala do znanja da je spremna i da istupi protiv akcija, odnosno politike Trampove administracije, ukoliko su one u suprotnosti sa principima i interesima Nemačke. Izlazak Vašingtona iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i Pariskog sporazuma o klimi su ključne tačke neslaganja između dveju zemalja – isto kao i agenda „Amerika na prvom mestu“ Trampove administracije.

Suprotstavljanje Trampu

„Ne možemo sakriti činjenicu da se u nekim pitanjima ne slažemo sa Trampovom administracijom“, kaže Žoao Vale de Almeida. „Istovremeno, moramo da dopremo do administracije SAD i nađemo oblasti u kojima možemo da sarađujemo. Mislim da nemačka vlada to radi i smatram da je to pravi pristup“, zaključuje ambasador EU pri UN.

Prema izjavi ambasadorke Afričke unije, Nemačka se već suprotstavlja nekim lošim stavovima Trampove administacije. „Smatram da je kancelarka Angela Merkel bila veoma jasna. Očekujemo da Nemačka ojača i da naglasi važnost multilateralnog sistema“, poručuje Fatima Kjari Mohamed.

Luis Šarbono iz „Hjuman rajts voča“ naglašava da je za velike i moćne zemlje, poput Nemačke, izuzetno važno da se bore protiv opasnih signala koje Tramp i njegova administracija šalju u svet, posebno po pitanju ljudskih prava ili slobode štampe. „Putini, Erdogani i Dutertesi sve to pažljivo prate. Kad predsednik najmoćnije zemlje na svetu kaže da su novinari neprijatelji broj jedan, onda to za njih predstavlja ’zeleno svetlo’.“

Bez najmanjeg zajedničkog imenitelja

Mnoge članice Ujedinjenih nacija u velikoj meri podržavaju izbalansiran stav Nemačke u odnosu na Trampovu administraciju, kao i tri glavna problema na koje Berlin želi da se fokusira tokom svog dvogodišnjeg mandata u Savetu bezbednosti – prevencija kriza, borba protiv klimatskih promena i promovisanje ljudskih prava.

I dok Evropska unija članstvo Nemačke u Savetu bezbednosti vidi kao jačanje svog uticaja u najvažnijem organu UN, „Hjuman rajts voč“ se nada da će Berlin tu funkciju više sagledavati nacionalno. „Jedna od stvari koje ne želimo da se dese jeste da Nemačka to članstvo tretira kao sedište EU, a ne kao sedište Nemačke“, kaže Šarbono.

Ukazujući na probleme sa ljudskim pravima u zemljama EU poput Mađarske, Češke i Poljske, on ocenjuje da je EU podeljena, a da je Nemačka bila moralni lider za brojne probleme kao što su ljudska prava, odnosno prihvatanje i tretman izbeglica. „Bila je u sukobu sa mnogim evropskim zemljama i to nam se dopada“, kaže Šarbono. „Ne želimo da ona (u SB UN) bude nekakav ’najmanji zajednički imenitelj’.“

„Ako bi Nemačka u vezi s pitanjima ljudskih prava mogla da povuče sa sobom i druge zemlje – ne samo u Evropi, već i u Savetu bezbednosti – to bismo smatrali velikim uspehom“, kaže Šarbono.

Moralno vođstvo

Kao primer, Šarbono navodi nedavni sastanak o mirovnim operacijama tokom kojeg je ruski ambasador tvrdio da razmišljanjima o ljudskim pravima nema mesta u mirovnim operacijama. „To je ono što Rusija i Kina hoće da proguraju u UN“, kaže Šarbono. On dodaje da Nemačka mora da usmeri svoje napore protiv te dve države u Savetu bezbednosti, ali i u Odboru za budžet, gde Moskva i Peking pokušavaju da zaustave finansiranje.

Šarbono priznaje da je teško suprotstaviti se velikim silama poput Rusije i Kine, a kada je potrebno čak i tradicionalnim saveznicima poput SAD i određenih partnera iz EU. Teško je jeste, kaže, ali je od kritične važnosti. „Otkako pratim UN, evo već dve decenije, ovo je definitivno jedno od najtežih vremena. Potrebno nam je moralno vođstvo. Ukoliko Nemačka može da ga obezbedi, to bi bilo odlično.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android