„Tada nisam bio svestan rizika“, kaže Ahmed (pravo ime poznato redakciji). Od 2010. do 2013. godine mladi Avganistanac bio je prevodilac i radio je za nemačke, ali pripadnike drugih armija u okviru snaga ISAF-a kojima rukovodi NATO. Pobunjenici u zemlji obeležili su ga kao izdajnika zbog podrške stranoj vojsci. Tri puta su talibani direktno pretili Ahmedu. Jednom su mu čak postavili eksploziv ispred kuće. Zbog straha za svoj život i život supruge oboje su prošle godine napustili domovinu.

Rizični posao prevodioca

Ništa bolje od Ahmeda ne prolaze ni brojni pomagači međunarodnih snaga u Avganistanu. U „najboljim“ vremenima, nemačka vojska je zapošljavala 1.500 takozvanih pripadnika lokalnih snaga, na primer vozača, snabdevača, čuvara i prevodilaca. Sada ih je samo još 790. Posebno važnu ulogu imaju prevodioci. Ti civili svakodnevno usko sarađuju sa vojnicima. Uz njihovu pomoće vojska, između ostalog, želi da dobije podršku lokalnog stanovništva, ali i da spreči kulturološke nesporazume. Za nemačke vojnike njihov posao je često važan za preživljavanje. „Lokalne avganistanske snage veoma su zaslužne za uspeh angažmana u Avganistanu“, kaže jedan od portparola štaba nemačke vojske. On ih iz sopstvenog iskustva često obeležava kao „ključ uspeha“.

I upravo vidljiva saradnja s međunarodnim snagama je od prevodilaca i tumača napravila metama, kaže Linda Fithet. Ona je predsednica Međunarodnog udruženja konferencijskih prevodilaca (AIIC), koji sa svojim partnerskim organizacijama širom sveta predstavljaju više od 80.000 prevodilaca i tumača. Zajedno s partnerskim udruženjima AIIC informiše o pravima i obavezama prevodilaca i tumača i njihovih nalogodavaca. Udruženja se zalažu za bolju zaštitu i veću podršku jezičkim posrednicima tokom i nakon sukoba.

Opasna blizina vojske?

Jedan od glavnih ciljeva AIIC i partnerskih udruženja jeste rezolucija UN koja, slično kao i kod novinara i saradnika Crvenog krsta, predviđa nedodirljivost prevodilaca i tumača i njihov status strane van sukoba. Time bi trebalo da bude izbegnuto da prevodioci u očima domaćeg stanovništva budu smatrani špijunima.

Opasnost za prevodioce ne preti samo tokom obavljanja posla za vojnike. Veliki deo avganistanskih tumača strepi od osvete talibana ili lokalnih pobunjenika. Ahmedu, ali mnogim drugima se preti. „Neki prevodioci zbog toga pokušavaju da sakriju svoj identitet“, kaže Linda Fithet. „Ali njihovi neprijatelji znaju ko su oni, gde se nalaze i kako mogu da im naude“.

U novembru 2013. godine jedan prevodilac nemačke vojske je ubijen neposredno uoči planiranog putovanja u Nemačku. Pretpostavlja se da su ga ubili talibani. Telo mu je pronađeno u automobilu , otprilike mesec dana nakon povlačenja nemačke vojske iz severnoavganistanskog grada Kabula. Fithet i Međunarodno udruženje konferencijskih prevodilaca polaze od činjenice da je od početka avganistanskog rata ubijeno više stotina, a ranjeno više hiljada prevodilaca i tumača. Fithet strahuje da će nakon povlačenja međunarodnih snaga 2014. godine ta brojka biti još veća.

Nemačka pomoć za lokalne snage

Trenutno za nemačko Ministarstvo obrane ili Ministarstvo spoljnih poslova radi oko 9.800 lokalnih predstavnika, ne samo prevodilaca. Nemačka vlada obećala je da će ih dovesti u Nemačku, ako budu konkretno ugroženi. Ali oni moraju da dokažu da im prete. Poseban odbor u kojem su, između ostalog, predstavnici Ministarstava spoljnih poslova i Ministarstva obrane ocenjuje svaki pojedinačni slučaj i nakon toga daje svoju preporuku. Odluku o prihvatanju, na kraju donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova.

To što se svaki slučaj posebno i dugotrajno ispituje izazvalo je u prošlosti brojne kritike na račun nemačkog postupanja. Savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer tu praksu je, međutim, opisao početkom leta kao „potpuno odgovornu i razumnu“.

Do sada su u Nemačku doputovala 174 pripadnika lokalnih snaga i 391 član njihovih porodica. Među njima je i Ahmed. Dva meseca mu je trebalo da dobije vizu nakon što su mu ponovo pretili. Pre toga je taj 28-godišnjak morao da više puta menjao mesto boravka. Danas zajedno sa suprugom živi u Hamburgu, prima finansijsku pomoć države i u jednoj školi uči nemački jezik. Kaže da je u Nemačkoj zadovoljan, iako mu nedostaje porodica. Brine ga i to što bi njegova porodica mogla da se nađe na meti. Ne zna da li će se ikada vratiti u Avganistan. „Vratio bih se, kada tamo ponovno bude bezbedno“, kaže Ahmed. „Ipak je to moja domovina.“ Međutim za njega, kao i za mnoge druge, Avganistan sada nije sigurno mesto.