Pustinjom Tenere u današnje doba prolaze uglavnom mali kamioni koji prevoze migrante u grad Agadez. Ali pre 45 godina, 8. novembra 1973, u ovoj se pustinji na nekih 300 kilometara od Agadeza zaustavio vojni kamion. Navodno ga je lično vozio zapovednik garnizona Ali Saigou. On je došao kako bi na kamion utovario jedno mrtvo drvo i odvezao ga u glavni grad. U nacionalni muzej države Niger. Jer, ovo je stablo decenijama bilo svojevrsna svetinja za ljude. Cela je država tugovala kada se pročulo da ga više nema.

„Drvo kao dokaz sopstvene egzistencije“

„Zemlja tamo napolju“ - to je prevod za škrtu pustinju Tenere. Tuareški narodni pesnici o njoj su napisali mnoge pesme. A navodno „najosamljenije drvo na svetu“, jedna akacija, spada u najvažnije priče o tom nepreglednom moru peska i kamena.

Navodno je akacija bila posađena na grob jednog islamskog učenjaka. Usred pustinje. Mišel Lesor, oficir francuske vojske u Zapadnoj Africi, putovao je 1939. kroz Tenere i ugledao ovo jedino drvo. U svoj dnevnik je zapisao: „Mora se videti drvo da bi se verovalo u sopstvenu egzistenciju. Kako je moguće da nijedna kamila ne jede njegovo lišće? Zašto karavani ne iseku njegovo granje i upotrebe ga kao ogrev?“

Puno pitanja o tom stablu s bujnom zelenom krošnjom usred pustinje. Francuzi su želeli da otkriju kako ovo drvo uopšte može da preživi. I počeli su pored njega da kopaju bunar. Na vodu su naišli tek na dubini od 35 metara. I zaključili da se koren akacije tako duboko ukopao u pustinjsko tlo.

Brojne legende

Akacija je dugo živela. Jer su ju stanovnici smatrali nečim posebnim. Jer su pričali da se pod drvetom čuju čudni zvukovi, ponekad čak i glasovi. I jer se verovalo da će umreti svako ko ošteti ovo stablo.

No onda je akacija 1973. godine umrla. U jednoj pustinjskoj legendi se priča da je pijani vozač kamiona iz Libije uspeo da se zakuca u to jedno jedino drvo u krugu od 400 kilometara. U jednoj drugoj priči se kaže da je oslabljenu akaciju jedne noći srušila pustinjska oluja.

Drvo je mrtvo, ali njegova legenda i dalje živi. Koliko je ona još uvek prisutna, moglo se videti prošle godine na američkom festivalu Burning Man u pustinji u Nevadi.

Tamo je bilo izloženo veštačko „Drvo Tenere“. Bilo je to čudesno delo digitalne tehnike sastavljeno od 175.000 LED svetiljki, ugrađenih u lišće plastičnog drveta. Te lampice su se mogle aktivirati računarski, pokretom tela, i onda su stvarale prekrasne svetlosne efekte.

To je bilo pomalo bizarno sećanje na legendu o najusamljenijem drvetu svijeta u pustinji Tenere. No ono je u stvari bilo simbol prirodnog života u jednom od najgrubljih krajolika svijeta. Ostaci tog drveta se od 1973. čuvaju u jednom paviljonu, zaštićenom žičanom ogradom, u Nacionalnom muzeju Nigera.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android