Alternativa za Nemačku (AfD) strelovito je u nedelju (20. septembar) poboljšala rezultat u još dve pokrajine – Berlinu i Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji – ali će u obe ostati u opoziciji.

Stranka, čiji se pojedini delovi vode kao desno-ekstremni, uzela je čak 38,2 odsto u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji na severoistoku zemlje, što je za njih još jedna velika izborna pobeda. AfD je više nego udvostručila rezultat i završila ispred Socijaldemokrata pokrajinske premijerke Manuele Švezig.

Za razliku od Saksonije-Anhalt, gde je pre dve sedmice ubedljiva pobeda AfD od formiranja vlasti načinila dramu, ovde nema sumnje da će Švezig ostati pokrajinska premijerka.

No, jedan od kopredsednika AfD Tino Hrupala u prvoj izjavi ponašao se kao da će njegova stranka preuzeti vlast i rekao da će razgovarati sa svima. Usput je dodao da očekuje ostavku saveznog kancelara Fridriha Merca. „To bi stvarno bilo olakšanje za našu zemlju“, rekao je Hrupala.

Urbani Berlin je za AfD bio mnogo teži teren. Uprkos tome što je i ovde više nego udvostručila skor, stranka se zaustavila na 16 odsto glasova, dok je izbore dobila Levica sa 25 odsto.

Mercovi Demohrišćani žestoko su udarili u zid, pošto u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji nisu prešli cenzus. U Berlinu su izgubili skoro deset odsto glasova i vlast.

Udaranje u „protivpožarni zid“

Druga kopredsednica AfD-a, Alis Vajdel, zato već vidi svoju stranku kao „novu narodnu“ snagu umesto Demohrišćana. Izraz „narodna stranka“ se u Nemačkoj koristi za velike partije koje se obraćaju svim delovima društva.

Vajdel je opet prebacila Demohrišćanima to što se drže taktike „protivpožarnog zida“ i odbijaju saradnju sa AfD. „Mi razgovaramo sa svima, nismo mi dizali protivpožarni zid“, rekla je ona za Drugi program javnog servisa.

Ali, kako izgledaju ti razgovori? Ima li izgleda na uspeh? To Vajdel nije konkretnije rekla.

Izbori u Saksoniji-Anhalt početkom septembra pokazali su gde su, za sada, granice AfD. Onde je partija uzela 43,8 odsto i za dlaku propustila apsolutnu većinu.

Iako se nadala makar saradnji sa Savezom Sare Vagenkneht, koji je onde knap prešao cenzus, od toga za sada nema ništa. Doduše, ni druge stranke nisu kadre da skuju većinu.

Vajdel bi u Kancleramt

Ali, šta hoće AfD? Njihov nosilac liste u Saksoniji-Anhalt Ulrih Zigmund govorio je da hoće da vodi samo stabilnu pokrajinsku vladu, nikako manjinsku. Više puta je rekao da ga interesuje samo apsolutna većina te da bi se radovao ponavljanju izbora, uveren da bi AfD još ojačala.

Opet, savezno vođstvo stranke kao da želi da se što pre preuzme vlast u makar jednoj pokrajini. Alis Vajdel je rekla: „Što se mene tiče, može i u vidu manjinske vlade.“

Sama Vajdel navodno ima najviše ambicije – da bude iduća kancelarka. Na saveznim izborima početkom prošle godine već je bila kandidatkinja, a veruje se da će to biti opet.

Moguće, kažu poznavaoci prilika, da ulazak u vlast u nekoj pokrajini vidi pre svega kao vetar u svoja leđa.

Protesti i ispadi bez efekta

Uspon stranke prate protesti. I pred nedeljno glasanje u dve nemačke pokrajine su brojna udruženja i organizacije apelovale da se ne glasa za AfD.

To nije posebno urodilo plodom, kao što nisu smetali ni manji i veći skandali. Jedan kandidat AfD za pokrajinskog poslanika u Meklenburgu morao je da se povuče pošto se saznalo da je ranije osuđen za pljačku banke. Drugi se povukao jer se pročulo da mu je vozačka dozvola trajno oduzeta zbog vožnje u pijanom stanju.

U Berlinu su kod jednog saradnika nositeljke liste pronađeni droga i suveniri sa nacističkim motivima. To je u dugom nizu sličnih ispada – recimo, Bjern Heke, šef odbora stranke u Tiringiji, dvaput je osuđivan zbog upotrebe parola zloglasnog Šturmabtajlunga.

Uprkos svemu tome, i iako AfD još nije „narodna partija“ u celoj zemlji, jasno je da više nije ukorenjena samo u uskom miljeu niti je samo stranka protesta. U saveznim anketama se kotira na oko 29 odsto, čak devet odsto više od drugoplasiranih Demohrišćana.

Nije više stranka protesta

Politikolog Marsel Levandovski sa Univerziteta Hale Vitenberg to objašnjava pomeranjem društva udesno i neobično nepopularnom Vladom kancelara Merca, u kojeg poverenje ima još samo 13 odsto građana.

Studije pokazuju da birači koji prelome da glasaju za AfD neće brzo da se vrate drugim partijama. Levandovski o tome kaže da je AfD uspešno posejala nepoverenje u državne institucije.

AfD, piše Torben Lening sa javnog servisa ARD, širi narativ prema kojem je njihov uspeh na duži rok – neizbežan. „Očigledno da sve više birača u to veruje.“