Opet sam na putu prema severnoj Siriji, treći put ove godine. Ta zemlja, ljudi koji tamo žive, rat i nesreća, uglavnom su nestali s naslovnih strana u Evropi. Katkad imam osećaj da mi uopšte više ne želimo da znamo kako je ljudima u tom ratnom regionu. Borba mnogih Sirijaca za demokratizaciju zemlje se čini izgubljenom. U igri velikih sila i ekonomskih interesa velikih koncerna se gazi seme demokratskog pokreta.

Ljudi u severnoj Siriji, u autonomnom regionu koji lokalni Kurdi zovu i Rožava, ponovo strahuju od rata i razaranja. Vidim to na njihovim licima. I bez reči znam za njihovu zbunjenost, razočaranje i strah od toga da ostanu sami.

„Mi smo rođeni u Kobaneu, tu su strah, nevolja, patnja i smrt deo života“, kaže mi jedan ovdašnji hirurg koji ne želi da mu se pominje ime jer se plaši za porodicu i sebe. „Svi smo jako zabrinuti, osećamo veliku nesigurnost, a sa svakim danom sve manje znamo što nam donosi sutra.“

Duh slobode

Kobane je grad u kojem je izgrađena osnovna demokratska struktura učešća građana u odlukama. Grad koji, prema mom mišljenju, živi duh slobode, jednakosti i bratstva, miroljubivi i tolerancijom obeležen suživot različitih naroda i religija. Zadivljen sam energijom i angažmanom sa kojima se obnavlja Kobane.

I sada, kad sam već peti put tamo, primećujem nove zgrade, nove stanove, zdravstvene i obrazovne ustanove, jedno sirotište. Kobane, grad koji kao malo koji drugi simbolizuje otpor Islamskoj državi, otpor terorizmu. Grad čiji su stanovnici i infrastruktura tako patili u brutalno vođenoj borbi tokom 2014. i 2015.

Za najnoviju posetu sam poneo dermatom, medicinsku spravu koja omogućava transplantaciju kože, posebno intaktne sopstvene kože na velike otvorene rane na drugim delovima tela. S dermatomom se mogu lečiti velike rane i opekotine nastale tokom rata. Opasnost nije prošla – i dalje vrebaju skrivene bombe i granate koje je posejala Islamska država.

Taj moderni medicinski uređaj košta 12.000 evra i platilo ga je naše udruženje „Siromaštvo i zdravlje“ iz Majnca. Osim toga, poneo sam i lekove kojih nema u severnoj Siriji. U tome nas pomaže „Medicina za Rožavu“, humanitarna organizacija sa sedištem u nemačkom Gelzenkirhenu. Duže od dve godine pomažemo izgradnju i održavanje jednog sirotišta u Kobaneu koje je u novembru konačno otvorilo svoja vrata. Odmah su tamo novi dom pronašla mnoga deca čiji su roditelji poginuli.

Uprkos svoj tragici i nevolji je lepo videti da se različite humanitarne organizacije u Nemačkoj zajednički angažuju da bi poboljšali svakodnevicu ljudi u Siriji.

Pretnja od Erdogana

Kobane je neposredno na granici s Turskom te su ljudi u ovom gradu izloženi vojnim pretnjama antidemokrate Redžepa Erdogana. On i njegovi sledbenici kurdske borce protiv Islamske države etiketiraju kao teroriste. „Plašimo se da Erdogan ne instrumentalizuje arapske izbeglice u Turskoj pa da ih vrati u područja Rožave koja je okupirala Turska“, kaže mi moj prijatelj hirurg.

Erdoganu nije stalo do borbe protiv terorizma, njemu je stalo do sopstvenog narcizma i teritorijalnog proširenja Turske. A posebno do ugnjetavanja i uništenja kurdskog naroda. Erdogan je već u regionu Afrin protivno međunarodnom pravu vodio rat i ciljano ubijao civile.

Sve to mi u slobodnom demokratskom svetu znamo, ali ćutimo. NATO, koji se predstavlja kao vojni savez slobodnog i demokratskog sveta, prihvata da njegova članica čini ratne zločine. Mi prihvatamo taj državni terorizam jer se plašimo da izgubimo Tursku kao partnera, plašimo se da će još više ljudi izbeći u slobodnu Evropu.

Pri tom gubimo sopstveni identitet: evropsko slobodarsko samopoimanje koje je toleranciju, dobre međuljudske odnose i ljudska prava društveno uzidalo u temelje našeg zajedništva. Koje vrednosti u stvari još zastupaju zapadne demokratije?

One dopuštaju da se ljudi utapaju u Sredozemnom moru, zatvaraju granice i okreću glavu od onoga što se događa s ljudima u ratnim i siromašnim područjima. One prihvataju kad države koje s njima sarađuju vode ratove i vrše ratne zločine kršeći međunarodno pravo.

Direktna demokratija u Kobaneu u severnoj Siriji je stvarna pretnja Erdoganovoj administraciji. Mi bi trebalo da pomažemo tu krhku biljku humanosti i demokratije. „Svakih 20 do 25 godina se ponavlja kurdska priča patnje“, kažu mi ovde u Kobaneu. Toj humanitarnoj katastrofi treba da se usprotivimo mirno i odlučno.

*Doktor medicine Gerhard Trabert iz Majnca je lekar i profesor za socijalnu psihijatrije. Više od 20 godina putuje u ratna područja kako bi ljudima pomagao na licu mesta. Osnivač je udruženja „Siromaštvo i zdravlje“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android