Oktobarfest je u punom jeku u Minhenu, "Vasilija" srećemo u mirnom parku na periferiji grada. Vasilij je u Nemačkoj skoro mesec dana i jedan od prvih ruskih dezertera kome je pošlo za rukom da legalno uđe u zemlju. Kaže da se u Nemačkoj oseća sigurno, ali da se boji za svoju porodicu u Rusiji. Zato ne želi da se zna njegovo pravo ime. U Rusiji mu zbog dezerterstva preti do 15 godina zatvora.

"Neću se boriti protiv svog naroda"

Vasilij je artiljerac. Studirao je vojnu akademiju i obavezao se na višegodišnju službu u ruskoj vojsci. Ali on se odavno razočarao u nju, a pokušaji napuštanja vojske bili su neuspešni. Kada je Rusija napala Ukrajinu, dobio je naređenje da ide na front.

„Rekli su: Spremi se, već nam ponestaje ljudi", priseća se Vasilij. Ali on je to odbio. "Ja sam ukrajinskog porekla", rekao je svom nadređenom: "Moj otac je Ukrajinac, neću se boriti protiv svog naroda." Uprkos svim pretnjama njegovog nadređenog, Vasilij nije otišao na front. Ali, uprkos tome, nije otpušten iz svoje jedinice.

Kako su u razgovoru za DW rekli Vasilij i drugi dezerteri, rusku vojsku nije bilo jednostavno napustiti ni pre 21. septembra 2022. kada je predsednik Vladimir Putin objavio delimičnu mobilizaciju. A nakon toga je, kažu, to postalo potpuno nemoguće. Kazne za neovlašteno napuštanje kasarne i dezerterstvo povećane su na deset, odnosno 15 godina zatvora.

„Nije bilo izlaza", kaže Vasilij. "Dobio sam poziv iz komande i rečeno mi je: 'Ili ćeš ići na ratište ili ćemo protiv tebe pokrenuti krivični postupak. U tom slučaju ćeš završiti iza rešetaka, odakle ćeš ionako biti poslat u rat'." Zbog svega toga se Vasilij odlučio na beg iz Rusije.

Viktor: "Jednostavno je bilo nemoguće pobeći"

Prema podacima organizacije "Go by the Forest" (Idi šumom), koja pomaže Rusima da izbegnu mobilizaciju i odlazak u rat, više od 500 dezertera napustilo je zemlju nakon objave mobilizacije. A to su samo oni koji su se obratili aktivistima za ljudska prava. Stvarne brojke su verovatno višestruko veće.

Većina muškaraca bježi najprije u Kazahstan ili Jermeniju. Jedan od njih je oficir za vezu Viktor. Ni on ne želi da otkrije svoje pravo ime. Za razliku od Vasilija, on je uöestvovao u ratu protiv Ukrajine.

Tokom video poziva iz kazahstanske prestonice Astane, Viktor kaže da je pokušao da napusti vojsku. Međutim, u februaru 2022. odlazi na vojnu vežbu na Krim koji je Rusija anektirala. Već 24. februara njegova jedinica je učestvovala u ruskoj invaziji.

"Probudili su nas u pet ujutro, postrojili u kolone i rekli: 'Počinje!' Ali nam nisu rekli kuda idemo", priseća se Viktor. "U tom trenutku jednostavno je bilo nemoguće pobeći. Ako bi neko krenuo napred, Ukrajinci bi ga upucali, a ako bi bežao nazad, uhvatili bi ga njegovi", priča Viktor.

On je sve do leta 2022. bio na ukrajinskoj teritoriji. "Video sam pogubljene ratne zarobljenike i čuo odgovarajuća naređenja od komandira jedinice”, kaže, ali uverava: "Nikada se ništa slično nije dogodilo poput onoga u Buči”. O masakrima nad civilima u Ukrajini saznao je tek krajem aprila 2022. kada je uspeo da dobije pristup internetu. „Nakon toga sam ponovo preispitao mnogo toga", kaže on.

Jevgenij: "Spreman sam da odgovaram pred sudom"

Jevgenij, oficir pri jedoj specijalnoj jedinici, takođe je u februaru 2022. poslat na granicu sa Ukrajinom na vojnu vežbu. Potiče iz siromašne porodice, a vojska je mladiću nudila šansu da napreduje.

"Nadali smo se i verovali da neće doći do rata", priseća se februara 2022. "Mislili smo, Putin je ubica i lopov, ali ne i fanatik koji će započeti rat. Ali, ispostavilo se da stvari stoje drugačije", kaže Jevgenij.

24. februara on i njegova jedinica prešli su granicu sa Ukrajinom. Došli su u Brovari kod Kijeva. "Za nas je sve bilo jako tužno. 30. marta je poginula skoro cela četa”, kaže on pričajući o borbama. "Kada smo bili blizu Kijeva, ubijali smo zarobljenike jer nije bilo načina da ih odvedemo u Rusiju." Ukrajinska strana je postupala na isti način, kaže on.

Jevgenij kaže da on nije učestvovao u tim ubistvima. "Spreman sam da odgovaram pred sudom. Moja savest je čista. Učestvovao sam u ratnim dejstvima, pucao sam, ali pucano je i na mene, a i želim da živim", kaže on.

Strah od izručenja Rusiji

Nakon neuspešne ruske ofanzive kod Kijeva, Jevgenijeva jedinica je premeštena u Donbas. Kako bi pobegao odatle, sam sebi je pucao u nogu. "Jedni druge smo međusobno ranjavali u blizini ukrajinskih položaja i rekli smo da su Ukrajinci pucali na nas. Poverovali su nam i prebačeni smo u jednu bolnicu u Rusiji", priča Jevgenij.

Viktor je sredinom avgusta 2022. dobio odsustvo. U kasarni je pokušao da dobije otpust, ali mu to nije pošlo za rukom pre objavljivanja mobilizacije.

Oba oficira su na kraju pobegla u Kazahstan. Pošto se protiv njih u Rusiji vodi krivični postupak, nisu mogli zvanično da se zaposle, čak su i SIM-kartice i bankovne račune morali da registruju na tuđa imena. Strahovali su da bi Kazahstan mogao da ih izruči Rusiji.

Molba za humanitarne vize za ruske dezertere

"Za sebe vidim tri mogućnosti: Francuska, Nemačka ili SAD. Jer te zemlje izdaju privremene putne isprave. Uostalom, niko od nas nema pasoš", kaže Viktor.

On je već nekoliko puta kontaktirao ambasade ovih i drugih zapadnih zemalja, ali do sada je sve to bilo bezuspešno.

"Nemački MUP je u maju 2022. saopštilo da će dezerteri iz ruske vojske dobiti zaštitu", kaže Rudi Fridrih, direktor Connection e.V. Iz Ofenbaha, organizacije koja na međunarodnom nivou podržava one koji odbijaju da učestvuju u ratu.

Zajedno sa drugim nevladinim organizacijama, on poziva Evropski parlament i zemlje članice EU da zaštite one koji odbijaju da ratuju za Putina.

On smatra da bi oni trebalo da dobiju humanitarne vize. Zato što se zahtev za azil može podneti samo lično u Nemačkoj. Ali bez pasoša i vize, to je gotovo nemoguće za dezertere, kaže Fridrih. On smatra da oni koji se upuštaju u veliki lični rizik, ne žele da ratuju i da učestvuju u zločinima ovog rata, zaslužuju zaštitu.

Putevi ruskih dezertera ka Evropi

Vasilij je jedan od prvih dezertera koji je bez pasoša uspeo da dođe iz Kazahstana u Evropu. Uspeo je da dobije posao programera u jednoj nemačkoj IT-kompaniji. Nemačka ambasada u Kazahstanu izdala mu je privremenu putnu ispravu za strance sa radnom vizom. Nije bilo lako naći firmu koja će prihvatiti dezertera bez pasoša, priznaje Vasilij, te dodaje da je još teže bilo napustiti Kazahstan.

Tokom prvog pokušaja bio je izveden iz aviona jer je njegovo ime stajalo na međunarodnoj poternici. Vasilij priča kako je njegova petogodišnja kćerka trčala od jednog do drugog graničnog službenika i molila: "Pustite tatu ". Sutradan je, zahvaljujući svom advokatu Jernaru Košanovu, uspeo da napusti zemlju. "Ispostavilo se da postoje određeni uslovi pod kojima je to moguće", kaže Vasilij, ne iznoseći detalje: "Postoji izlaz."

Sada se već prilagođava životu u Nemačkoj i sa entuzijazmom priča o svom novom poslu. Vasilij radi na razvijanju video-igrica. Zahvalan je Nemačkoj na izdavanju vize i Kazahstanu na dozvoli za izlazak iz zemlje. Uprkos rizicima za njegovu porodicu, odlučio je da objavi svoju priču o dezerterstvu kako bi i drugi imali šansu da pobegnu iz tog krvavog rata.

"Svim dezerterima, svima onima koji su na frontu i koji su očajni, želim da kažem da je sve moguće. Ne morate se boriti i postupati protiv svoje savesti. Možete da se usprotivite učestvovanju u zločinima", poručuje Vasilij.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.