Konferenciju organizuje Saveznička komanda za transformaciju, i na njoj učestvuju načelnici generalštabova i predstavnici zemalja članica NATO, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga, Istanbulske inicijative za saradnju i kontakt država, kao i visoki vojni predstavnici EU i NATO. Konferencija je u srpskoj javnosti već popularno nazvana ’samit NATO’, i to je bio i razlog brojnih kritika na račun vlasti. Predstavnici pojedinih političkih stranaka, ali i neke takozvane patriotske organizacije oštro osuđuju vlasti zbog organizovanja ovog skupa, i tvrde da je ovo pokušaj približavanja Srbije NATO-u na mala vrata.

Manipulacija i zloupotreba emocija

Danijel Šunter, direktor Evroatlantske inicijative, kaže za Dojče vele da javnost mora znati da je predstojeći skup zapravo jedna stručna konferencija, i da to nije nikakav NATO samit, kako neki pokušavaju da ga predstave: „Mislim da je ovde pre svega reč o velikoj političkoj manipulaciji činjenicama. Najpre, ta konferencija se lažno predstavlja kao nekakav NATO samit, što je potpuna besmislica. Znači, reč je o vojnoj konferenciji i na takvim konferencijama Srbija učestvuje već godinama. Tako da je ovde više reč o nekoj borbi za sticanje poena na unutrašnjopolitičkoj sceni, uz klasičnu zloupotrebu emocija koje i dalje postoje u narodu na temu NATO-a“.

Ubiranje političkih poena

Penzionisani general i predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju Ninoslav Krstić smatra da je održavanje ovog skupa dobra vest za Srbiju. U pitanju je stručna rasprava na jako visokom nivou, i Srbija kao članica Partnerstva za mir može biti zadovoljna što se to organizuje u Beogradu, ocenjuje Krstić.

Krstić podseća da su najveći kritičari ovog skupa upravo oni koji su i podneli zahtev za učešće Vojske Srbije u Partnerstvu za mir: „Tako da ja njih prosto ne razumem. Zapravo, ja shvatam tu političku poruku. Oni su pravili nekakva istraživanja, koja pokazuju da je veći deo stanovništva, zbog bombardovanja i svega ostalog, protiv NATO-a, i mislim da oni na taj način pokušavaju da uberu neke političke poene. Ali, pri tom ne vide ono što je osnovno, a to je da su sve zemlje oko nas članice NATO; znači oni gledaju samo sebe i kako će proći na narednim izborima“.

Dugoročna perspektiva - članstvo u NATO?

Ninoslav Krstić kaže da je za ulazak Srbije u NATO potrebno izjašnjavanje na referendumu, i da su zato besmislene priče u približavanju NATO-u na mala vrata. Krstić smatra i da su najave protesta povodom održavanja ovog skupa velika greška: „Uostalom, mi smo te greške imali i ranije. Ja se sećam pred bombardovanje, kada je Milošević na kraju video kuda sve to vodi, rekao: pa evo, primite nas sad u NATO. Međutim, to je sve bilo kasno. Znači, mora da se gleda na perspektivu Srbije najmanje za narednih 10-20 godina, a to je članstvo u NATO“.

Stranke kao što su Demokratska stranka Srbije (DSS) i Srpska radikalna stranka (SRS) dobar deo svog političkog programa grade na toj histeriji po pitanju NATO-a, kaže Danijel Šunter. "Tema članstva u NATO u ovom trenutku i nije na dnevnom redu, ako je suditi po izjavama čelnika vladajuće Demokratske stranke (DS). Siguran sam da stoga niko u Srbiji neće svoj stav o NATO promeniti zbog održavanja jedne stručne vojne konferencije", zaključuje Šunter.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednica: I. Ivanović