Tri meseca ranije nego što je bilo planirano, u Rusiji će se birati poslanici državne Dume. Polovinom prošle godine većinom je odlučeno da se izbori za Donji dom ruskog parlamenta sa 4. decembra pomere za 18. septembar 2016. godine. Inicijativu predsednika Dume, Sergeja Nariškina, podržale su snage bliske Kremlju: „Ujedinjena Rusija“, „Liberalno-demokratska stranka“ i „Pravedna Rusija“. Te stranke, ali i komunisti, za koje se manje-više takođe smatra da su verni Kremlju, verovatno će ponovo ući u parlament.

Zajednička saradnja dve najvažnije opozicione snage je propala. „Ruska demokratska stranka“ (Jabloko) i „Stranka narodne slobode (RPR-PARNAS) čiji je suosnivač, opozicioni političar Boris Njemcov koji je ubijen u februaru prošle godine, na izborima nastupaju samostalno. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, te „vansistemske“ stranke skoro da nemaju šanse da pređu izborni cenzus od pet odsto.

Odlučujući su predsjednički izbori

Prolongiranje izbora za Dumu obrazloženo je rasterećenjem državnog budžeta. Petra Stikov, profesorka na minhenskom univerzitetu „Ludvig-Maksimilijan“ smatra da je to „malo uverljivo“. „Ruska vlada nije stranačka vlada. Niti imamo posla s parlamentarnim vladinim sistemom, niti su stranke relevantne. Za taj istem odlučujući su – predsednički izbori“, ocenjuje za DW Stikova.

Naredni predsednički izbori održavaju se 2018. godine – to je zbog promena zakona iz 2008. godine kojim je legislaturni period Dume sa četiri produžen na pet godina, a predsednički mandat sa četiri na šest godina. Izbori za Dumu do sada su se održavali tri meseca pre predsedničkih i zbog toga su mogli da utiču na izbor predsednika države. Tako je bilo krajem 2011 i početkom 2012. godine. Tada je došlo do masovnih protesta zbog izborne prevare. „Razdvajanjem izbora taj efekat je eliminisan“, ukazuje Stikova. Kremlj je tada reagovao na proteste tako što je uhapsio više stotina osoba uz represiju nad pripadnicima opozicije.

Nema jake opozicione stranke

Karoline fon Gral, profesorka za istočnoevropsko pravo na univerzitetu u Kelnu kaže da je opozicija u Rusiji i dalje ograničena: „Postoji opšta klima koja onemogućava formiranje jakih opozicionih stranaka“. Nedostaje mogućnost da se odbranite preko nezavisnih medija ili sudova.“

Jedan od primera je bloger Aleksej Navalni. Zbog ranijeg kažnjavanja, za koje posmatrači kažu da je politički motivisano, vlasti ne dozvoljavaju njemu i njegovoj „Naprednoj stranci“ da učestvuju na izborima. Kada je Evropski sud za ljudska prava odlučio da i kažnjavane osobe imaju pravo da kao kandidati učestvuju na izborima, oglasio se ruski Ustavni sud koji je to negirao. „To je ekstremni slučaj. U ruskom ustavu doslovno postoje odstupanja od tumačenja zakona Evropskog suda za ljudska prava“, kaže Fon Gal. Prema njenim rečima, Kremlj koristi taj slučaj kako bi sprovođenje evropske konvencije o ljudskim pravima zavisilo od njenog sopstvenog Ustavnog suda“. Ustavni sud je, ako i donese koju pozitivnu presudu, u osnovi odan Kremlju i samim tim „nije garant za ljudska prava“.

Veza sa sovjetskom tradicijom

Još jedna od promena predviđa da predstojeći izbori za Dumu neće biti održani po proporcionalnom, već po kombinovanom izbornom sistemu. Tako će 450 poslanika biti izabrano direktnim mandatom ili preko stranačkih lista. Odgovarajući zakon početkom 2014. godine potpisao je ruski predsednik Valdimir Putin. S obzirom na proteste protivnika Kremlja krajem 2011. godine i početkom 2012, tada je to delovalo kao pristanak. Međutim, Petra Stikov smatra da novi izborni sistem pojačava prednost stranaka koje imaju jake kandidate koji bi mogli da ostvare uspeh u izbornim okruzima, nego što je imaju disciplinovane i federalno organizovane strukture“.

Stikova veruje da parlamentarni izbori nakon promena izbornog sistema i odvajanja od predsedničkih izbora, neće dobiti na značaju za zemlju. Naprotiv. Oni su značajni još samo zato što će ljudi ipak nešto da rade i parlamentarne izbore da dožive kao neku vrstu zahvalnosti nakon što se vrate s birališta. Tako će cela stvar biti povezana i sa sovjetskom tradicijom gde izbori nisu bili posebno važni, ali su na njih izlazili svi – kao na nekakvo narodno veselje.