Pravni stručnjaci poručuju da je pravosnažna presuda Radovanu Karadžiću, kojom je tvorac i prvi predsednik Republike Srpske i zvanično označen kao ratni zločinac, snažna poruka svima da se ratni zločin ne isplati. Ipak, pojedini kritičari u delovima presude uočavaju i značajne nedostatke.

Kako je presudom potvrđen genocid u Srebrenici i dokazana odgovornost vojno-političkog vrha RS i počinilaca na terenu, pojedini stručnjaci smatraju da činjenice iz presude moraju da imaju pravno-političke posledice u Bosni i Hercegovini, pre svega za RS.

„Pravda zahteva da se RS ukine“, poručio je američki profesor, bivši pravni zastupnik i agent za Republiku BiH pred Međunarodnim sudom pravde Frensis Bojl. U komentaru koji prenosi televizija N1, Bojl također dodaje da su Haški sud, ali i Rezidualni mehanizam „prikrili ulogu Srbije u organiziranju, izdavanju naredbi i činjenju genocida nad Bošnjacima i BiH“, jer Zapad želi da uključi Srbiju u NATO i Evropsku uniju.

Preispitivanje postojanja RS?

Banjalučki advokat Krstan Simić, međutim, smatra da presuda pojedincu ne može da predstavlja nikakav osnov za preispitivanje postojanja RS i njenog statusa, naglašavajući da je postojanje tog entiteta zagarantovano i ustavom BiH.

Novinar Dnevnog avaza Sead Numanović za DW kaže da je određivanjem doživotne robije za Karadžića ispravljena jedna greška prvostepene presude. „Sada je na pravosudnim institucijama u regionu da urade svoj deo posla, ali nisam optimista. Ako pogledamo stanje u Hrvatskoj, BiH, a pogotovo Srbiji, ostaće veoma mnogo nekažnjenih ratnih zločinaca, jer to želi politika. Ona – ponavljam posebno u Srbiji – čvrsto kontroliše pravosuđe i daje podstreka negiranju genocida i drugih zločina, ali i veličanju ratnih zločinaca, ne samo zarad sakrivanja sopstvene prljave prošlosti, već i ostvarenja ambicija u budućnosti“, smatra Numanović.

Spornih „sedam opština“

Beogradski advokat Toma Fila kaže da je presuda po Karadžića loša, ali da je njom „bar otklonjena ideja o Srbima kao genicidnom narodu“. „Dobro je što nije prihvaćena optužba za genocid u više opština kao što je to tvrdio tužilac, a podržavao bivši predsednik tribunala Teodor Meron“, rekao je Fila. Ipak, nije objasnio kako genocid u Srebrenici utiče na određivanje karaktera rata, pa i „zaraćenih strana“ u BiH.

Da se radi o važnom delu optužnice, potvrđuju i komentari iz BiH. Vidno razočarani, pojedini sarajevski eksperti odbili su da govore o pravosnažnoj presudi Karadžiću kada su čuli da Žalbeno veće nije uvažilo optužbe za sedam opština u BiH. Presudu su nazvali „farsom“, poručujući da je ključni deo optužnice odbačen, uprkos dokazima da su teški zločini počinjeni 1992. godine u područjima poput Prijedora koja tada nisu bila zahvaćena ratnim sukobima.

„Politikanstvo kompromitovalo značaj Tribunala“

„To što je (Karadžić) dobio doživotnu kaznu umesto prvobitnih 40 godina je – filigranski senzacionalizam“, ocenjuje sarajevski profesor Denis Grac za portal „analiziraj.ba“, naglašavajući da se određivanje krivične sankcije svelo na „zamajavanje očiju javnosti, na politikanstvo koje je istorijsku važnost haškog tribunala ponovo kompromitovalo“.

„Naime, presudom je stavljena tačka na projekat genocida nad prvenstveno Bošnjacima počinjenim 1992-95. godine, i to u zapadnom delu BiH, kao i na severoistoku i istoku zemlje (tzv. Podrinje tj. prostor od Bijeljine, pa do Trebinja). Ono što je jezikom Haga lapidarno prozvano 'sedam opština u BiH' (Bratunac, Foča, Prijedor, Ključ, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik), svedeno je na izolovane kote geografskog prostora na kojem je u najmanje dve faze (mart-jul 1992. na istoku, jul-oktobar '92. na zapadu) sistematski, na najpodmukliji način, nasiljem 'obrisano' nesrpsko stanovništvo, na način i u onoj meri koja je trajno onemogućila njegovu regeneraciju i budući o(p)stanak“, rekao je Grac. On naglašava da je „centralizacijom zla na Srebrenicu“, sistematski zločin u ostatku BiH oslobođen optužbi.

Propuštene prilike Haškog suda

Bosanskohercegovačka advokatkinja Vasvija Vidović za „Kliks.ba“ kaže da žali što Haški sud nije uspostavio vezu između Karadžića i Beograda, ali smatra da je važno to što je Karadžić dobio doživotnu kaznu zatvora „jer nema mogućnost da nakon odsluženog dela kazne traži puštanje zbog dobrog vladanja“.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko traži da vlasti u RS sada promene nazive škola i institucija nazvanih po ratnom zločincu. „Važno je da se zabrani glorifikacija ratnih zločinaca poput Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića“, smatra Sonja Biserko.

Dokaz za genocid u sedam opština u procesu Mladiću?

Politikološkinja i urednica Balkanske istraživačke mreže Erne Mačkić, kaže da je sa aspekta pravosnažne presude bitno „konačno stavljanje tačke na Karadžićevu izvršnu funkciju i funkciju vrhovnog vojnog komandanta“. „Osuđivanjem za udruženi zločinački poduhvat, Mehanizam je potvrdio šta se dešavalo od 1992. do '95. u BiH“, kaže Erna Mačkić za DW.

Odgovornost Karadžića za genocid u vezi sa sedam opština u BiH ni u prvostepenoj presudi nije presuđena. „Time, ipak, nije stavljena konačna tačka na genocid u tih sedam opština, jer bi u apelacionom postupku protiv Ratka Mladića mogla da bude dokazana genocidna namera u tim opštinama, a sada su dostupni i dokazi dobijeni otkrivanjem jedne od najvećih masovnih grobnica – Tomašice“, kaže Erna Mačkić.

Previše napora da se „napakosti“ bilo kojem narodu

Presuda Radovanu Karadžiću bila je glavna tema gotovo svih regionalnih i mnogih svetskih medija, a o njenim posledicama i mogućem uticaju na procese u BiH i regionu raspravlja se i na društvenim mrežama.

Režiser Haris Pašović na svom Fejsbuk-profilu piše „danas je završio rat“, naglašavajući da su zločini u Hrvatskoj, na Kosovu i bombardovanje Srbije bili užasni, ali da su najgori zločini počinjenji u BiH. Podsetio je na strahote Srebrenice, Sarajeva pod opsadom, stotine hiljada ubijenih, milion raseljenih... nadajući se da će nove generacije u Srbiji i BiH sagledati i razumeti sve što se dogodilo.

„Bez razumevanja tih događaja, neće biti moguće ozdravljenje društava na Balkanu. Molim svakoga ko je sada makar i u najudaljenijem delu svesti pomislio da je to 'svetska zavjera protiv Srba', da izbriše tu bedastoću. Milioni stranica dokaza i svedočenja, desetine sudija iz raznih zemalja, stotine miliona dolara potrošenih tokom 25 godina – pa malo je previše napora i novca da bi se napakostilo bilo kojem narodu“, poručuje Pašović.

„Ljudska presuda je jača od sudske“

Politička komentatorka Ivana Marić je i uoči izricanja presude rekla da Radovan Karadžić, bez obzira na visinu izrečene kazne, neće biti dovoljno kažnjen. „Jer kako pričati o kazni čoveku kojeg pola države u kojoj je zlodela činio slavi kao heroja, u državi u kojoj vodeći političari studentskim domovima daju ime tog zločinca, kada se monstrumi širom sveta na svoja zlodela pripremaju slušajući pesme koje ga veličaju? Neće on nikada biti dovoljno kažnjen dokle god među nama žive ljudi koji u njemu vide heroja, a ne zločinca, dok naše političke vođe s ponosom pominju njegovo ime i sve dok mi takve političare biramo za svoje vođe“, kaže Ivana Marić.

„Trebalo bi uraditi ono što je uradila premijerka Novog Zelanda koja je rekla da nikada neće izgovoriti ime napadača koji je ubio 50 muslimana, jer time poručuje da mu neće dati ništa. Čak ni ime. Trebalo bi uraditi ono što je uradilo više od milion ljudi koji su potpisali peticiju za izbacivanje senatora Frejsera Eninga iz parlamenta Australije nakon što je za terorističke napade u Krajstčerču okrivio muslimane i imigrantsku politiku. Ljudska presuda uvek je bila jača od sudske“, poručuje Ivana Marić.

No, sudeći prema brojnim reakcijama političkih zvaničnika i pojedinim stručnim tumačenjima, region još nije spreman za „ljudske presude“, pa će se na moralni preobražaj očigledno pričekati još neko vreme.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android