Odluka je doneta na stranačkom kongresu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) 2018. godine: „CDU odbija koalicije i slične oblike saradnje i sa Levicom i s Alternativom za Nemačku.“

Od tada se stalno vodi rasprava o tome kada je dostignut prag saradnje. Jedan aktuelni slučaj iz Evropskog parlamenta podgreva diskusiju o tom takozvanom „zaštitnom zidu“ prema AfD-u.

Zajedno za oštriju migrantsku politiku

Nemačka novinska agencija dpa izvestila je, naime, da je Evropska narodna partija (EPP), zajedno s poslaničkim klubom Evrope suverenih nacija (ESN), izradila predlog zakona o pooštravanju migrantske politike. CDU, kao i njena bavarska sestrinska stranka CSU, članice su EVP. Alternativa za Nemačku (AfD), koju Ured za zaštitu ustava u pet od 16 saveznih pokrajina smatra „dokazano ekstremno desničarskom“, članica je ESN.

Posebno je pikantno to što je predsednik Evropske narodne partije političar stranke bavarskih demohrišćana (CSU) Manfred Veber. On je ovako opravdao saradnju s AfD‑om na javnom televizijskom servisu ARD: „Mi ne želimo tu saradnju i nećemo dozvoliti AfD‑u da dobije pristup zakonodavnom procesu.“ Ali, kako je dodao, potrebno nam je rešenje po tom pitanju. Pod tim je mislio na oštriji pristup u migrantskoj politici EU.

Demonstracije protiv Demohrišćana i AfD‑a

Veberovo objašnjenje ne zvuči uverljivo, jer je AfD očigledno učestvovala u izradi predloga zakona. U Bundestagu ne postoji uporediv primer. Ipak, krajem januara 2025. CDU/CSU i AfD su zajedničkim glasanjem pozvali tadašnju nemačku vladu na zaokret u politici azila. To je izazvalo masovne demonstracije, na kojima je učestvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi.

Na lokalnom nivou, o „zaštitnom zidu“ već odavno više nema ni govora. Fondacija Roza Luksemburg, bliska nemačkoj opozicionoj Levici, dokumentovala je u studiji iz 2024. više od sto slučajeva takve saradnje. Tako je CDU u berlinskom okrugu Rajnikendorf u oktobru 2019. podnela zahtev za „zabranu nošenja marame za učenice do 6. razreda“. Nakon višemesečnih rasprava, CDU i AfD su zajedno glasali za to u avgustu 2020.

Debata o „zaštitnom zidu“ u godini pokrajinskih izbora

Taj slučaj je poseban i zato što Rajnikendorf ima skoro 270.000 stanovnika – kao neki grad u Nemačkoj srednje veličine. A takvih je u suštini svih 12 berlinskih okruga – u glavnom gradu Nemačke živi oko 3,8 miliona ljudi. Dakle, kad dođe do saradnje s AfD‑om na takvom nivou u Berlinu, to je onda nešto drugo od saradnje u seoskim sredinama.

U 2026. godini debata o „zaštitnom zidu“ dobija na važnosti i zbog toga što se, nakon pokrajinskih izbora u Baden‑Virtembergu, u još četiri nemačke pokrajine biraju novi parlamenti. Prva je na redu parlament u Porajnje-Palatinatu, 22. marta. U septembru onda slede Saksonija‑Anhalt, Meklenburg‑Prednja Pomeranija i grad‑država Berlin. AfD u svim anketama stoji dobro. U Saksoniji‑Anhalt ima čak oko 40 odsto podrške.

Poslanica CDU u Bundestagu za približavanje AfD‑u

U tom kontekstu, poslanica CDU Saskija Ludvig zalaže se za to da, u slučaju odgovarajućeg izbornog rezultata, manjinska vlada predvođena njenom strankom CDU treba povremeno da sarađuijue sa AfD‑om i zajedno da glasaju. Koaliciju sa AfD‑om, međutim, odbacuje. Ipak, naglašava: „Lično mislim da se izborna volja birača mora shvatiti ozbiljno.“

Ona odbacuje „zaštitni zid“, čije je važenje kancelar Friedrih Merc više puta potvrdio: „Ako 50 odsto ili više od 50 odsto ljudi bira desni centar, onda mora biti politike desnog centra“, kaže Saskija Ludvig, koja dolazi iz Brandenburga. U toj pokrajini AfD je najjača opoziciona snaga. „Demokratija znači balans, a ne isključivanje“, naglašava poslanica CDU.

SPD upozorava na dalju radikalizaciju AfD‑a

U Socijaldemokratskoj partiji (SPD), koja je u saveznoj vladi u koaliciji sa CDU/CSU, upozoravaju na opasnost od približavanja AfD‑u. Premijer Porajnje-Palatinata, Aleksander Švajcer, rekao je za list „Velt“: „Konzervativni nemački Demohrišćani moraju da budu svesni šta bi za njih značilo kada bi sarađivali s AfD‑om.“

On upućuje na iskustva iz drugih evropskih zemalja, gde su se konzervativci udružili s desnim populistima bez da su im postavili granice. „Ne možemo se praviti da jednu delimično dokazano ekstremno desničarsku stranku možemo jednostavno da pozovemo na odgovornost i da ne očekujemo da se ona neće dalje radikalizovati.“

Bivši šef obaveštajne službe protiv „zaštitnog zida“

I van stranaka „zaštitni zid“ prema AfD‑u je sporan. Bivši šef Ureda za zaštitu ustavnog poretka u Brandenburgu, Jerg Miler, smatra da je „zaštitni zid“ propao: „Previše je krut, previše generalan i nefleksibilan za moderno vreme i društvenu dinamiku.“ I taj bivši šef pokrajinske obaveštajne službe odbacuje ideju o koaliciji sa AfD‑om, ali smatra da se mora ostati u dijalogu i sa glasačima i sa političarima te stranke.

Iako je upravo Miler AfD svrstao u „dokazano ekstremno‑desničarsku“ stranku, on ipak smatra da „zaštitni zid“ nije rešenje: „On isključuje i birače AfD‑a, a to je greška“, kaže. Istovremeno traži jasan i odlučan otpor ekstremističkim strukturama i pozicijama unutar te stranke.

Savezni predsednik Štajnmajer za „zaštitni zid“

Poznati zagovornik „zaštitnog zida“ je nemački predsednik Frank‑Valter Štajnmajer : „Siguran sam da demokratija neće izaći kao pobednik iz saradnje demokrata i onih koji demokratziju preziru“, rekao je on za nedeljnik „Cajt“.

U istom listu, bivši predsednik Nemačke biskupske konferencije, Georg Becing, takođe upozorava na saradnju s AfD‑om. Ta stranka, kaže, zastupa rasistički nacionalizam, „a to je nespojivo s hrišćanskim pogledom na čoveka“.

Četvrtina građana za saradnju ili koaliciju s AfD‑om

Kada se građani Nemačke pitaju o odnosu prema AfD‑u, slika je jednako neujednačena kao i među političarima. Pred pokrajinske izbore u Baden‑Virtembergu početkom marta, agencija YouGov je za agenciju dpa utvrdila sledeće raspoloženje: otprilike četvrtina ispitanika podržava povremenu saradnju ili koalicije s AfD‑om, a 42 odsto u potpunosti odbija saradnju.