1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Pripreme za mogući bankrot Grčke

12. septembar 2011.

Vrednost evra od jutros je na najnižem nivou za sedam meseci jer su investitori zaplašeni mogućnošću da Grčka bankrotira, kao i novim znacima podeljenosti evropskih zvaničnika oko rešenja pitanja grčke dužničke krize.

Foto: picture-alliance/dpa

U Grčkoj su nastavljeni štrajkovi. I dok oni traju, Grčkoj se bliži trenutak istine. U sredu će stručnjaci Evropske unije MMF-a i Evropske centralne banke, biti na licu mesta da bi videli kakav je napredak Atina učinila na planu štednje.

Danas su taksisti, poreski službenici i carinici stupili u 48-časovni štrajk. Vlasnici taksija se na taj način brane od takozvanog „otvaranja“ njihove profesije, a druge sve pomenute grupe traže veće plate. Prema odredbama Evropske unije, svako ko želi da zarađuje od prevoza putnika svojim vozilom, ima pravo da kupi licencu za taksiranje za 3000 evra. Do sada je broj licenci bio ograničen na 30.000 u čitavoj Grčkoj.

Jorgos PapandreuFoto: dapd

Vladi do sada nije uspelo da se izbori sa utajama poreza i da zaista stegne kaiš. Da bi rupe u budžetu bile zapušene, do kraja godine će toj zemlji biti potrebno još milijardu i 700000 evra. Premijer Papandreu poručuje građanima da moraju da se disciplinuju kao „u ratu“. Na sednici vlade na brzinu je uveden specijalni porez na nekretnine: vlasnici kuća i stanova će 2011. i 2012., već prema vrednosti nekretnine, morati da plate između 50 centi i 10 evra po kvadratnom metru. Vlada se nada da će tako da namakne četiri milijarde evra.

Ostanak na evru ili povratak na drahmu?

U međuvremenu je i Nemačka počela da se priprema za mogući bankrot Grčke. Prema informacijama magazina „Špigel“, ekipa ministra finansija Volfganga Šojblea već ispituje različite scenarije, koji se mogu svesti na dve najgrublje varijante: ostanak pri evru ili povratak na drahmu.

Horst Zehofer, šef Hrišćansko-socijalne unije, rekao je da isključenje Grčke iz evro-zone ne sme više da bude tabu-tema: „Za mene je na prvom mestu funkcionisanje pomoći i sopstvene odgovornosti. Ali, ako to ne može da se postigne i ako to Grčka i pored svih napora ne postigne, onda ne smemo isključiti ni tu varijantu“.

Manfred Kolbe iz iste stranke rekao je ono što mnogi misle: „Ogromna većina građana odbacuje ovu politiku finansijskog štita. Mislim da je zbog toga dobro da iz politike stižu signali da je taj štit pogrešno rešenje. Broj skeptika je mnogo veći nego što izgleda, sve i ako se to još ne vidi na osnovu parlamentarnih glasanja.“

dpa/ddp/afpd/sb/idj

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi