Film započinje nevinim scenama: ljudi žive svoj uobičajen život, šetaju Berlinom, u jednom selu na jugu Nemačke gledaju kroz prozor i prate što se događa na seoskom trgu. Vidimo i kravu na trajektu koji plovi preko reke. Dvanaest minuta – samo svakodnevica ljudi. A onda padaju prve bombe, bačene iz hiljada aviona na nemačke gradove Keln, Drezden, Berlin.

U svom filmu „Prirodna istorija uništenja“ (The Natural History of Destruction) koji se od ovog četvrtka 16. marta, pod naslovom „Vazdušni rat“ (Luftkrieg), prikazuje u bioskopima širom Nemačke, renomirani ukrajinski reditelj Sergej Loznica bavi se bombardovanjima nacističke Nemačke od strane saveznika. Za montažu je koristio arhivske materijale iz vremena Drugog svetskog rata uz muzičku podlogu holandskog kompozitora Kristijana Verbeka koja publiku na mnogim mestima tera da se naježi.

Loznica već dugo godina pravi dokumentarne filmove isključivo od arhivskog materijala. Želi da „izvuče leševe iz podruma istorije“ – kako je to rekao u razgovoru za DW. Njegovi filmovi su o onim traumama o kojima niko ne govori.

Mogu li ljudi da nauče iz istorije?

„Kada se o nečemu ne razgovara otvoreni i iskreno, onda to postane leš u podrumu koji će kad-tad da izađe i da počne da proganja“, objašnjava Loznica. „Istorija ima određene zakonitosti i naginje ka tome da se ponavlja“, uveren je reditelj. „Upravo onda kad se određeni događaji ne analiziraju, kad se iz njih ne izvuku lekcije, postoji opasnost da će se ponoviti.“ Zato se on u novom filmu po treći put bavi brutalnim događajima iz evropske istorije.

Film katkad prikazuje gotovo nepodnošljive scene: nakon noćnog bombardovanja, mrtvi leže jedan do drugog na ulici, među ruševinama. Tu je i dete, verovatno ne starije od dve godine. „Navikao sam da radim s teškim materijalom“, objašnjava Loznica. Pritom, kaže, pazi na to da ne ode predaleko i publiku ne šokira previše. Njegov cilj je da, kako on, tako i publika, mogu da zauzmu određenu distancu prema prikazanim događajima.

„Što smo dalje vremenski udaljeni od onoga što se može videti u filmu, to je manje lično i manje zbunjuje. U nekim trenucima moguće je koraknuti unazad i sasvim racionalno sagledati šta se tamo dogodilo. Ta distanca može da pomogne da se nauči iz iskustva“, ističe ukrajinski reditelj.

Ruska invazija nije bila neočekivana

Loznica kaže da je još 2017. počeo da planira ovaj film i da je jedan od razloga za to bilo što je „očekivao ovaj novi rat“. On tu misli na rusku agresiju na Ukrajinu. „Mogao sam to da predvidim. Na određen način sam očekivao ovaj horor koji se upravo događa.“

On, međutim, ne želi da se njegov novi film posmatra samo u kontekstu ruske agresije. „I ranije smo znali da se takve stvari događaju – na primer u Siriji, gde su gradovi takođe razarani iz vazduha, gde su na meti bili civili. To je možda dodatan razlog zbog kojeg sam imao osećaj da je ova tema relevantnija nego ikad pre.“

Da li je rat neizbežan deo ljudske prirode?

„Čim se ljudi organizuju u grupama do izražaja dolaze određeni modeli“, kaže Loznica. Problem, međutim, nije ljudska priroda, nego, kako kaže, „sukob mentaliteta“.

„Mi verujemo da svi živimo u istoj epohi, ali to je zabluda. Neki ljudi još žive u kamenom dobu, neki u srednjem veku, neki u 19, a neki pak u 21. Jednima je najvažnije da osvoje teritoriju, drugima je najviše dobro individualna sloboda i intelektualni razvoj. Problem je što te vrednosti nisu kompatibilne. Sukob nastaje iz toga što su ti mentaliteti nespojivi.“

Njegov film pokazuje posledice takvih konflikata. Pritom u filmu gotovo i da nema reči, ali zato ratna mašinerija stalno napreduje, sve dok gradovi ne završe u prahu i pepelu.

Neonacisti u Nemačkoj bombardovanja nemačkih gradova u Drugom svetskom ratu stalno koriste kako bi pokušali da relativizuju zločine nacističkog režima. A Loznica, naprotiv, želi samo da postavlja pitanja, npr: šta se dogodilo? Ili: šta to znači za nas? „Odgovor na prvo pitanje prilično je jednostavan“, kaže redatelj. „A odgovor na drugo pitanje, šta je to zapravo značilo za ljude, još uvek je zagonetka.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.