Nemačka ubrzano radi na rešavanju izbegličke krize. Taka utisak ostavljaju najnoviji planovi nemačke vlade. Prisilno vraćanje izbeglica sa Balkana čiji je zahtev za azil odbijen, do sada se obavljalo čarter-letovima ili letovima na redovnim avionskim linijama. Od sada će u tu svrhu biti uključena i nemačka vojska Bundesver, odnosno njeni veliki transportni avioni.

Pojedine nemačke savezne države obustavljale su prisilno vraćanje tokom zime i omogućavale izbeglicama da to godišnje doba provedu u toplom. To više neće važiti. Zbog velikog broja izbeglica, pokrajinski parlamenti doneli su odluke da obustave takvu praksu i da organizuju povratke i u zimskim mesecima. Po tom pitanju više nema razlika između saveznog i pokrajinskih nivoa.

Manje „Duldunga“

Pod rukovodstvom koordinatora nemačke vlade za izbeglice, inače šefa kancelarkinog ureda Petera Altmajera i ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera, ne samo da će se razrađivati sporne i još uvek neusvojene ideje o „tranzitnim zonama“ za izbeglice, već se razmatra i niz drugih mera i postupaka koje bi se uvele na granicama. Sa zemljama porekla pregovara se o povratku „lažnih azilanata“, čije su molbe za azil odbijene.

Prema podacima „Centralnog registra za strance“, momentalno je 190.000 izbeglica prijavljeno za vraćanje u zemlje porekla, jer su njihove molbe za azil ocenjene kao neosnovane. Trećina njih je dobila tzv „trpljeni status“ – Duldung. Sada će se ispitati kriterijumi za dobijanje – dozvole za boravak koja omogućava izuzeće od izgona. „Želimo da ukinemo prepreke za njihovo prisilno vraćanje“, izjavio je portparol vlade Štefen Zajbert. Ostali detalji, koji uključuju prislino vraćanje ako je neko bolestan, nisu razrađeni. Izgubljeni ili nepostojeći pasoši takođe više nisu nikakva prepreka za prisilno vraćanje jer će Centrala za izdavanje zamenskih pasoša izdavati dokumenta koja su priznata u Evropskoj uniji. Nemačka vlada smatra da je saradnja sa zemljama Balkana u tom pogledu dobra.

Vraćanje „bez pismene najave“

Do sada je prislno vraćanje funkcionisalo po jasnim birokratskim pravilima. Najpre bi stiglo pismo o odbacivanju molbe za azil i zahtev za napuštanjem zemlje, a ukoliko izbeglica u datom roku ne napusti zemlju, stupa na snagu mera prisilnog povratka uz pomoć policijske prisile koju zatraži Ured za strance. Do sada je važilo pravilo da se pismeno najavi i datum prisilnog povratka uz pomoć policije. Od sada to više ne važi, kako izbeglice ne bi iščezle, odnosno kako se ne bi sakrile.

Organizacije za izbeglice protestuju

Organizacije za izbeglice kao što je „Pro azil“ veoma oštro kritikuju najavljene promene i ubrzani postupak vraćanja izbeglica koje nemaju osnova da dobiju azil. Te organizacije naglašavaju da će „biti preduzeti pravni koraci ukoliko se ispostavi da je pravo na azil ograničeno“. „Planovi su novi i situacija još nije sazrela za neki sveobuhvatniji sud“, izjavila je portparolka jednog Izbegličkog veća u Severnoj Rajni Vestfaliji.

Kritičari posebno uočavaju pravni problem kada je u pitanju angažman Bundesvera u transportovanju izbeglica u zemlje iz kojih dolaze. Prema nemačkom Osnovnom zakonu (Ustav, prim. ur), Bundesver ne sme da se meša u policijske poslove. Portparol Ministarstva odbrane izjavio, međutim, da „takva podrška nije isključena“, ali i dodao da se moraju najpre iscrpeti sve mogućnosti transporta civilnim avionima. Ipak, „takva podrška nikako ne bi smela da bude nauštrb misija Bundesvera, posebno obaveza koje nemačka vojska ima u NATO“, rekao je portparol.

Inače, kada se u Berlinu počelo nagađati da bi vojska imala da obavi i niz drugih zadataka u vezi sa izbeglicama, portparol nemačke vlade Štefan Zajbert pomalo iziritirano je izjavio: „Nemam ništa da vam najavim o drugim planovima. Mi poštujemo naš ustav!“