Nastavak nakon dve godine zastoja: Evropska unija nastavlja pristupne pregovore s Turskom. Otvoreno je relativno nesporno 17. poglavlje: ekonomska i monetarna pitanja. Turska je to između ostalog dobila u zamenu za svoju spremnost da ograniči broj sirijskih izbeglica koje idu kao Evropi. Zamenik turskog premijera Mehmet Šimšek, i sam je u Briselu ocenio da to poglavlje nije problematično. On smatra da se radi o političkoj simbolici i da će Turska za EU sada ponovo da bude ozbiljan partner.

Brige u vezi slobode mišljenja

Otvaranje poglavlja je formalan čin na kojem bi morali da budu predstavnici svih 28 članica Evropske unije. Ipak, mnogi ministri spoljnih poslova nisu se pojavili i poslali su državne sekretare ili ambasadore. Bilo je to daleko od glamuroznog događaja, s obzirom na to da je Evropska komisija samo nekoliko sedmica ranije u svom godišnjem izveštaju oštro kritikovala stanje u Turskoj.

Briselu velike muke zadaju sloboda mišljenja, medijske slobode i nezavisnost pravosuđa u Turskoj. „Ogroman broj krivičnih procesa protiv novinara, autora i korisnika društvenih mreža, tlačenje novinara i medijskih kuća… Ti zakoni o internetu su atavizam u poređenju s evropskim standardima“, stoji u Izveštaju Evropske komisije od 10. novembra.

Pragmatičan pristup

Pod normalnim okolnostima, dakle bez velikog broja izbeglica koje dolaze preko Turske i Grčke, ne bi bilo ni nastavka pristupnih pregovora, kažu iza kulisa diplomate u Briselu. To takođe, i to jasno, kaže i aktuelni komesar EU za politiku prema susedima i proširenje Johanes Han. „Pragmatizam nije najgori savetnik za veze sa susedstvom“, rekao je komesar novinarima.

Han je jasno stavio do znanja da bi interes imale i Turska i Evropska unija. Pored pristupnih pregovora, Turskoj je predočeno i da bi trebalo da se uvedu vizne olakšice za građane te zemlje, da budu organizovana dva samita EU godišnje, a tu su i tri milijarde evra finansijske pomoći za izbeglice. Ovo poslednje, doduše još nije sigurno.

Kiparski konflikt tinja

Kipar, zemlja članica Evropske unije, odbija da po uobičajenom finansijskom ključu EU uplaćuje sredstva u specijalni turski fond za izbeglice. Nerešeni kiparski konflikt igra određenu ulogu u ukupnim vezama Turske i Unije. Turska je 1974, suprotno međunarodnom pravu, zauzela severni deo te ostrvske zemlje, a napori da se pre prijema Kipra u EU 2004. zemlja ujedini, propali su zbog protivljenja Kiprana s južnog, dela ostrva na kome žive Grci.

Kako bi se odnosi između zemlje-članice EU Kipra i zemlje-kandidatkinje za članstvo Turske normalizovali, dogovoren je protokol u Ankari. Njime je predviđeno da kiparski brodovi smeju da uplovaljavaju u turske luke i da kiparski avioni sleću na turske aerodrome. Međutim, taj protokol Turska nikada nije sprovela kako treba. Zbog toga su pristupni pregovori u preko polovine poglavlja istina otvoreni 2005, ali ništa ne može da bude pravno zaključeno – prethodno bi trebalo da dođe do približavanja Turske i Kipra.

Pristup ne garantuje ništa

Johanes Han, komesar EU za politiku prema susedima, još jednom je u Briselu upozorio da se pregovori s Turskom vode, ali sa „otvorenim rezultatom“. Ta formula, koja je obeležila i 2005, znači da prijem uistinu jeste cilj: Tursku bi nekada trebalo primiti u članstvo, ali od samog početka nije zagarantovano da će se to zaista i dogoditi.

U međuvremenu, pregovori sa dugačkim pauzama traju već deset godina, iako je, prema ranijim planovima, trebalo da budu odavno okončani. Austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, ne želi da se te političke finese u trenutno kriznoj situaciji, više drže otvorenim. Kurc, čija zemlja je primila veliki broj izbeglica, spreman je da se plati politička cena ukoliko Turska ispuni svoja obećanja.

„Ovde se radi o tome da nam Turska pomogne i zadrži izbeglice od dolaska u Evropu“, rekao je austrijski ministar i dodao: „U tome bismo morali da budemo iskreni“. Na proleće 2016. trebalo bi da bude otvoreno novo poglavlje. Evropska komisija priprema razgovore, ali još uvek nema formalne saglasnosti članica Evropske unije.