Rat bespilotnim letilicama, evropska spoljna i bezbednosna politika ili promene u arapskom svetu – pet nemačkih instituta koji se bave mirovnim istraživanjima svake godine izaberu nekoliko najvažnijih tema koje analiziraju u svojoj „Mirovnoj ekspertizi“. Ali naučnici takođe razmatraju i teme koje, uprkos velikoj važnosti, ne dobiju dovoljnu pažnju javnosti. Jedno od tih poglavlja ove godine je posvećeno privatnim firmama za obezbeđenje koje deluju u kriznim područjima.

O tome se u poslednje vreme malo govori – možda i zato što već neko vreme nije bilo većih skandala poput onog iz 2007, kada je izašlo na videlo da su saradnici američke firme „Blekvoter“ (Blackwater) u Iraku više puta pucali bez potrebe i ubili nekoliko civila. Kritičari su tada takve firme nazivali modernim plaćenicima koji samo zbog novca idu u borbu i pri tome se ne pridržavaju zakona.

Proširenje delatnosti

U međuvremenu su te firme postale opreznije, ali su istovremeno i aktivnije nego ranije. „U najvažnije delatnosti tih firmi ubrajaju se zaštita objekata i osoba, naravno pre svega u ratnim područjima, dobijanje informacija saslušanjima, klasična špijunaža, ali i špijunaža iz vazduha, ukoliko poseduju odgovarajuće aparate. Tu je naročito, i to je veoma važno, obuka privatnog i državnog osoblja“, objašnjava berlinski politikolog Florijan Flershajmer koji je doktorirao na toj temi.

I prof. dr Elke Krahman, koja je takođe učestvovala u izradi „Mirovne ekspertize“, upozorava da privatne firme za obezbeđenje kontinuirano šire svoje delovanje. Devedesetih godina prošlog veka one su nemačkoj vojsci (Bundesver) uglavnom prodavale logistiku u inostranstvu. Ali kada je Nemačka počela da šalje vojnike u inostranstvo, firme su preuzele i održavanje vojne opreme na terenu. U misiji u Avganistanu delatnost privatnih obezbeđenja proširena je na čuvanje nemačkih vojnih uporišta. Ipak, u poređenju sa drugima, Bundeser je usluge privatnih firmi koristio znatno ređe nego mnoge druge vojske.

Stvarno jeftinije ili možda čak skuplje?

Sve državne vojske koje angažuju privatne firme za obezbeđenje rade to u nadi da će na taj način da uštede. „Ali to baš i ne može da se utvrdi. Te firme su upravo u međunarodnim intervencijama iskoristile nedostatak kontrole kako bi povećale svoju zaradu. Često je obračunavano više usluga nego što je stvarno obavljeno“, kaže profesorka Krahman iz Hesenske fondacije za mirovna i vojna istraživanja. „Kada se sve izračuna, ne bih rekla da je to kod međunarodnih angažmana povoljnije.“

No i bez spektakularnih slučajeva prevare, u Nemačkoj se došlo do zaključka da uštede nisu uvek velike. Zato se firme koje je nemačka vojska svojevremeno sama osnovala, sada ukidaju i njihove poslove ponovo preuzima Bundesver.

Uprkos tome, i dalje raste značaj firmi koje novac zarađuju poslovima kojima su se nekada bavile samo regularne vojske. Andrea Šnajker sa Univerziteta Zigen kaže: „Dokazano je da su te firme danas sastavni deo međunarodnih vojnih angažmana i da državne vojske u mnogim slučajevima koriste njihove usluge.“

Privatizacija državnih zadataka

Elke Krahman i Andrea Šnajker sa zabrinutošću prate razvoj događaja, jer reč je o načelnom pitanju: kako definisati državni monopol kod primene sile? Šnajker zato pita: „Koje zadatke naša država treba da izvršava, a koje ne? Koje možemo da privatizujemo? O tome bi, prema mom mišljenju, trebalo povesti široku društvenu raspravu, ali ne vidim da je do toga došlo.“

Pitanje privatnih firmi za obezbeđenje nalazi se i u koalicionom ugovoru nemačke vlade u kojem stoji: „Vojni zadaci ne smeju se prepustiti privatnim preduzećima.“ Ali vlada se do sada nije ozbiljnije pozabavila tom temom. Možda će ova „Mirovna ekspertiza“ podstaći raspravu.