U Berlinu se ovih dana ređaju konferencije s visokim predstavnicima Nemačke, Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana: prošle nedelje sastanci na ministarskom nivou, prvo ministara unutrašnjih, a zatim i spoljnih poslova, a početkom ove sedmice i ministri energetike.

Razlog za tu intenzivnu diplomatsku aktivnost u Berlinu je samit zemalja zapadnog Balkana i Evropske unije koji se, u sklopu tzv. „Berlinskog procesa“, održava 3. novembra održava u glavnom gradu Nemačke.

-pročitajte još: Uspeh Nemačke na zapadnom Balkanu

Za bolju mobilnost u regionu

Prvi rezultati tih sastanaka već su vidljivi: na susretu ministara spoljnih poslova obelodanjeno je da će na samitu biti potpisano nekoliko sporazuma koji će omogućiti bolju mobilnost ljudi i robe na prostoru zapadnog Balkana. Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok ocenila je da će ti sporazumi olakšati, ne samo svakodnevicu običnih građana, već i preduzetnika koji će od sada moći lakše da obavljaju svoje poslove unutar regiona zapadnog Balkana.

Lakša komunikacija i poboljšanje privrednih veza zemalja zapadnog Balkana kao neka vrsta pripreme za kasnije, odnosno za veće, zajedničko tržište EU, deklarisani je cilj Berlinskog procesa koji je 2014. inicirala tadašnja nemačka vlada.

Bolja ekonomska saradnja u okviru regiona bila je i tema Ekonomskog foruma sa zemljama zapadnog Balkana, koji je, u organizaciji Saveza nemačke privrede za istočnu Evropu (Ost Ausschuss) i Nemačke industrijske i trgovinske komore, održan kao propratni program predstojećeg samita. U centru pažnje rasprava stručnjaka i predstavnika institucija bilo je zajedničko tržište i to u svetlu aktuelne energetske krize. Zato je forum i nazvan „U susret otpornom zajedničkom regionalnom tržištu“.

Potencijali za zelenu energiju

Nina Drakić, predsednica Ekonomske komore Crne Gore i članica upravnog odbora Investicionog foruma „Zapadni Balkan 6“ (Western Balkans 6), smatra da zelena agenda još uvek u regionu nije naišla na potpuno razumevanje, iako krije velike potencijale. „MI se u svakodnevici u regionu susrećemo sa izazovima druge vrste, tako da nama zelena agenda još uvek nije na vrhu liste interesovanja. No, isto tako kažemo da je ova kriza šansa i da bi ovu krizu trebalo iskoristiti kako bi se diverzifikovao energetski sektor i ojačao onaj deo koji se oslanja na održive izvore, za šta naš region ima mnogo potencijala“, kaže Drakić u razgovoru za DW.

-pročitajte još: Zemlje Balkana na putu ka „čistoj“ energiji

Da podsetimo, Evropska unija je na zapadnobalkanskom samitu prošle godine prihvatila akcioni plan za zelenu agendu za region koji sadrži ciljeve smanjenja emisija ugljen dioksida, povećanje udela dobijanja energije iz obnovljivih izvora, te očuvanje bio- raznolikosti. Do 2030. je, kao finansijska pomoć, predviđeno devet milijardi evra, a daljih 20 milijardi trebalo bi da na zapadni Balkan ode u obliku privatnih ulaganja, naravno uz kreditne garancije.

Iskoristiti krizu

I Tomas Narbeshuber, pri Savezu nemačke privrede za istočnu Evropu zadužen za jugoistok kontinenta, smatra da je aktuelna energetska kriza dobar podsticaj za ulaganja u obnovljive izvore energije na zapadnom Balkanu:

„Mi više ne možemo da pričamo o tome da li se zelena agenda nekom sviđa li ne sviđa. To je stvarnost. Kompanije već više od deset godina u svojim projekcijama uključuju i tu agendu. I mi tu ne govorimo samo o Evropi, već o globalnom procesu. U Aziji, Severnoj Americi, gde god da pogledate, vidite da ulagači masovno investiraju u zelenu tehnologiju. Pojednostavljeno rečeno: nadolazeće generacije jednostavno ne žele više proizvode koji nisu proizvedeni na održiv način“, smatra Narbeshuber, koji za kompaniju BASF već godinama pokriva područje zapadnog Balkana.

Pritom je taj region zbog svojih potencijala u sektorima solarne energije ili energije vetra, ali i zbog svoje blizine, sve atraktivniji tržištu EU. Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Zoran Lakićević, smatra da je ubrzanje procesa odvajanja od fosilnih goriva dobra stvar, ne samo za Srbiju, već i za region. „Kao što znamo, Srbija veliki deo svoje električne energije dobija iz fosilnih goriva, posebno uglja, i smanjenje te zavisnosti je dobro, ne samo za Srbiju, već i za region“, rekao je Lakićević na marginama foruma u Berlinu.

-pročitajte još: Solarni paneli u Srbiji: Đavo je u sitnim slovima

Nemački ministar privrede i energetike Robert Habek (Zeleni) je, uoči sastanka ministara energetike EU i zemalja zapadnog Balkana, koji je takođe održan kao priprema za zapadnobalkanski samit početkom novembra u Berlinu, u više navrata ponovio da je želja Nemačke da i zemlje zapadnog Balkana put ka energetskoj nezavisnosti vodi preko sve jačeg oslanjanja na održive izvore energije.

„Razvoj obnovljivih izvora energije, smanjenje zavisnosti i povećanje stepena bezbednosti snabdevanja, i to pre svega u trenutku kada se regionalna kooperacija između zemalja zapadnog Balkana dalje intenzivira. Nemačka vlada je spremna da, zajedno sa svim partnerima Berlinskog procesa, pruži podršku na tom putu“, najavio je Habek. To u prevodu znači da će novca EU biti samo za energetske projekte koji su orijentisani ka budućnosti.

I samo kretanje zemlje zapadnog Balkana ka tom cilju trebalo bi ubrzati. Jer, kako je rekao Habek, aktuelna energetska kriza naročito snažno pogađa zemlje tog regiona. „Aktuelna energetska kriza privrede zemalja zapadnog Balkana pogađa posebno snažno i to zbog visoke zavisnosti tih privreda od fosilnih goriva. Istovremeno, tu je ogroman potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije“, poručio je ministar Habek.

Problem stručnosti kadra

Iako je zelena agenda, kao deo službene agende Berlinskog procesa, bila u centru pažnje privrednog skupa u glavnom gradu Nemačke, govorilo se i o ostalim „večnim“ problemima s kojima se suočavaju ulagači koji žele da razvijaju poslove na zapadnom Balkanu: previše birokratije, nesređene katastarske knjige i pre svega neadekvatno obrazovanje stručnog kadra.

„U svim segmentima se suočavamo s problemom strukture radne snage koja ne odgovara potrebama privrede. I to je jedan od problema koji dovodi do toga da se neke investicije ne realizuju. To se posebno odnosi na proizvodne delatnosti. Preduzetnici u tom sektoru jednostavno ne nalaze adekvatnu radnu snagu“, kaže Nina Drakić.

I Narbeshuber s pozicije ulagača smatra da bi trebalo i dalje ulagati sve snage u poboljšanje stručnog obrazovanja po nemačkom modelu – tzv. dualni sistema obrazovanja. Na pitanje da prokomentariše kritike iz prošlosti po kojima Nemačka tom inicijativom zapravo želi da obrazuje radnu snagu za sopstvene potrebe, taj preduzetnik ukazuje da se mnogi, nakon rada u EU, vraćaju u zemlje porekla. „Mi smo svesni toga da većina rado ostaje da živi u sopstvenoj zemlji. Ako mi stvorimo okvirne uslove za to, poput dobrog obrazovnog i zdravstvenog sistema i kvalitetnog radnog mesta, onda neće biti odliva dobre radne snage. Mi imamo slučajeve kod proširenja EU da se oni koji su se iselili sada delimično vraćaju“, zaključuje Narbeshuber. Ipak, on ukazuje na to da problem nedostatka radne snage nije problem samo zapadnog Balkana, već i čitave Evrope.

Snježana Kepruner, direktorka „GS – Tvornice mašina Travnik“, takođe smatra da je srozavanje kvaliteta obrazovanja jedan od većih problema s kojima se suočava privreda na licu mesta, ali i ulagači. „Nakon ratova, tehnološki nivo čitavog regiona izuzetno je pao. Bez pomoći naših kupaca sa zapada i prenosa znanja, mi sigurno ne bismo uspešno poslovali“, kaže Kepruner u razgovoru za DW i zaključuje: „Neka političari stvore atmosferu u kojoj neće biti mržnje, a mi ljudima ponudimo dobro plaćena radna mesta i – ljudi više neće da odlaze.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.