Austrijski kancelar Verner Fajman bio je vidno zadovoljan prilikom proglašenja statusa kandidata. "To je mirni politički razvoj događaja na Zapadnom Balkanu," izjavio je Fajman još u četvrtak 1.3. i dodao: "Austrija se uvek jako zalagala za evropsku perspektivu zemlja Zapadnog Balkana. I raduje me što smo mogli da ubedimo i Rumuniju".

Za predsjednika Evropskog parlamenta Martina Šulca ova odluka je bila logična: "EU je pravna zajednica sa jasno utvrđenim kriterijumima na osnovu kojih evropske zemlje mogu dobiti status kandidata. A Srbija je ispunila te uslove."

Mnogo posla za nove kandidate

Rosa Balfour, šefica Programa "Evropa u svetu" pri briselskom Evropskom centru za politiku kaže: "Srbija je od svih zemalja Zapadnog Balkana bila u strukturalnom smislu najbolje pripremljena. Ona ima efikasno organizovanu javnu upravu, njene institucije su najjače organizovane za sprovođenje reformi koje iz kriterijuma iz Kopenhagena proizilaze, kao i za sprovođenje dodatnih reformi koje su ponekad dramatične, kako bi se država mogla preobraziti u demokratiju koja funkcioniše."

Prema rečima Rose Balfour jedan od najvažnijih problema koji se moraju rešiti jeste pitanje Kosova. "Bez priznanja Kosova Srbija neće postati član EU iako se to u Uniji ne formuliše tako eksplicitno. Još jedan scenario nalik Kipru neće biti dozvoljen", kaže ona. Kipar je 2004. godine postao član EU, a da prethodno nije bilo rešeno pitanje ponovnog ujedinjenja južnog grčkog dela sa turskim severnim delom.

Ukoliko se sve bude odvijalo po planu onda će tokom pristupnih pregovora doći do rešenja konflikta, smatra Rosa Balfour. "Pesimistički scenario je da, iako dođe do poboljšanja odnosa, ne dođe do priznanja Kosova i da time ne dođe do promene statusa kva u regionu. I u tom slučaju bi moglo doći do nastavka prikrivenog konflikta, što ne bi bilo negativno samo ze region, već i za EU."

Pandorina kutija

Neposredno pre donošenja odluke o statusa kandidata za Srbiju, Rumunija je blokirala pregovore. Zvanično je bilo reč o zahtevu Bukurešta da Srbija prizna Vlahe kao rumunsku manjinu. Nezvanično se spekulisalo o tome da Rumunija na ovaj način želi da obezbedi ulazak u Šengensku zonu. Ukoliko su te glasine tačne, onda takva računica Rumunije nije upalila jer na ovom samitu EU Šengenska zona nije proširena.

"Region je u određenom smislu kao Pandorina kutija", kaže Rosa Balfour. Odnos prema brojnim manjinama na Balkanu mogao bi voditi do stalnih konflikata. EU, ali i Savet Evrope, kao i OSCE strogo nadziru zaštitu manjina u regionu“, napominje ona. Ipak EU je trenutno opterećena dužničkom krizom. Osim toga proširenje Unije od 2004. i 2007. godine, problemi oko Lisabonskog sporazuma, ostavili su traga. Stoga se postavlja pitanje je li EU možda umorna od proširenja da bi Srbiju u budućnosti primila u članstvo.

Rosa Balfour nije toliko pesimistična. "EU u poslednje vreme nije imala euforične trenutke. Proširenje na Zapadni Balkan je na mnogo načina prva žrtva krize u EU". kaže ona. Međutim Balfour je ubeđena da će se proširenje i pored toga odvijati po planu.

Autori: Dafne Gratvol / Zorica Ilić
Odg. urednk: Jakov Leon