Nemačka ima ozbiljan problem sa najvećim snabdevačem energentima. Već dve sedmice je glavni put za snabdevanje vodeće evropske privrede ruskom naftom blokiran: naftovod Družba (Prijateljstvo). Preko njega je još za vreme Sovjetskog Saveza bio snabdevan bivši DDR, a na taj naftovodni sistem bile su prikačene i druge „bratske zemlje“.

Od 25. aprila naftu iz Rusije koja ide preko Družbe ne mogu da koriste ni Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka. Varšava, Budimpešta i Prag već su morali da posegnu za rezervama. Potrošači u Nemačkoj ne treba da strahuju, jer je snabdevanje benzinom, dizelom i mazutom osigurano, saopštile su nadležne nemačke službe. Rezervi ima dovoljno.

Milioni tona kontaminirane nafte

Problem je tehničke prirode. U naftovod na ruskoj teritoriji – prema navodima Moskve verovatno u Samarskoj oblasti na Volgi – ušla je kontaminirana nafta. Ona sadrži hloride koji se koriste pri eksploataciji nafte iz već iscrpljenih izvora, ali onda obavezno moraju da budu uklonjeni, jer u rafinerijama mogu da izazovu teška oštećenja.

Umesto maksimalne dozvoljene koncentracije od 10 ppm (deset milionitih delova), nafta u Družbi sadrži i do 300 ppm hlorida. Obzirom da rafinerije nisu htele da preuzmu tako snažno kantaminiranu sirovinu, naftovodni operateri u svim zemljama klijentima su zaustavili protok. Iz Nemačke naftne industrije su za DW kazali da zagađena nafta do Nemačke nije ni stigla.

I dalje nije sasvim jasno koliko se kontaminirane nafte nalazi u naftovodu dugom više hiljada kilometara koji prolazi kroz Poljsku, Ukrajinu, Mađarsku, Slovačku i Češku. Navodno je u Rusiji u sistem ušlo i do pet miliona tona ili 37 miliona barela. To otprilike odgovara mesečnom kapacitetu sada zatvorenog naftovoda Družba. Drugi izvori spominju i brojku od tri miliona tona.

Najteže pogođena Belorusija

Od svih tranzitnih zemalja za sada najveću štetu ima Belorusija. Tamošnja privreda u velikoj meri zavisi od nafte iz Rusije. Ona se isporučuje po sniženoj ceni i u dve rafinerije se prerađuje u benzin, glavni izvozni proizvod te zemlje. Minsk zarađuje i od tranzita nafte.

Zato je zatvaranje Družbe i prekid proizvodnje benzina težak udarac za već oslabljenu belorusku ekonomiju. Uz to je oprema rafinerije u Moziru, zbog nafte koja sadrži hlor, već ozbiljno oštećena. Još krajem aprila Minsk je svoje gubitke procenio na 100 miliona američkih dolara i već se govori da će konačni račun za Rusiju biti znatno viši.

Svoj deo Družbe Belorusija je zatvorila 24. aprila. Nova, „čista“ nafta iz Rusije u Mozir je stigla tek 4. maja, a 6. maja iz rafinerije je saopšteno da se i dalje radi na čišćenju postrojenja. Istog dana Ukrajina je javila da je ponovo nastavila da propušta rusku naftu ka EU.

Naime, u Moziru se Družba račva u dva smera. Manji, južni krak, ide preko Ukrajine ka Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj. Prema podacima ukrajinskog naftnog operatera Ukrtransnafta, „čista“ ruska nafta u te zemlje EU će najverovatnije stići 18. maja. Što znači da isporuke ukupno neće biti više od tri sedmice.

Sa druge strane, potpuno je nejasno koliko će Poljska i Nemačka još morati da čekaju na rusku naftu. One se naime snabdevaju preko severnog, znatno većeg kraka naftovoda Družba, a on je jako začepljen velikim količinama kontaminirane nafte, koja bi najpre trebalo da se otkloni. Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je najavio da će se izvoz normalizovati narednih nedelja: „Što se tiče normalizacije situacije, to očekujemo u drugoj polovini maja“, kazao je Novak u utorak.

Kontaminirana nafta ide u tankere

U baltičkoj luci Ust-Luga kontaminirana nafta bi trebalo da bude prebačena u tankere. Ali na pitanje kako i o čijem trošku, još uvek nema odgovora. Ruska vlada je sa svim pogođenim državama već dva puta imala diskretne pregovore, kako je u utorak saopštio ministar Novak.

Što se tiče Belorusije, ruski državni naftni monopolista Transnjeft garantuje da će kontaminirana nafta biti prebačena u vagon-cisterne ruske železnice i da će biti prebačena u crnomorsku luku Novorosijsk. Kontaminirana nafta tamo će se mešati sa čistom, prebaciti u brodove-tankere i izvoziti. Ista „tehnologija mešanja“ vršiće se u ruskoj baltičkoj luci Ust-Luga.

Nemačke rafinerije u Švetu i Lojni, koje se snabdevaju preko Družbe, sada su primorane da se snabdevaju naftom preko baltičke luke Rostok. Sada moraju da paze da kontaminiranu rusku naftu ne dobiju morskim putem.

Prekid isporuke i problemi sa kvalitetom glavnog ruskog izvoznog proizvoda predstavljaju „veoma ozbiljnu ekonomsku i materijalnu štetu, ali i štetu za ugled“ Rusije. Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu to je bilo jasno već uoči praznika 1. maja, kada je šefa Transnjefta pozvao na razgovor u Kremlj.

Međutim stvarni gubici tada uopšte nisu mogli da se procene. Ne mogu ni danas. Prema rečima ruskog ministra energetike Novaka u međuvremenu je uhapšeno četvoro osumnjičenih. Istraga se vodi zbog krađe, oštećenja važnih objekata i osnivanja kriminalne grupe.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android