Nemačko-belgijska granica kod Ahena, krajem jula 2015. Tek je prošlo podne kada je savezna policija zaustavila Mercedes s registarskom oznakom nemačkog Bremena. Automobil je upravo iz Belgije ušao u Nemačku. Za volanom je bio mlad čovek koji je, kao i njegov suvozač rođen u Libanu, a stanovao u blizini Bremena. Njih dvojica su tvrdili da su u Belgiju bili u kupovini. Prilikom pretrage vozila, u sportskim torbama, između gaća, pronađeno je 489.000 evra u sitnim novčanicama.

Dalja istraga Carinske uprave Esen pokazala je da na torbama ima tragova kokaina. Policija je slučajno naletela na dva člana grupe koja je, navodno, između Evrope, zapadne Afrike i Bliskog istoka prebacivala skupe satove, nakit i automobile – sve u vrednosti od više desetina miliona evra. Dokumentacija istrage, u koju su uvid imali novinari javnih servisa NDR i WDR, kao i lista Zidojče cajtung, pokazuje postojanje mreže za prodaju kokaina i pranje novca koja deluje globalno.

Mreža u zapadnoj Evropi

U februaru 2015. američkoj agenciji za borbu protiv droga Drug Enforcement Agency (DEA) uspelo je da snimi telefonske razgovore verovatnih članova jednog kolumbijskog narko-kartela u kojem su govorili o prebacivanju novca od droge u Južnu Ameriku. Ta informacija u Francuskoj je pokrenula opsežnu istragu u kojoj je prisluškivano na stotine telefonskih razgovora i izvedene brojne tajne akcije praćenja. Istražitelji su brzo došli do neformalne mreže koja je prekrivala čitavu Evropu i imala veze s Bliskim istokom, Afrikom i Južnom Amerikom.

Optuženo je ukupno 14 osoba koje su navodno oprale desetine miliona evra dobijenih od prodaje droge. Gotovo svi su libanski državljani ili imaju libansko poreklo. Zato su istražitelji svoju akciju nazvali Kedar, po drvetu na libanskoj zastavi. Istražitelji polaze od toga da je mreža bila aktivna u čitavoj Evropi, ali da je njome upravljano iz Libana i da je prala i do milion evra nedeljno, između ostalog i u Nemačkoj. Još nije jasno koliko će te pretpostavke biti moguće dokazati na sudu.

Iz Libana direktno u Južnu Ameriku

Na kraju istrage sprovedena je i jedna operacija u januaru 2016. u kojoj su policajci u šest zemalja pretražili kuće, uhapsili osumnjičene i zaplenili više od 800.000 evra u gotovini. I u Nemačkoj je pretraženo više stanova – u Diseldorfu, Minsteru i na području Bremena. Četiri osobe su uhapšene.

Grupa je bila organizovana hijerarhijski. Neki članovi, kao što su oni koji su uhvaćeni kod Ahena, prikupljali su novac dobijen od prodaje droge u Belgiji, Španiji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Novac su navodno predavali drugim članovima grupe koji su kupovali nakit, skupe satove i automobile, da bi ih prevozili u Liban i tamo prodavali. Zarada je iz Libana direktno prebacivana u Južnu Ameriku, kartelima koji su u Evropu slali kokain. Istražitelji su se bavili i pitanjem da li je iza svega stajala teroristička organizacija Hezbolah, ali za to nisu našli dokaze, pa to u optužnicu nije stavljeno.

„Za trgovinu drogom nisu znali“

Jedan od centara ilegalnih poslova bio je u Nemačkoj. Dvojica osumnjičenih stanovala su u Minsteru odnosno Diseldorfu, a još dvojica kod Bremena. Sudski postupak bi mogao da ima neugodne posledice i za četiri nemačka draguljara. „Istraga je pokazala da su oni, od 2011. do 2015, od osumnjičenih osoba zaradili više od 20 miliona evra. Plaćano je gotovinom koju su držali u plastičnim kesicama“, izjavio je portparol Državnog tužilaštva iz Ahena. Protiv draguljara se vodi istraga zbog „lakomislenog učestvovanja u pranju novca“.

Jedan od glavnooptuženih je Ali Z. iz Minstera. On je u razgovoru za NDR, WDR i Zidojče cajtnug izjavio da je nevin. On tvrdi da su drugi zloupotrebili njegovu legalnu trgovinu sa inostranstvom koja je dobro išla. Kaže da ništa nije znao o tome da taj novac ima veze s drogom i da mu do danas nije jasno na čemu državno tužilaštvo bazira svoje optužbe. On je, kaže, polazio od toga da je novac legalno zarađen. Optužbu da ta grupa podržava Hezbolah smatra neosnovanom. Kaže da su francuski istražitelji pali pod politički uticaj svojih američkih kolega, a da za takve veze nema nikakvih dokaza. Ostali optuženi nisu hteli da odgovaraju na novinarska pitanja.

60.000 prijava sumnji u pranje novca u 2017.

Stručnjaci polaze od toga da kriminalci nisu slučajno išli u kupovinu po Nemačkoj. Kažu da borba protiv pranja novca u toj zemlji zaostaje u poređenju sa susednim državama. „U potpunosti se prihvata da se luksuzna roba, pa čak i nekretnine, plaćaju gotovinom“, kritikuje Sven Gigold, finansijski stručnjak stranke Zelenih u Evropskom parlamentu. Iako su trgovci po zakonu dužni da prijave sumnjive uplate u gotovini, to se retko događa.

Carinskoj ustanovi za borbu protiv pranja novca Financial Intelligence Unit (FIU), prošle godine je prijavljeno 60.000 slučajeva sumnje u pranje novca, ali od toga se samo 216 odnosilo na draguljare, trgovce automobila i druge trgovce skupim stvarima. Jedan portparol FIU je izjavio da oni „stvar uzimaju ozbiljno“. Iduće godine, dodaje, nameravaju da se ciljano obrate prodavcima skupih stvari kako bi ih senzibilizovali za taj problem. Osim toga, nameravaju i da poboljšaju saradnju s kontrolnim ustanovama u nemačkim saveznim pokrajinama. Suđenje u Parizu trajaće najmanje do kraja novembra.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android