“Proširenje Evropske unije omogućilo je prevazilaženje podela unutar Evrope nakon pada gvozdene zavese. To je jedan od najvećih uspeha evropske mirovne politike za koju je EU ove godine nagrađena Nobelovom nagradom za mir. Uprkos tome, unifikacija evropskog kontinenta još uvek nije završena – evropski mirovni projekat nije moguće završiti dok Evropskoj uniji ne pristupe i zemlje Zapadnog Balkana,” navodi se u zajedničkom saopštenju šefova diplomatija Nemačke i Mađarske Gida Vestervelea i Janoša Martonija, domaćina Konferencije ministara inostranih poslova Jugoistočne Evrope.

U Berlinu je u petak 23.11. održana Konferencija šefova diplomatije zemalja Jugoistočne Evrope, koju je otvorio šef nemačke diplomatije Gido Vestervele. U fokusu ovog susreta, u kome su učestvovali predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Srbije, bili su budućnost i izazovi evrointegracije Zapadnog Balkana.

Zapadni Balkan pripada Evropi

Gido Vestervele je tokom konferencije više puta ponovio da nemačka vlada i nemački parlament u potpunosti podržavaju integraciju Zapadnog Balkana u EU, jer Balkan pripada Evropi i mesto mu je u EU. On je ponovio da je u kontekstu Srbije pitanje pristupanja EU neraskidivo vezano sa nastavkom i rezultatima dijaloga Beograda i Prištine.

„Unutar Evrope uspeli smo model konfrontacije da zamenimo modelom kooperacije. Saradnja može biti teška, ali svako ko je upoznat sa posledicama konfrontacije dobro zna da je kooperacija vredna truda. Mi pozdravljamo činjenicu da Srbija i Kosovo pokušavaju da normalizuju međusobne odnose, to je od vitalnog značaja za razvoj dobrosusedskih odnosa. S druge strane, ti odnosi su neophodan uslov konačnom pristupanju EU kao partnera sa punim pravima i obavezama. Berlin u potpunosti podržava brze i ambiciozne napore visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton kako bi se postigla normalizacija tih odnosa,“ rekao je Vestervele.

Suštinski, a ne deklarativni konsenzus

S obzirom da sledeće godine u julu pristupa EU, potpredsednica hrvatske vlade Vesna Pusić je na konferenciji govorila o iskustvima i izazovima na evropskom putu Hrvatske. Ono što bi politički lideri u Srbiji mogli da nauče iz hrvatskog iskustva jeste da treba insistirati na suštinskom konsenzusu svih političkih aktera u zemlji. Deklarativni konsenzus, kakav postoji i u Srbiji, nije dovoljan da ubrza i olakša proces evrointegracija. Neophodno je da se svi politički akteri u zemlji ujedine oko pitanja pristupa Uniji.

 „Nama je trebalo četrnaest godina da izgradimo politički konsenzus u Hrvatskoj oko ulaska u EU. Ako pitate predstavnike političkih partija da li su za EU, kazaće da jesu. Ako ih pak pitate da li ste spremni da se odreknete nekog stava koji vam na lokalu donosi desetak glasova, a s druge strane može da ubrza pristupanje Uniji odgovor je ne. Mnogo je vremena potrebno da se izgradi konsenzus u kome su svi politički akteri spremni da se odreknu političkih igara za zajednički cilj,“ zaključila je Vesna Pusić.

Na međunarodnom skupu zajedno sa nezavisnim Kosovom

Srbija je ovog puta primenila novu istrukciju vlade i učestvovala na skupu na kome je Kosovo predstavljeno kao nezavisna država. Ipak, Srbiju nije predstavljao šef srpske diplomatije Ivan Mrkić, već njegov pomoćnik za bezbednosnu politiku Zoran Vujić. Vestervele je posebno pohvalio ovakav korak srpske vlade istakavši da on predstavlja evidentan napor u stabilizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

Vujić je istakao da je, kada je reč o pristupanju zemalja Balkana EU, Hrvatska dobar primer ne samo za Srbiju, već za čitav region. Zbog toga Srbija u potpunosti podržava Hrvatsku, ali i druge susedne zemlje na njihovom putu ka EU.

„Srbija, pred kojom je početak pregovora za pristupanje EU, je posvećena regionalnoj kooperaciji. Zemlje našeg regiona treba same da pronađu rešenje za svoje probleme. Mi ne treba da tražimo podršku i savete Brisela, već sami moramo da se izborimo sa izazovima koji su pred nama. Mi želimo saradnju, međusobno poštovanje i dobrosusedske odnose. Postoji još mnogo problema koje je neophodno rešiti zajedničkim snagama, a pre svega moramo da nađemo način kako da posvetimo više pažnje žrtvama rata i kako da zajedno radimo za zajedniičku dobrobit svih u regionu.”

Autor: Natalija Miletić, Berlin
Odg. urednik: Jakov Leon