Više evropskih zemalja upozorava Srbiju da bi joj ponovo mogle biti vraćene šengenske vize ukoliko se nešto ne učini na smanjenju broja lažnih azilanata. Srpski premijer Ivica Dačić je podsetio da su lažni azilanti u 90 posto slučajeva Romi i Albanci, i da je to ozbiljan problem koji se ne može rešiti preko noći. To je pre svega ekonomski problem, primetio je Dačić. Država Srbija svejedno ne može tim ljudima da ograničava slobodu kretanja niti da sprovodi neke druge drastične kaznene mere, jer bi bila optužena za kršenja ljudskih i manjinskih prava, naglasio je srpski premijer.

Proces edukacije Roma

Problem bolje integracije Roma, i poboljšanje njihovog položaja u srpskom društvu, nije nešto što može odmah i brzo da se reši, kaže za DW Dragoljub Acković, zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije. Međutim, postoji nešto što može odmah da se uradi, kaže Acković: „A to je da svi romski lideri, i svi oni koji se bave romskom problematikom, bili oni Romi ili ne, ali se to pre svega odnosi na Rome, moraju da se osveste i da romskoj zajednici objasne kakve su posledice ove priče. Moje je mišljenje da u Srbiji sami Romi, naročito mi koji se bavimo tom problematikom, moraju da sopstvenom narodu počnu da objašnjavaju da je traženje lažnog azila najobičnija varka, da ih mnogi zbog toga vode preko granice, da za to plaćaju veliki novac a da se onda odatle vraćaju, i da naravno zbog toga proizvode probleme. Kada je čovek u zabludi, a očito je da su Romi u zabludi kada je u pitanju dobijanje azila, i očito je da imaju pogrešne informacije, i da ih na to mnogi čak i navode, onda tu moraju da deluju i jedni i drugi, ali pre svega Romi“.

Izbeći okrivljavanje Roma

Dragoljub Acković napominje da se to mora što pre uraditi, kako to ne bi pogoršalo ionako već brojne probleme sa kojima se suočava romska zajednica u Srbiji: „Jer to preti da kasnije preraste u jednu euforiju, koja može da bude jako štetna kako za Srbiju tako i za same Rome. Za Srbiju u tom smislu da se ukine bezvizni režim, a za Rome da budu okrivljeni da su proizveli jednu radnju koja može da pogodi sve građane Srbije. Dakle, tu treba preventivno delovati, i trebalo je preventivno delovati još mnogo ranije, ali ja ipak mislim da tu može ponešto da se uradi“.

Nerešiv problem?

Problem na prvi pogled deluje nerešiv, kaže za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, jer se od Srbije zahtevaju brza rešenja za komplikovan problem koji zahteva vreme. Moram da priznam da EU tu pomalo čudno nastupa, ističe Popović: „Sa jedne strane, kada je trebalo raditi intenzivno sa vlastima u Srbiji da se ozbiljno integrišu mariginalizovane grupe, oni su tu često žmurili na jedno oko, raznorazne stvari su propuštali, ili su se pravili da ne vide neke nedovoljne pomake na srpskom putu ka integraciji marginalizovanih grupa. A danas nastupaju, naravno ne čitava EU već pojedine zemlje, vrlo rezolutno, uz potpuno odsustvo svesti da taj problem ne može da se reši ni za godinu dana, a kamoli za nekoliko meseci. Moj zaključak je da je potrebna jedna črvsta i ozbiljna, strukturna saradnja između zemalja EU i Srbije kako bi se ovde pre svega izvršile neke promene i ti ljudi mogli da se integrišu. Bojim se da ako i EU i Srbija nastave ovako da se ponašaju da je to slepa ulica, i da je onda nemoguće naći rešenje“.

Kratkoročna rešenja

Makedonija je uvela oštrije zakonske mere prema lažnim azilantima, ali Dragan Popović smatra da je to kratkoročno rešenje. To su ljudi uglavnom bez ikakve imovine, i sprovođenje nekih dodatnih novčanih kazni je praktično beskorisno, kaže Popović: „A zatvorske kazne su potpuno besmislene za takvu vrstu prekršaja. Gledajući šta je politika novih vlasti, ja verujem da će im prvo pasti na pamet da pooštre propise i da prosto kažnjavaju te lažne azilante, ali ja stvarno ne verujem da je to neko rešenje. Mislim da bi i EU trebalo da bude jasno da to njima kratkoročno može doneti nekakvu korist, ali dugoročno to neće rešiti ničiji problem“.

Dragan Popović ističe da je njegova organizacija, koja se uglavnom bavila integracijom Albanaca sa juga Srbije, zajedno sa onima koje su se bavile romskom problematikom, upozoravala na ovaj problem. Suštinski se ipak nisu preduzeli dovoljni koraci ka integraciji tih ljudi u srpsko društvo, i oni su i danas još uvek građani drugog reda u Srbiji, ocenjuje Popović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednica: Ivana Ivanović