"Bio sam prvi romski dečak u mojoj zajednici koji je studirao na univerzitetu", kaže Atanas Stojanov. On ima 30 godina, oženio se sa 16 godina, odrastao je u malom selu na severu Bugarske i potiče iz grupe Roma koji sebe nazivaju Nožari, zajednice od oko 10.000 ljudi. Deda mu je bio Nožar, kao i njegov pradeda, pra-pra-deda i svi muški preci. Njegov otac je isprva nastavio tradiciju svoje porodice, ali kada je u Bugarskoj nestao komunizam, ovo zanimanje je izgubilo na važnosti. Tako je otac Atanasaa Stojanova postao mehaničar i vozač traktora.

"U mojoj zajednici je normalno da se sa  14, 15, 16 godina sklopi dogovoreni brak. To je razlog zbog kojeg ljudi iz moje romske zajednice ne završavaju čak ni osmi razred. Kada sam završio osnovnu školu, niko nije očekivao da idem u srednju školu, iako smo je imali u selu, što je vrlo neobično".

Manjina manjina u Evropi

Romi su najveća manjina u Evropi. U većini evropskih zemalja su diskriminisani i žive u siromaštvu. Čak 80 odsto Roma žive u uslovima u kojima im preti siromaštvo: mnogi su izolovani od ostatka društva i pohađaju posebne škole. Prema podacima Evropske komisije, u Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj, 60 odsto romske dece mora da ide u specijalne škole, sa lošim nastavnim materijalima, bez kontakta sa drugom decom.

Atanas Stojanov je ipak uspeo - uprkos svom ranom braku, i mada njegovi roditelji nisu želeli da studira i nisu mogli da ga podrže. "Nikada nisam sebe video kao vozača traktora. Nije da to ne umem da radim, ali sam mislio da mogu da radim i drugo – da studiram i nađem neki administrativni posao."

Sada radi u Briselu u nevladinoj organizaciji za ikluziju Roma. Upravo je učestvovao na konferenciji Evropske komisije, Evropskoj platformi za Rome – čiji je cilj da pronađe načine za bolje integrisanje Roma u obrazovanje i rad. Odvojene škole za romsku decu su jedan od najvećih problema, rečeno je više puta na konfrenciji.

"Evropa ne može sebi da priušti da mladi Romi ne koriste svoj potencijal", kaže evropska komesarka za pravosuđe, potrošače i ravnopravnost polova Vera Jurova. "Zabrinjava to što sve veći broj mladih Roma nije u procesu obrazovanja niti ima posao. Kreatori politike moraju pažljivo da utvrde zbog čega je to tako i da se time pozabave."

Bugarska vlada poriče optužbe za diskriminaciju

Zornica Rusinova, vice ministarka za rad i socijalnu zašitu Bugraske, kaže da odvojene škole nisu problem u toj zemlji. "U nekim malim selima još ima nekoliko takvih škola zbog dominantne romske populacije. Ali mi smo upravo u reformi obrazovnog sistema. Više od 17.000 romkse dece smo doveli u školu, mi ih podržavamo paketima finansijske pomoći, a u nekim slučajevima i u naturi poput hrane, odeće ili udžbenika. "

Da li je to znači da diskriminacija nije problem? Bugarski zamenik premijera Valeri Simeonov, koji predsedava nacionalnim savetom odgovornim za integraciju etničkih manjina, nedavno je osuđen - zbog govora mržnje protiv Roma. Romi su "arogantna, nadmena, divlja ljudska bića", njihove žene imaju "instinkte pasa lutalica".

Upitana da to prokomentariše Zornica Rusinova za DW kaže: "Sve vlade u Evropi žele da se brinu o svojim građanima, želimo da ih zadržimo, a ono što nam je veoma važno je da bugarska vlada nije diskriminatorna vlada". I dodaje: "U Bugarskoj nema nikakve diskriminacije Roma".

Domaći problem

Međutim, Bugarska je već nekoliko puta optuživana zbog diskriminacije Roma. Memorandum Instituta za evropsku politiku otvorenog društva optužuje Bugarsku zbog rušenja romskih naselja. Prema studiji, u periodu od 2010. do 2016. godine uništeno je više od 500 kuća, od čega je 97 odsto u vlasništvu Roma.

Atanas Stojanov zna za neke slučajeve. "Mnogi Romi su bili smešteni u geto da rade u obližnjim fabrikama. Tamo su živeli već dve generacije, ali nemaju papire za kuće. A onda se odjednom pojavi neki gradonačelnik i odluči da im sruši kuću i kaže im da nemaju pravo da tamo žive. "

Da li su ovi izveštaji laž? Rusinova odgovara: "Da, svi građani moraju poštovati zakon, a vlada podržava porodice i građane kojima je potrebna podrška, zbog čega smo započeli program socijalnog stanovanja".

Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije, poboljšava se bar povezivanje romskih sela sa vodom i električnom energijom, između ostalog u Bugarskoj i Rumuniji.

Izolovani u Rumuniji

Karmen Tanasie je odrastala u čisto romskom selu u Rumuniji. Kod kuće su govorili samo Romanes. Prvog dana škole, učiteljica ju je poslala kući: neka dođe kasnije, sad nema mesta za romsku decu. "Kada smo se vratili, otvarali su učionicu za nas, odvojenu od drugih i veoma daleko – sigurno tri kilometra. Nikada nismo imali iste nastavnike, nismo imali udžbenike, svi smo bili Romi i uvek smo pričali na Romanesu", priseća se Karmen.
Njeni drugari su polako napuštali školi, jer su morali da pomažu kod kuće. Karmen je nastavila da dolazi - iako je bila maltretirana u školi. Bila je jedino romsko dete u srednjoj školi. Njeni roditelji su je podržavali. Ali čak i sa diplomom fakulteta nije našla posao.

Tamnoputi 

"Shvatila sam da ne mogu da preživim u Rumuniji, jer sam previše tamnoputa za njih. Nisam nikako mogla da nađem posao. Sve bi bilo super,  dok se ne bih lično pojavila. Samo bi me brzo pogledali i rekli: "Izvinite, ne možemo da vas primimo."

Karmen Tanasie nije izuzetak. Prema Evropskoj agenciji za osnovna prava 63 odsto Roma starosti od 15 do 24 niti radi niti je u procesu obrazovanja. Romi su najveća manjina u Evropi i predstavlja najugroženiju grupu na tržištu rada - i izloženi su stalnoj diskriminaciji. Zato se Karmen Tanasie preselila u Budimpeštu, a potom u Brisel. I ona radi u nevladinoj organizaciji koja se bori za prava Roma.

"Sećam se kako mi je deda rekao: Ti ćeš morati tri puta više da se dokazuješ, jer si Romkinja i niko ti ne veruje. Ali mislim, ako je neko dovoljno jak, može da postigne ono što želi. Ipak, čak i ovde moram da se dokazujem deset puta više, samo zato što sam Romkinja, " kaže Karmen Tanasie koja radi u Briselu.

 Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android