Sarajevo je u subotu i nedelju (28. i 29. maj) domaćin regionalnog samita šefova država koji se održava kroz proces „Brdo-Brijuni“. Ambicije regionalnih čelnika su jačanje političkog dijaloga u regionu i saradnja sa Evropskom unijom uz podršku Hrvatske i Slovenije kao punopravnih članica. Sastanku bi, pored članova Predsedništva BiH kao domaćina, trebalo da prisustvuju predsednici Hrvatske, Slovenije, Srbije, Crne Gore, Albanije, Makedonije i Kosova. Počasni gost ovogodišnjeg samita „Brdo-Brijuni“ je predsednik Italije Serđo Matarela.

Proces „Brdo“ započet je u januaru 2010. na sastanku tadašnjih premijera Slovenije Hrvatske, Boruta Pahora i Jadranke Kosor. Cilj procesa bio je pružanje podrške bezbednosti i saradnji između zemalja bivše Jugoslavije i Albanije. Ulaskom Hrvatske u EU, „Brdu“ su dodati i „Brijuni“, tako da je proces nastavljen pod imenom „Brdo-Brijuni“.

Brojni regionalni problemi

Predsednici država regiona na ovaj proces gledaju različito i, kako tvrde pojedini analitičari, uz ispoljavanje određenih sumnji u iskrenost svih učesnika. Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane, podseća da Slovenija i Hrvatska, kao vodeće članice procesa, imaju drugačije poglede na brojna regionalna pitanja. „Nedavni razvoj događaja oko arbitraža između Hrvatske i Slovenije slab je primjer drugim državama u regionu. Logika je jednostavna. Ako dve zemlje koje su partneri u EU i saveznice u NATO imaju takve međusobne odnose, šta možemo očekivati od drugih zemalja u regionu?“

U razgovoru za DW, Bećirović podseća da Hrvatska „trenutno ima slabe odnose sa Srbijom kojoj uslovljava nastavak pregovora sa EU“ te da ni odnosi Zagreba i Sarajeva nisu na dobrom nivou. „Situacija u BiH je najkomplikovanija od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a u pitanju je i opstanak na vlasti Milorada Dodika. Događaji u Makedoniji, abolicija najviših predstavnika makedonskog režima od strane predsednika Đorđa Ivanova, nezakonita prisluškivanja i svakodnevni masovni protesti u ovoj državi pokazuju da je kredibilitet pojedinih učesnika u procesu Brdo-Brijuni krajnje upitan“, kaže ovaj stručnjak i dodaje još neke razloge zbog kojih nije optimista:

„Situacija u Crnoj Gori, gde je formirana prelazna vlada, prilično je nestabilna. I na Kosovu imamo nestabilnu vlast i masovne proteste. U Hrvatskoj je na sceni reinkarnacija ideologija poraženih u Drugom svetskom ratu, dok će Srbija uskoro morati da se i definitivno opredeli za EU ili Rusiju. Teme su brojne i videćemo sa koliko će iskrenosti političari pristupiti rešavanju regionalnih pitanja“, dodaje Bećirović za DW.

Ništa bez ekonomskog razvoja

U Sarajevu je istovremeno upriličen i Samit 100 „biznis-lidera“ jugoistočne Europe. Pod sloganom „Dogovor za novo doba“, vodeći privrednici razmatraju aspekte saradnje u regiji. „Svim zemljama regiona potreban je snažan iskorak u ekonomskom razvoju kao bitnom preduslovu za stabilnost i mir na ovom području. Zabrinjava činjenica da većina zemalja ima niži BDP nego uoči raspada bivše SFRJ. Bez ekonomskog napretka, nikakvi susreti na predsedničkom nivou, pa ni proces Brdo-Brijuni, neće puno značiti“, smatra Bećirović.

Kao poseban problem ističe da „predsednici u regionu imaju uglavnom protokolarnu ulogu. Bilo bi daleko primerenije i korisnije da u ovom procesu sudeluju premijeri i izvršna vlast, a da ih predsednici simbolički podrže. Ovako, stiče se utisak da predsednici preuzimaju određene obaveze za koje nemaju nadležnosti, što potom može dovesti i do nesuglasica na unutrašnjoj političkoj sceni.“