Sreda je bila dug dan za francuskog premijera s najkraćim mandatom. Uveče je manjinska vlada 73-godišnjeg Mišela Barnijea srušena izglasavanjem nepoverenja u donjem domu Nacionalne skupštine, u kojem su se protiv njega udružili zakleti neprijatelji s levice i krajnje desnice.

„Taj predlog za izglasavanje nepoverenja sve će učiniti ozbiljnijim i težim. To je ono u što sam siguran“, poručivao je Barnije uoči glasanja. A onda je dan kasnije i zvanično podneo ostavku. On je i dalje vršilac dužnosti premijera do sastavljanja nove vlade.

Francuski predsednik Emanuel Makron nije gubio vreme tražeći zamenu. U roku od nekoliko sati imao je u vidu nove kandidate. Nije prvi put da Makron, čiji drugi i poslednji predsednički mandat ističe 2027, odbija pozive da i sam podnese ostavku.

Šta je sledeće za Francusku?

Makron je u septembru imenovao Barnijea kako bi okončao višemesečnu političku neizvesnost. Predsednik je raspisao vanredne parlamentarne izbore, koji su u julu ostavili Nacionalnu skupštinu podeljenu u tri bloka, od kojih nijedan nije bio dovoljno jak da vlada sam.

Široka leva koalicija, Novi narodni front, pobedila je na izborima, ali je krajnje desna stranka, Nacionalno okupljanje Marin Lepen, pojedinačno osvojila najviše glasova.

Makronova centristička grupa Ansambl nije htela da sarađuje ni s jednom od te dve grupacije. Umesto toga, formirali su manjinsku vladu s Barnijeovom desničarskom republikanskom strankom, uprkos istorijski lošim rezultatima na parlamentarnim izborima. 

Dok je bio na dužnosti, stari konzervativac Barnije je stanje francuskih finansija postavio kao jedan od svojih glavnih prioriteta. Sa 6,1 odsto ove godine, odnos francuskog bruto domaćeg proizvoda i duga dvostruko je veći nego što dozvoljavaju pravila Evropske unije. Ta zemlja je među nekoliko država EU, koje su zvanično dobile opomenu Evropske komisije.

Barnije je predložio reformu budžeta i socijalnog osiguranja za 2025. koja bi trebalo da smanji javni dug, a koja predviđa povećanje poreza i smanjenje potrošnje. Levica i krajnja desnica su to oštro odbili kao mere štednje koje zanemaruju potrebe građana. Barnije je onda prepustio parlamentu da bira: ili glasanje za budžet ili će vlada da padne. Parlament je odabrao ovo drugo, što je pokrenulo inicijativu za izglasavanje nepoverenja nakon čega je njegova vlada pala.

Broj poslanika je nepromenjen

Nije jasno šta sve čeka Francusku, koja je u eri političke nestabilnosti bez presedana još od kraja Drugog svetskog rata.

Odnos snaga u Narodnoj skupštini ostaje isti. Podeljena je na tri bloka koji ne žele međusobno u koalicije. Formiranje vlade izgleda podjednako teško kao i u julu. Makron je jasno stavio do znanja da će ostati na funkciji, a novi parlamentarni izbori ne mogu da budu raspisani do sredine 2025.

Ko god da nasledi Barnijea kao premijera, biće u sličnoj, slaboj poziciji – boriće se da njegovu političku viziju odobri francuski parlament. Prema predsedničkom sistemu koji je na snazi u zemlji, većina moći je koncentrisana u Makronovim rukama – iako se čini da on ima sve slabiju kontrolu.

Pred Parizom i Berlinom su teška vremena

Za Evropsku uniju sve to verovatno znači da će Francuska više biti okupirana sama sobom i da će to potencijalno usporiti donošenje važnih kolektivnih odluka.

„Potrebna nam je francuska vlada koja radi, kako na zakonodavstvu EU, tako i da što pre dobije vladu“, kaže za DW Sofi Pornšlegel iz berlinskog trusta mozgova Centar Žak Delor.

Tri meseca tokom kojih Francuska nije imala vlade pre Barnijeovog imenovanja nisu izazvali previše problema, kaže ona. Ali, kako dodaje, taj period je bio manje problematičan, jer nova Evropska komisija tada još nije preuzela dužnost.

Pornšlegel takođe upozorava da ne treba previše dramatizovati: „Postoji mogućnost i da ne bude tako velika politička kriza, ako relativno brzo formiraju novu vladu.“

U isto vreme, Nemačka je takođe oslabljena. Kancelar Olaf Šolc raskinuo je svoju koalicionu vladu prošlog meseca, a izbori su zakazani za februar. Nova vlada u Berlinu trebalo bi da preuzme dužnost do juna. Do tada će se vlada verovatno uzdržati od hrabrih političkih odluka.

„To su loše vesti. Ono što nam je potrebno u vremenima krize i geopolitičkim previranjima jeste snažno i stabilno vođstvo“, ukazuje Pornšlegel.

Nemačka i Francuska ujedno se suočavaju s lošim ekonomskim izgledima. U novembru je investiciona banka Goldman Saks predvidela da će te dve zemlje – a to su dve najveće ekonomije u evrozoni – zabeležiti privredni pad u 2025, iako će jedinstveno tržište u celini sprečiti recesiju.

„Uprkos tim izazovima, podaci o privrednoj aktivnosti za evrozonu pokazuju skroman, ali pozitivan rast“, ohrabruje ekonomista Sven Jari Šten. 

Tramp 2.0 na horizontu

Pariz i Berlin važe za ključne osovine moći u Evropskoj uniji, pokreću politiku i postavljaju glavne konture agende 27-članica Unije. Njihovi problemi kod kuće dolaze u kritičnom trenutku.

U januaru će se Donald Tramp vratiti u Belu kuću i započeti svoj drugi mandat na mestu predsednika SAD. Za EU to verovatno znači povratak kaznenih carina, što donosi loše vesti posebno za nemačku automobilsku industriju.

Unutar NATO, evropske države mogu da očekuju redovne kritike iz Vašingtona zbog manjih izdvajanja za odbranu. Tramp je ranije pretio da će članice NATO ostaviti same u slučaju napada ako ne budu izdvajale dovoljno za sopstvenu vojsku.

Novoizabrani republikanski predsednik, sa svojim sloganom, „Amerika na prvom mestu“, također je rekao da će brzo završiti ukrajinski rat gurajući Kijev u pregovore s Moskvom. Ako Tramp povuče američku vojnu podršku Ukrajini, EU će biti pod pritiskom da zagrabi veoma duboko kako bi popunila tu prazninu.

Za Pavela Cerku iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose, bez obzira na to šta se događa u Parizu i Berlinu, Trampov povratak znači da drugi moraju da deluju.

„Evropljani jednostavno moraju da preuzmu veći deo tereta kad je u pitanju odbrana Evrope i podrška Ukrajini“, rekao je on za DW.

„Svakako će se osetiti oslabljeno francusko učešće u tim raspravama, ali to samo znači da će druge zemlje morati da preuzmu veću ulogu, da izađu iz senke i svoje zone komfora.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku