Hartmut Hegeler je zadao sebi misiju. Ovaj sveštenik u penziji hoće da natera gradove i sela u Nemačkoj da priznaju nepravdu počinjenu desetinama hiljada osoba koje su optužene kao veštice i zbog toga spaljene na lomači.

Oko 25.000 takvih ljudi je na nemačkom tlu pogubljeno u razdoblju između kasnog 15. i 18. veka. Kažnjavani su zbog navodnog letenja na metli ili kletvi koje su, prema optužbama, izazivale loše prinose ili čak njihov izostanak. U čitavoj Evropi je broj žrtava iznosio oko 60.000. Priznanja su se uglavnom dobijala mučenjem.

Hegeler je na ideju za ovu kampanju došao pre osam godina. Bivši nastavnik veronauke je počeo kampanju kad su ga pitanja njegovih đaka podstakla da se intenzivnije pozabavi temom. Bio je, kaže, iznenađen što su tim osobama sudile ne katoličke ili protestantske crkve, već - civilne vlasti. A o spaljivanju veštica, kako dodaje, ima još više zabluda. Tako je, na primer, više veštica završilo na lomači između 1500. i 1800. godine nego u Srednjem veku, kaže Hegeler i navodi da nisu sve žrtve bile žene, već da su između 20 i 30 odsto njih to bili muškarci i deca. "Učinjena je velika nepravda", kaže Hegeler: "Krive često nisu bile vlasti, već ljudi u tim mestima." On objašnjava da je veliku ulogu imao strah, jer zbog klimatskih katastrofa nije bilo letine, pa su tako seljaci neki put tražili od lokalnih vlasti ili kneževa da se spale veštice.

Pakt s đavolom

U gradovima poput Bamberga ili Vircburga spaljene su na stotine ljudi. Neka sela su gotovo u potpunosti izbrisana s lica zemlje. A u nekim drugim regijama uopšte nije bilo procesa vođenih protiv veštica. "Podsticaj je često dolazio od stanovništva. U nekim područjima gradsko veće i knez nisu hteli da progone veštice, ali bi građani onda ogorčeno protestovali. U takvim slučajevima su onda ipak sprovođeni progoni. Onda su shvatili i da je to dobar instrument za ućutkivanje i eliminisanje nepoželjnih kao i stabilizaciju vlasti - a ponekad i da se zaradi novac. "Kad se borite protiv jakog neprijatelja, onda vas vaše stanovništvo podržava", kaže Hegeler.

Osumnjičeni su optuživani da su se udružili sa đavolom da bi prouzrokovali nevolje - na primer, suše, poplave i bolesti. Optuživani su i za bludničenje sa sotonom ili preobražavanje u neku životinju. "Izricanju presuda su gotovo uvek prethodila mučenja", kaže Hegeler. Između 80 i 90 odsto žrtava je dalo priznanje pod torturom.

Hegeler traži od vlasti da žrtve iz tih vremena proglase nevinim. Pisao je eletronska pisma, vodio telefonske razgovore i držao predavanja po čitavoj Nemačkoj kako bi ukazao na sudbinu tih žrtava. Njegov trud se isplatio. Od 2011. godine naovamo, u Nemačkoj je 50 gradova rehabilitovalo takozvane veštice preimenovalo mnoge ulice i postavilo spomenike.

Zavist kao povod

Žrtve procesa protiv "veštica" su bile uglavnom siromašni ljudi; često se radilo o udovicama. Članovi njihovih porodica su takođe bili ugroženi. Optužbe su često bile plod zavisti, pohlepe i osvetničkih motiva.

Služavka Greta Binihman je uhvaćena 1635. u Minsteru. Njen gazda Herman Grotenhof optužio je da je kriva za to što je uginulo mnogo konja, a i da je tokom noći kao mačka izgrebala njegovo dete. Mučena je i na kraju je priznala nedelo. Odrubljena joj je glava. Svom gazdi je pre toga bila posudila novac. Istoričari smatraju da je Grotenhof oklevetao da ne bi morao da joj vrati dug. Godine 1994. je jedna ulica dobila naziv po Greti Binihman - uprkos protestu jednog lokalnog sveštenika koji je govorio da se time odaje počast jednoj "osumnjičenoj kriminalki iz Srednjeg veka".

Pretrpela mučenje

Jedna žena koja je poznata samo pod imenom "Faulhaberin" je 1564. u hesenskom Bidingenu optužena za vračanje i mučena. Ona je odbila da prizna optužbe tako da se posle poslednjeg bičevanja vratila porodici. Bila je povređena, ali ne i slomljena.

Mali broj naučnika i sveštenika je tada još imao hrabrosti da se usprotivi toj nepravdi. Jedan od njih je bio pastor Anton Pretorius. On je napisao knjigu u kojoj je osudio procese protiv navodnih veštica. Takvi procesi su se vodili do kasnog 18. veka.

Žrtveni jarci još uvek među nama

Sećanje na nepravdu koja je učinjena navodnim vešticama danas je važnije nego ikada, ističe Hegeler. Jer još uvek se u nekim delovima svijeta, poput Afrike ili Indije, ljudi nepravedno optužuju, dodaje on. A u zapadnim zemljama manjine su pod sve većim pritiskom zbog rastućeg desnog populizma. "Potraga za žrtvenim jarcima postoji otkada je sveta i veka. To je strah od nepoznatog."

Sa svoje 73 godine još uvek ne pomišlja da završi svoju kampanju: "Želim da se još više gradova suoči sa svojom istorijom i razmisli o nepravdi koja je postojala".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android