Bila je sredina oktobra. U centralnoj Nigeriji, u selu Nkije Dogvro ljudi traže skrovište u jednoj školi. Uzalud. Na kraju je stradalo 29 ljudi. BIli su žrtve višegodišnje borbe između stočara i zemljoradnika. U tom zaboravljenom sukobu, u Nigeriji je u poslednjih petnaest godina ubijeno više od 60.000 ljudi – skoro četiri puta više nego što je ubila teroristička organizacija Boko Haram.

Obračuni, kao što je ovaj, između stočara i zemljoradnika, mogu se videti u američkim vestern filmovima. Međutim, u mnogim zemljama Afrike oni su stvarnost. I mnogo su brutalniji od uzora u Holivudu.

Direktor instituta SIPRI, Den Smit, u intervjuu za Dojče vele naglašava uticaj klimatskih promena na bezbednost: „Efekti klimatskih promena, zajedno sa drugim socijalnim, ekonomskim i političkim komponentama, doprinose širenju nasilnih sukoba.“

Ta tema nije nova, ali postaje sve ozbiljnija. Još 2008. godine psiholog iz Esena, Harald Velcer, upozoravao je u svojoj knjizi „Klimatski ratovi" na problem urušavanja socijalnog poretka, kao posledice klimatskih promena.

U jednom dokumentu američkih tajni službi iz 2012. godine upozorava se da će „mnoge zemlje, važne za SAD, u narednih deset godina biti pogođene nestašicom vode ili poplavama. To će povećati rizik od nestabilnost i voditi ka regionalnim napetostima.

A nakon što je ministarstvo odbrane SAD klimatske promene ocenilo kao rizik za nacionalnu bezbednost, u junu 2016. godine je i generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, prepoznao bezbednosno-političku dimenziju klimatskih promena.

Klimatske promena kao pretnja

Pritom ne može da se povuče direktna linija između klimatskih promena i nasilnih sukoba. Razlozi zašto konflikti prerastaju u krvoprolića su isuviše kompleksni. Bliži smo shvatanju problema ako klimatske promene posmatramo kao „pojačivač“ pretnji. To kaže Rob van Rit, koji istražuje povezanost klime i sukoba u organizaciji World Future Council (WFC). Rit za Dojče vele kaže: „Pretnje koje već postoje – nedostatak resursa, ekstremno siromaštvo, glad, terorizam ili ekstremne ideologije – klimatske promene dodatno pojačavaju“.

Šef SIPRI. Den Smit, pritom ističe da se posledice promene klime od suša do poplava ne osećaju samo lokalno. Jer ekstremne vremenske nepogode utiču na rast cena hrane u svetu, što povećava opasnost od sukoba. „Svaki put kada se poveća cena hrane na svetskom tržištu dolazi do demonstracija, nemira i zatim do trajne socijalne i političke nestabilnosti u trideset do četrdeset zemalja istovremeno“, primećuje direktor Instituta za mirovna istraživanja.

Na pitanje u kojim delovima sveta je to posebno vidljivo, Den Smit navodi severnu Afriku i Bliski istok: „U Siriji, Egiptu i Jemenu se promena klime jasno prepoznaje u mozaiku uzroka sukoba". I za Roba van Rita je Sirija najbolji primer za to kako promena klime uzrokuje sukobe: najveća suša od kako je sveta, sredinom dvehiljaditih godina naterala je mase seljaka da odustanu od zemljoradnje i da pobegnu u prenatrpane gradove. „Nedostajalo je vode, hrana je poskupela. Ta patnja i socijalni haos pojačali su prethodne napetosti, koje su kasnije izmakle kontroli i prerasle u rat koji danas vidimo“, kaže Rob van Rit iz WFC.

Van Rita posebno zabrinjava način na koji se države sa nuklearnim naoružanjem, poput Pakistana, odnose prema posledicama klimatskih promena. Pakistan je, objašnjava van Rit, posebno pogođen promenom klime. Primer za to su poplave koje su iz godine u godinu sve dramatičnije. „Pored toga što te poplave ljudima ugrožavaju egzistenciju, imaju direktan uticaj i na bezbednost nuklearnih postrojenja“, naglašava van Rit.

Bekstvo iz promenjene sredine

Očigledno je: ekonomske, pa tako i društvene posledice klimatskih promena su dramatične. Koliku privrednu štetu mogu da nanesu, istražuje berlinski Institut za klimatske promene, MCC. Matijas Kalkul analizira podatke iz 1400 različitih oblasti u svetu i za DW kaže: „Svi regioni u proseku će izgubiti oko deset odsto privrednog učinka, tropske zemlje i do dvadeset odsto – zbog globalnog zagrevanja, smanjenja produktivnosti u agrarnom sektoru, ali i zbog smanjenja radne produktivnosti – značajne brojke!“ Matijas Kalkul pritom uopšte ne uračunava štetu od katastrofa, uragana i zbog rasta nivoa mora.

Ukoliko čitavi regioni osiromaše, u globalizovanom svetu to može voditi ka pojačanim migracijama – i tako izazvati preopterećenost unutar granica jedne zemlje ili internacionalno povećati napetosti. Kalkul u razgovoru za DW podseća na izbegličku debatu u Nemačkoj, „gde je u relativno kratkom vremenskom periodu, od godinu, dve dana, u zemlju došlo milion ljudi, što je u politiku unelo veliki haos. Zato je veoma teško predvideti reakciju društva na masovne migracije ljudi.“

Nova podorganizacija UN?

Još sredinom osamdesetih godina Organizacija UN za zaštitu životne sredine, UNEP, govorila je o izbeglicama zbog klimatskih promena. A 1990. godine Međunarodni savet za zaštitu klime, IPCC, upozoravao je da bi migracija mogla da bude najgora posledica klimatskih promena. Benjamin Šraven iz Nemačkog instituta za razvojnu politiku, DIE, podseća i na često zaboravljenu grupu: „Siromašnije društvene grupe, kojima je promena klime odnela i poslednje resurse da bi uopšte negde bili u stanju da emigriraju. Nepokretnost je možda i najgora posledica promene klime, pre nego što govorimo o „klimatskim izbeglicima“ i drugima“, upozorava Šraven.

Šta se može učiniti, posebno kada se u obzir uzme činjenica da su – u najboljem slučaju – decenije potrebne dok ne počnu da se pokazuju rezultati klimatske politike? Direktor SIPRI, Den Smit, zahteva instituciju pod vođstvom Ujedinjenih nacija. Ona bi trebalo da se bavi bezbednosnim rizicima i da sakupljena saznanja dalje prosleđuje različitim organizacijama UN: Savetu bezbednosti, Organizaciji za koordinaciju humanitarne pomoći, UNOCHA ili odeljenju Svetskog programa za hranu. „Na rad tih organizacija narednih godina će, na ovaj ili onaj način, uticati bezbednosni rizici koje sa sobom donose klimatske promene“, analizira Smit.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android