Povodom nedavnog produžavanja mandata nemačkog Bundesvera na Kosovu, list Velt objavljuje intervju sa Manuelom Saracinom. Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan govorio je o dijalogu Beograda i Prištine, o situaciji u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, ali pre svega o uticaju Rusije u regionu.

Rusija na Balkanu kao „Šredingerova mačka“

„Možda još nema dogovora između dve strane (oko Zajednice srpskih opština), ali sada barem po prvi put postoje koncepti na stolu o tome kako bi srpski interesi s jedne i sposobnost Kosova da deluje kao država s druge strane, mogli da se pomire. Do sada je to uvek bila samo teorijska rasprava“, kaže Saracin izražavajući ujedno nadu da, „ako uspemo da uđemo u pozitivan proces i izgradimo međusobno poverenje, onda možemo da stignemo veoma daleko.“

Odgovarajući na pitanje o uticaju Moskve, nemački izaslanik kaže: „Relativno je jasno da Rusija nema interesa za mirno rešenje, ali ne da bi podržala Srbiju, već da bi Evropsku uniju zaokupila sukobom i podrila evropsku budućnost Zapadnog Balkana.“

-pročitajte još: Da li će Berlin prihvatiti „promenu paradigme“ na Balkanu?

Saracin pritom naglašava bi trebalo biti oprezan s procenama: „S jedne strane, čujemo da ruski uticaj, posebno u Severnoj Mitrovici, sada dolazi direktno iz Moskve, odnosno više ne preko trećih lica. S druge, to može biti i dobar izgovor za srpsku vladu, jer ona može da kaže: ’Mi nemamo ništa s tim, to su Rusi’. To pomalo liči na Šredingerovu mačku: Rusija jeste unutra, ali koliko, ili koliko malo, to ne možete da dokažete.“

Na konstataciju novinarke da se „EU već dugo udvara Srbiji, posebno od početka rata u Ukrajini“ i pitanje „zašto onda ta država ne može da se obaveže na Evropsku uniju“, Saracin odgovara: „Zato što i dalje imamo problem s tim što mnogi politički akteri čekaju i žele da donesu strateške odluke tek kada budu znali kako će se rat u Ukrajini završiti. Mislim da je to pogrešan put, smatram da je sada vreme da stanemo zajedno i nedvosmisleno se posvetimo zapadnim vrednostima, i to što je pre moguće.“

Glavobolja

„Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine“, kaže Saracin, „svi u Srbiji znaju gde će zemlji biti bolje u budućnosti. Ali, od raspoloženja stanovništva i spoljne politike zemlje me boli glava. Tamo ima toliko proruske propagande koja Srbiju sve više udaljava od Evrope.“

Na primedbu novinarke da se „prijateljstvo s Rusijom može iskoristiti i da se dođe u bolju pregovaračku poziciju“, izaslanik nemačke vlade odgovara da se ne može isključiti da se i to čini, ali, kaže, „ja bih ozbiljno shvatio ono što se dešava u srpskom društvu. To primećujem u izveštavanju u mnogim značajnim srpskim medijima i koliko se tu neistina plasira. Istovremeno, još uvek nedostaje empatije za narod Ukrajine, i to iako znam da srpski narod odlično ume da saoseća.“

„Pružamo ruku našim partnerima u Srbiji“, kaže Saracin, „ali sada očekujemo jasnu posvećenost Evropi, evropskim vrednostima, Ohridskom sporazumu.“

Šta očekuje od izbora u Crnoj Gori?

Odgovarajući na pitanje o, kako je novinarka navela, „spektakularnoj promeni vlasti posle 36 godina“ u Crnoj Gori, gde je „aktuelni predsednik Milo Đukanović izgubio od svog proevropskog konkurenta Jakova Milatovića“, Saracin kaže da se nada da će predstojeći parlamentarni izbori „okupiti stabilnu i proevropsku većinu u vladi, s kojom se Crna Gora može vratiti na kurs reformi u skladu sa EU.“

„Taj kurs reformi je“, smatra, „izgubljen u previranjima proteklih nekoliko godina.“

„Milatović je barem“, kako kaže novinarka Velta, „rekao da će priznati granice Kosova i da neće negirati masakr u Srebrenici, što se ne može reći za svakog političara na Balkanu. Govorim o Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske i još jednom prijatelju Vladimira Putina.“

„Da“, kaže Saracin, „Rusija je poslednjih godina mnogo investirala u određene ličnosti na Balkanu.“

Da li podržava poteze visokog predstavnika u BiH?

Osvrnuvši se dalje na situaciju u Bosni i Hercegovini, novinarka podseća da je visoki predstavnik Kristijan Šmit nedavno „odozgo naredio formiranje vlade“, jer nije bilo moguće formirati koaliciju. „Umesto da se pozabavi istinskom reformom izbornog sistema, za koji se veruje da je najkomplikovaniji na svetu, on je samo napravio još veći haos“, ocenjuje novinarka, a Saracin odgovara:

„Mnogo razgovaramo sa njim, a i blisko sarađujemo, ali on deluje nezavisno kada koristi svoja ovlašćenja. A činjenica da je većina u parlamentu Federacije, nakon višegodišnjeg zastoja, uspela da se usaglasi o ponovnom formiranju vlade, za početak je ohrabrujući znak.“

A na pitanje da li to znači da Berlin podržava Šmitove odluke, Saracin odgovara: „Gospodin Šmit bi želeo da BiH, a pre svega bošnjačko-hrvatska Federacija, postanu delotvorniji. A mi želimo da njegove odluke doprinesu da se to i postigne. Mislim da bi bio važan signal ako bi BiH konačno bila u stanju da se realno ostvari na takav proevropski način. A ako reforme ponovo ne bi napredovale, to bi naravno bio loš znak. Lopta je na terenu i sada je sve na igračima – kako na nacionalnom, tako i na entitetskim nivoima.“

Uticaj Kine?

Za kraj, nemački izaslanik je govorio i o uticaju Kine, ocenivši da Peking „veoma dobro razume zašto je Zapadni Balkan od strateškog značaja u Evropi.“

„Možda bi toga i u Nemačkoj trebalo češće da budemo svesni i da pogledamo malo geografsku kartu. Šest zemalja Zapadnog Balkana su u sredini Evrope i po mnogo čemu su nam veoma bliske. Zato smo mi kao savezna vlada toliko posvećeni tom regionu“, kaže Saracin.

„Čvrsto sam uveren“, dodaje, „da Kina nije zainteresovana za taj region zbog Zapadnog Balkana, već zbog njegovog strateškog položaja i njegovih izgleda za članstvo u Uniji. Zato mi konačno moramo da pokrenemo debatu o tome kako da te zemlje, čim ispune uslove, što brže uđu u Evropsku uniju.“

Priredio: I. Đerković

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.