Samo u prvoj polovini ove godine u BiH je uvezeno više od 33.000 vozila, većinom iz zemalja EU. Ubedljivo prednjače polovnjaci: „U šest meseci ove godine, kad su u pitanju polovna vozila, uvezeno je 27.372 vozila, dok je u isto vreme uvezeno 5.758 novih vozila“, kažu iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH za DW.

Prema podacima bosanskog Auto-moto kluba (BIHAMK), samo prošle godine u BiH je registrovano 990.730 drumskih motornih vozila, od čega su više od 70 odsto bila vozila sa pogonom na dizel. „Oko 28 odsto činila su vozila na benzinski pogon, dok je zanemariljvo mali broj vozila sa alternativnim pogonskim gorivom – manje od jedan odsto“, navodi se u godišnjem izveštaju BIHAMK-a.

Statistike nadalje pokazuju da je više od 70 odsto registriranih vozila u BiH starije od 15 godina, za šta se uzroci traže u teškoj besparici.

Tek prvi koraci ka čistim automobilima

Premda ne zvuči optimistično, posebno za životu sredinu, državno Ministarstvo saobraćaja i komunikacija smatra da situacija nije toliko loša. „Norma EURO 4 koja se u zemljama EU pojavljuje 2005, odnosno 2006. godine, u BiH se primenjuje od 1. aprila 2016. godine i podrazumeva uvoz vozila maksimalne starosti do deset godina“, kaže se u pisanom odgovoru Ministarstva na upit DW. To je, dodaju, znatno poboljšalo situaciju. Nastaviće se, dodaje se, u tom pravcu.

U Udruženju prometnika naftnih derivata Federacije BiH za DW ističu da ne veruju da bi anti-dizel politika u nekim zemljama EU mogla dramatično promeniti tržište automobila u BiH, odnosno pretvoriti je u evropski auto-otpad.

U svakom slučaju, uvoz polovnih, većinom dizel vozila, je još uvek profitabilan biznis. „Verujemo da ćemo uskoro biti u prilici da ponudimo novija i jeftinija polovna dizel vozila iz Evrope. Šef nam je upravo u Nemačkoj, u nabavci vozila“, kaže prodavac u lokalnom salonu korišćenih vozila u Sarajevu, insistirajući na anonimnosti.

Nema obuhvatne strategije

Ipak, postoje i oni koje ovakav razvoj situacije u EU, a posledično i u BiH, zabrinjava. Rijad Tikveša iz sarajevskog udruženja za zaštitu životne sredine Ekotim naglašava da saobraćaj u zagađenju vazduha i okoline učestvuje sa čak 40 odsto. Taj visoki procenat se, dodajmo, odnosi samo na gradska jezgra.

„Iako je u poslednjih nekoliko godina, od kada je na snazi zabrana korišćenja goriva koja sadrže olovo, smanjena količina teških metala u zagađenom vazduhu, i dalje su tu prisutni ugljen-monoksid, azotni oksidi i druga štetna jedinjenje“, kaže Tikveša za DW.

On je pohvalio prošlogodišnje uvođenje EURO 4 standarda u BiH, ali dodao da ukupna strategija za smanjenje zagađenja od saobraćaja još uvek ne postoji. Tikveša naglašava da postoje brojni načini kako poboljšati situaciju, poput modernizacije i popularizacije javnog saobraćaja, izgradnje infrastrukture i promocije alternativnih sredstava saobraćaja, pa do strožijih kontrola na tehničkim pregledima i eliminacije vozila koja prekomerno zagađuju.