Kako tvrdi koalicija „Srbija protiv nasilja“ (SPN), više od 40.000 ljudi je bez legalnog prebivališta u Beogradu dovedeno da podrži listu Srpske napredne stranke (SNS). To je dovelo do promenjene izborne volje birača i stoga ta koalicija traži poništavanje izbora u Beogradu, ponavljanje glasanja i čišćenje biračkog spiska.

Republička izborna komisija (RIK) odbila je sve prigovore opozicije na parlamentarne izbore.

Nadrealni beogradski izbori

Scene koje su odvijale tokom izbornog dana u Beogradu, pre svega u i oko Beogradske arene, delovale su nadrealno. Organizovano dovoženje ljudi iz Republike Srpske, koji su, što novinarima, što građanima Beograda saopštavali da idu unutra kako bi dobili raspored za glasanje, bilo je u suštoj suprotnosti sa zvaničnim objašnjenjem vlasti.

-pročitajte još: Izbori u Srbiji i glasovi iz RS: ljubav ili dodvoravanje?

Vlast tvrdi da je reč o ljudima s dvojnim državljanstvom, ali nije objašnjeno zašto ljudi dolaze u Beogradsku arenu da saznaju na kojoj adresi im je prebivalište. Prisutni radnici obezbeđenja su potencijalnim glasačima objašnjavali da su unutra štandovi s nazivima beogradskih opština i da će tamo dobiti sva dalja uputstva gde će glasati.

Krah sistema

Bila je to slika totalnog bezakonja i raspada institucija. Prozvano Tužilaštvo je, nekoliko minuta nakon što su objavljeni takvi i slični snimci, brzopotezno ustanovilo da „nema dokaza da je izvršeno bilo kakvo krivično delo u vezi s izborima i da se javnost ne uznemirava neproverenim informacija“, saopštilo je Više javno tužilaštvo.

Bezuspešni su bili i pokušaji opozicionih aktivista da neregularnosti na biračkim mestima prijave policiji, koja se na takve pozive uopšte nije odazivala. Kako je javnost obavestila Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP), „policija je na svom kolegijumu odlučila da na takve pozive ne reaguje, jer je, kako kažu, tu misija OEBS-a“.

EU kažnjava građane

Lopta je tako vešto prebačena na međunarodne posmatrače. Međutim, upravo na pasivnost međunarodne zajednice reaguje i penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić, koji za DW kaže da će „puno toga zavisiti i od reakcije međunarodnog faktora“.

„Mislim da se ovakve stvari ne mogu tolerisati u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU. Prelazilo se preko nekih procedura i pravila koja važe u zapadnim demokratijama i čak se na neki način i pomagalo Aleksandru Vučiću raznim susretima na visokom nivou. Zato i nisam siguran da li će sada uspeti da se obnovi neka energija protesta, jer se olako išlo na izbore bez ispunjavanje nekih uslova i za to opozicija nije imala nikakvu podršku spolja“, ocenjuje profesor Čupić.

ODIHR: ozbiljne neregularnosti

Misija ODIHR je u svom preliminarnom izveštaju naglasila da su u Srbiji na delu bili „nepravedni uslovi na izborima, jer je vladajuća stranka imala sistemsku prednost. Videli smo ozbiljne neregularnosti kao što su grupno glasanje, kupovina glasova, kao i organizovano dovođenje glasača iz Republike Srpske.“

U izveštaju se dalje navodi da je „stvar koja je takođe izazvala zabrinutost uloga predsednika, koji nije bio kandidat, ali je učestvovao u kampanji, što je jednoj listi dalo prednost. To ozbiljno podriva fer uslove u izbornom takmičenju, jer bi predsednik trebalo da bude neutralna figura koja izražava nacionalno jedinstvo“, ukazali su posmatrači misije ODIHR.

Opozicija je u prvom trenutku insistirala samo na izbornim nepravilnostima u Beogradu, ali je kasnije tokom protesta u glavnom gradu istaknuto da će se poništavanje izbora tražiti i na nivou republike. Oko toga izgleda još nije postignuta saglasnost i vesti o tome da li se traži poništavanje samo beogradskih ili i parlamentarnih izbora i dalje su konfuzne. Marinika Tepić i Miroslav Aleksić iz Srbije protiv nasilja započeli su štrajk glađu do ispunjenja zahteva.

Protesti bez uspeha?

Profesor Čupić skreće pažnju na činjenicu da se „ne može puno toga uraditi u zemlji zarobljenih institucija. Vlasti imaju na raspolaganju čitavu lepezu pritisaka na ljude koji su u strahu. To vam je kao i u porodici, ako tu imate nekog tiranina, i ako nemate nikoga ko to može da spreči, onda on nastavlja sa svojom tiranijom. Zato i mislim da i kada je reč o protestima u Beogradu, oni nemaju šansu na uspeh ako se pojavi manje od 150.000 ljudi na ulicama“, navodi Čedomir Čupić.

Beogradski protest ispred Republičke izborne komisije okupio je par hiljada ljudi. Reklo bi se da je relativno skroman odziv građana na neki bio očekivan, nakon višemesečnih protesta protiv nasilja. Oni nisu postigli nijedan od zacrtanih ciljeva, pre svega ravnopravne izborne uslove.

Advokat Božo Prelević za DW ističe da „uspeh protesta zavisi i od onoga ko poziva na te proteste. U svakom slučaju, iako stalno naglašavamo da ovde ne postoji vladavina prava, potrebno je valjano dokumentovati svaku nepravilnost na izborima i krenuti u borbu kroz institucije“, smatra Prelević, koji dodaje da „nisu u Beograd dovođeni da glasaju samo ljudi iz Republike Srpske, već i iz Crne Gore i sa Kosova“.

„Evropa podržava uzurpatora i diktatora“

Prelević takođe kritikuje međunarodne i evropske zvaničnike, koji, po njegovim rečima, „svojim ponašanjem prema Vučiću izazivaju ogorčenost građana Srbije koji misle da se predsedniku ove zemlje gleda kroz prste tako što se kažnjavaju građani. Evropa podržava jednog uzurpatora i diktatora, a onda su iznenađeni i upućuju kritike što u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji“, ocenjuje Prelević.

Opozicija za sada fokus pažnje drži na poništavanju beogradskih izbora, ali Božo Prelević skreće pažnju da je greška ukoliko se isto ne traži i za parlamentarne izbore: „Ako je cela ta mašinerija uključena u krađu, onda su pokradeni i jedni i drugi izbori. Vi ne možete da kažete da su na istom biračkom mestu pokradeni jedni listići, a drugi nisu. To je potpuno kontradiktorno“, zaključuje Božo Prelević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.