U 11:52 sve je stalo na raskrsnici ispred Pravnog fakulteta u Beogradu. Tramvaji, autobusi, automobili. Jedan ljutiti taksista psovao je tako eksplicitno da ovde ništa ne može biti citirano. „Neko mora i da radi“, vikao je na ljude u blokadi.

Među petstotinak njih, jedan student prava kaže da je tu da oda poštu stradalima pod nadstrešnicom i jer želi da odgovorni budu u zatvoru. Njegov fakultet nije u blokadi, ali bi on hteo da bude. „Probudili su se studenti, osećaju bes. Ne želju za nasiljem, nego bes zbog nepravde.“

Petnaestominutna blokada – jedna od mnogih u Beogradu – na ovom mestu je protekla mirno, ako se ne računa što se iz okolnih automobila trubilo. „Mene ovo ništa ne zanima, samo, brate, žurim na posao“, kaže jedan vozač.

Drugi, u automobilu sa suprugom, baš je besan i jedva hoće da priča. „Ma svaki dan neke blokade. Kakve veze ovo više ima sa žrtvama, kao da mi ne znamo da je to samo izgovor.“

Ipak, na blokadama su se samo u Beogradu skupile hiljade ljudi. Kako je javio N1, dvoje članova Filharmonije povređeni su kad je na njih naleteo automobil i prošao kroz blokadu kod Studentskog trga.

Ovog petka su se ljudi okupljali ispred Železničke stanice u Novom Sadu i brojnim drugim gradovima.

Srbija se ne smiruje više od mesec dana pošto je pad masivne nadstrešnice u Novom Sadu odneo petnaest života. Malo je kojeg kritičara vlasti zadovoljilo nekoliko ostavki i to što je istraga dovela do prvih privedenih.

Blokade fakulteta

Studenti su blokirali zgrade i rad ili najavili blokade na dvadesetak fakulteta, najviše u Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Osim objavljivanja dokumentacije o nadstrešnici, studenti traže puštanje pritvorenih demonstranata, hapšenje onih koji su napadali studente Fakulteta dramskih umetnosti i povećanje izdvajanja za državne fakultete za dvadeset odsto.

„Blokade fakulteta su revolucionarni momenat poslednjih decenija. Profesori i stari aktivisti porede ovo sa devedesetim, ali mi smo unikatni“, kaže Pavle Cicvarić, student Fakulteta političkih nauka iz aktivističke grupe Borba.

„Hoćemo da znamo ko su članovi te stranačke policije koji tuku studente i druge. To direktno udara Srpsku naprednu stranku gde boli. Ako se zahtev usliši, on udara u sistem SNS-a, onda će im i drugi batinaši otkazivati poslušnost“, kaže Cicvarić za DW.

Studenti odlučuju u plenumima – nekoj vrsti zbora u kojoj svako može da govori. Mnogo ih je, ali niko ne može da tvrdi da čine većinu na svojim fakultetima. Negde ih profesori podržavaju tiše, negde glasnije.

Zvanični Studentski parlament Univerziteta u Beogradu, za koji mnogi tvrde da je pod uticajem SNS-a, saopštio je da se protivi ometanju nastavnog procesa i „političkom okupljanju“ na fakultetima.

Uz to je predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspirio pisanje tabloida koji su objavili mutni snimak nekih mladih ljudi kako se prepiru u parku, tvrdeći da se to studentske vođe svađaju oko raspodele para koje im daju iz opozicije – premda o tome na snimku nema reči.

„Pozivam ove devojke i momke koji se tuku oko para za moje rušenje – to što im daju malo spolja, a malo iznutra – nemojte deco da se tučete oko toga“, rekao je Vučić. Kaže, radite za svoju zemlju i biće para još i više.

Niz manjih pobuna

Moguće da takav pokroviteljski ton može samo da raspali proteste. Dugo se pričalo da su mladi politički nezainteresovani ili čak otuđeni, podseća politički konsultant Dušan Lj. Milenković.

„Sada fakulteti gore kao ’grčka vatra’ društvene pobune. To potvrđuje da je ovo najveća kriza Vučićevog režima od stupanja na vlast. Pobunjeni univerziteti uvek su izuzetno loš znak za režime“, kaže Milenković za DW.

Slične su reakcije vlasti i na blokade ulica, obično petkom u 11:52, kako bi se podsetilo na dan i minut kada je pala nadstrešnica. Na te blokade vlast neskriveno šalje svoje ljude da se raspravljaju ili napadaju građane koji blokiraju ulicu.

S druge strane, bivši ministar Goran Vesić više nije u pritvoru. Osim njegove, i ostavke bivšeg ministra Tomislava Momirovića i prve žene Infrastrukture Železnice Jelena Tanasković – daljih ostavki nije bilo.

Miroslav Aleksić, poslanik i predsednik Narodnog pokreta Srbije, kaže da se množe dokazi da u Srbiji mnogošta nije kako valja. Podseća da traju protesti ili štrajkovi prosvetnih radnika, advokata, poljoprivrednika – svaki iz svojih razloga.

Sve je, kaže Aleksić za DW, kulminiralo „zločinom“ sa nadstrešnicom. „Ljudi su shvatili da korupcija ubija u pravom smislu te reči. A mi vidimo da se tako radi na svakom koraku i u svakoj sferi društva.“

Rano je za rejtinge

Za suštinske promene, nastavlja Aleksić, trebaće dosta vremena, jer „urušavanje svega što je valjalo i gušenje sloboda“ traju više od decenije. „Meni se čini da smo na tom dugom putu krenuli da pravimo prve korake i taj proces je nezaustavljiv“, dodaje Aleksić.

Slično misli student Pavle Cicvarić. „Čini mi se da ovo ide u smeru velikog društvenog pokreta. Bilo bi dobro, i ja pozivam da se tom pokretu priključe i sindikati i druge društvene grupe.“

A opet, u političkoj javnosti niko ne očekuje nove izbore pre 2027. godine kada Vučić više neće moći da se kandiduje za predsednika, ali će ponovo moći da za premijera.

Ovih dana iz agencije Faktor plus tvrde da njihova istraživanja ne pokazuju nikakav pad rejtinga vlasti, već samo utvrđivanje „linije fronta“. Jedno drugo istraživanje – poznato redakciji DW – vidi, doduše, određeni pad popularnosti vlasti, ali ne i da se to kapitalizuje u podršci rascepkanoj opoziciji.

Politički konsultant Milenković misli da se vlast loše snalazi pod jakim pritiskom i da su priče o rejtinzima sada nebitne. „Pre svega zbog nepouzdanosti anketa koje se objavljuju sa režimske strane. Ali i zato što nemamo u bliskoj budućnosti izbore, pa ne znamo ko bi i na koji način izašao na njih.“

Tokom Vučićeve ere, Srbija je videla brojne talase protesta – najmasovniji bili su oni posle dva masovna ubistva prošle godine. Današnji su difuzniji, manji, ali brojniji.