U nemačkom društvu vlada politika konsenzusa. Čitav politički sistem bazira se na sledećoj ideji: najpre se vodi rasprava, a onda se nađe kompromis s kojim se slaže većina. Malo je pitanja oko kojih je država trajno podeljena. Suočavanje s dolaskom miliona izbeglica 2015. bilo je jedno od tih pitanja, i to predstavlja izuzetak. Dva tabora su se nepomirljivo i u veoma emotivnoj raspravi pozicionirala jedan protiv drugog. Sada je to opet slučaj – s tim što je ovoga puta zemlja podeljena po pitanju uvođenja obavezne vakcinacije.

-pročitajte i drugačije mišljanje: Za obaveznu vakcinaciju: dosta je bilo izbegavanja

Neki to priželjkuju (i to odmah i sada), dok drugi to strogo odbacuju. Politički magazin „Špigel“ (72%), Institut za istraživanje javnog mnjenja „YouGov“ (69%) i istraživanje javnog servisa ARD „Dojčlandtrend“ (57%) sproveli su ankete koje manje-više pokazuju da postoji jasna većina za obaveznu vakcinaciju. S druge strane, list „Bild“ tvrdi da je zapravo većina u Nemačkoj (70%) protiv vakcinacije. Bez obzira na to koje je od tih istraživanja tačno, spor oko obavezne vakcinacije dolazi u potpuno pogrešno vreme.

Obavezna vakcinacija nam sada ne pomaže

Broj zaraženih koronom raste, a postoji mogućnost da u ionako preopterećenim ambulantama počne da se sprovodi trijaža. Infekcije među decom dostižu vrtoglave brojke. U Nemačkoj je od kovida umrlo 100.000 ljudi. Virusolog Kristijan Drosten upozorava da bi moglo da ih bude još 100.000. Nemačka, koja je kroz pandemiju prošla relativno opušteno, sada gleda u ponor korone. Može li obavezna vakcinacija da sprečiti najgore? Nažalost ne.

Zamislimo kako bi to konkretno izgledalo. Pretpostavimo da naredne sedmice padne odluka o obaveznom vakcinisanju (što nije baš realno s obzirom na tranziciju vlasti koja je u toku). Čak i ako bi se taj proces odvijao optimalno, proći će meseci pre nego što svi dobiju termine i pre nego što se svi vakcinišu i dobiju potpunu zaštitu nakon druge doze. A to može da se dogodi samo ako svi oni koji prethodno nisu hteli da se vakcinišu to sada urade (što je takođe nerealno). S obzirom na to da kapaciteti za vakcinaciju zbog nekih katastrofalnih odluka kriznog menadžmenta nisu dovoljni za dopunsko cepljenje, mogu se očekivati – blago rečeno – dalja odlaganja.

Dezinformacije ne smeju da pobede

Osim toga, obavezno vakcinisanje, čak i ako bi „preživelo“ ustavne tužbe koje će garantovano biti podnete, imalo bi neke neugodne propratne efekte. Protivnici vakcinacije već dugo smatraju da su saterani u ćošak. Moglo bi se reći da su sami za to krivi, ali tako saterani u ugao, emocionalizovani, a donekle i stigmatizovani, mnogi od njih su otvoreni za neke od onih ideja i poruka koje obećavaju izlaz iz neugodne situacije. A to je nešto što dobro znaju da iskoriste populisti i teoretičari zavere.

Oni će izvojevati pobedu ako se sva ona obećanja političara da neće biti obaveznog vakcinisanja, rasplinu u vazduhu. To bi, u očima protivnika vakcina, potvrdilo narativ odnosno dezinformacije prema kojima će, u velikoj zaveri političara, farmaceutske industrije i medija, na kraju svi ljudi biti naterani da se vakcinišu. Dovoljno je pogledati Austriju. Takva usluga im se ne sme učiniti. Posledica bi bila kontinuirano odvraćanje ne tako male manjine ljudi od politike i demokratije.

Postoji još jedan razlog protiv obavezne vakcinacije: kalkulacija pokazuje da je efekat toga, u poređenju s drugim merama, prilično mali. Tim matematičara Visokoškolske ustanove Mitwajda je, uzimajući u obzir brojne faktore poput efikasnosti vakcina ili stepena infektivnosti virusnih varijanti, kreirao simulacioni model koji pokazuje koje su mere efikasne, a koje manje efikasne. Rezultat je sledeći: čak i kada bi odluka o obaveznom vakcinisanju bila doneta danas, akutne infekcije dostigle bi brojku od dva miliona.

Nepopularna istina: sada će pomoći samo lokdaun?

Rasprava o obaveznoj vakcinaciji de fakto skreće pažnju s pravog pitanja, a ono glasi: kada će Nemačka ući u sledeći lokdaun? Samo ponovo uvedena, stroga ograničenja kontakata mogu da zaustave brzo širenje virusa. To jeste nepopularna istina, koju niko ne želi da čuje jer teško pogađa sva područja našeg života, ali – drugačije ne ide.

Jer, ovde se radi o ljudskim životima. Ako ostanu na snazi dosadašnje mere, Nemačka može da očekuje još 300.000 smrtnih slučajeva od kovida. 300.000! Neverovatan broj, do kojeg je došao Kristijan Šnajder sa Univerziteta Mitvajda u svom modelu diferencijalne jednačine. To jeste samo kalkulacija, ali ona se bazira na realnim pretpostavkama. Prema njegovoj računici, obavezno vakcinisanje pomaže samo srednjoročno i samo pod određenim uslovima. Više od 200.000 ljudi moglo bi da umre.

Šnajder zaključuje: „Ograničenja kontakta najefikasnija je mera koju imamo. Sada bi mogao da pomogne samo još lokdaun.“ I zato Nemačka mora da povuče kočnicu i ponovo ograniči kontakte. Svaki ljudski život je dragocen. Oko toga bi ponovo trebalo da bude postignut konsenzus u Nemačkoj.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.