Svako ko je juče oko 17:30 video plato ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu nije mogao da ne pomisli da bog meteorologije voli Aleksandra Vučića. Mokar sneg padao je celi bogovetni dan i dolazak na demonstracije javnim prevozom i ulicama punim smeđe kaše od zgnječenog snega, vode, blata i soli nije bio jednostavan.

Drugi put u sedam dana

Osim toga, protesti koji su na društvenim mrežama najavljeni kao ponavljanje protesta pre sedam dana „Stop krvavim košuljama", sa dodatkom „Jedan od pet miliona" ali i pod sloganom „Hajde da se prebrojimo" nisu imali onu čar prvog pokušaja, pa je bilo upitno das li će građani u većem broju slediti poziv organizatora.

Ali kao što to u Srbiji redovno biva, mudro je očekivati neočekivano. U poslednjih deset minuta pred proteste zakazane za 18 sati na ulici prema Studentskom trgu okupilo se dosta ljudi.  Opremljeni zimskim jaknama i najboljoj zimskoj obući koju poseduju došli su uprkos svemu.

Nije ih od toga odvratila ni predsednikovo osorno obraćanje – neka ih izađe pet miliona – niti kontraproduktivno propagandističko izveštavanja medija koji rade u senci vlasti. Pre bi se reklo da je sve što su vlasti učinile da ljudima ogade protest u brojnim građanima izazvalo gađenje prema tim metodama. Inače ne bi bili tu.

Na početku protesta govorili su akademik Dušan Todorović i glumac Tihomir Stajić, a onda su okupljeni krenuli od Studentskog trga prema Terazijama.

Mada su protesti najavljeni kao okupljanje nezadovoljnih građana, opozicioni političari Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Borko Stefanović, Janko Veselinović, Miloš Jovanović i Boško Obradović su bili na čelu kolone iza transparenta „Stop krvavim košuljama".

Medijska artiljerija

Medijska slika protesta od 8. decembra je do te mere bila iskrivljena da je prerasla u svojevrsnu nehotičnu karikaturu. Zoran Gavrilović, šef Biroa za društvena istraživanja, redovno vrši monitoring medijskog izveštavanja važnijih događaja. Njegov pristup je kvantitativna i kvalitativna analiza. Njegov nalaz:

„Mediji u Srbiji su bili više okrenuti protestima u Francuskoj nego onim kod kuće. S druge starne primenjivali su taktiku da primene ono što misli vlast. Preko Pinka je vlast pokušala da se obračuna sa učesnicima protesta, iznoseći diskvalifikacije. I vreme koje su recimo televizije sa nacionalnom frekvencijom odvojile za izveštavanje o protestima u Beogradu bilo je, ponavljam, minorno u odnosu na vreme izdvojeno za proteste u Francuskoj.

Predrag Dragosavac je kao novinar izveštavao iz Brazila, živi između Švedske i Srbije i za Šveđane radi monitoring švedskih medija. Sa lekovitom distancom on posmatra medijski krajolik iz kojeg je i sam ponikao. Kaže da je u Brazilu dominantan privatni interes, a javni servis ima zanemarljiv značaj. U Švedskoj je potpuna suprotnost – javni interes je na prvom mestu i kod javnog medijskog servisa i kod najjačih privatnih medijskih kuća.

A Srbija? Dragosavac za DW kaže: „Osnovna razlika između medijske scene u Švedskoj i u Srbiji jeste to da javni interes ovde u Srbiji praktično ne postoji. Moj utisak je da su mediji sa nacionalnom frekvencijom, i javni servis svakako,  uglavnom u funkciji politike i političara koji su na vlasti, a ne u funkciji građana"

„Sačekuša" provokatora ili protestna homofobija?

Kolona koja se kao i prošli put od Terazija bitno omasovila. Na istom mestu kao i sedam dana pre toga, u Kneza Milana, kolonu su sačekali mladi ljudi, njih nekoliko, sa transparentima. I ovaj put je na transparentu spomenuto Kosova, ali je poruka izrazito homofobna. Predsednik i premijerka se označavaju najpre kao homoseksualne osobe, a onda i kao izdajnici Kosova. Ti momci su načinili klasičnu "sačekušu", stajali su na putu kolone, a čuo sam kako se organizatori glasno konsultuju: „Da li su to SNS-ovci ili neki drugi?" 

Posle kraćeg zastoja protestna šetnja je nastavljena, a grupica je izviždana. Kamere drugih medija su među učesnicima registrovale sporadično i slogan „protiv nenormalnog" koji je u najmanju ruku dvostruk. Sve i da je namenjen vlasti, adresat su u prošlosti bile seksualne manjine, a takve poruke su stizale sa krajnje desnice.

Nesumnjivo ekstremistička poruka nije bila samo uvredljiva za državni vrh već i za pripadnike LGBT zajednice. Jedan aktivista je na društvenim mrežama javio da su „učesnici protesta gađali Prajd info centar, pljuvali ga i lepili stikere „protiv nenormalnog".

Postoje samo dve mogućnosti. Ili su ljudi koji obavljaju specijalne operacije za vlast pokušali da oduzmu protestima verodostojnost prišivajući im ekstremističke parole. Ili „Dveri" neke svoje simpatizere nemaju pod kontrolom.

No, to se u snežnom haosu nije moglo do kraja razjasniti. Bitno je reći da je nemoguće ogromnu većinu protestnih šetača dovesti u vezu sa homofobnom fiksacijom i ekstremističkim porukama.

Barem uz to ne idu stvari koje su treštale sa moćnog razglasa iz kamiona na čelu kolone: EKV i Đoka Balašević

Rijaliti kao sudbina

I ovaj put su protestni uzvici bili najglasniji u Takovskoj, pored zgrade RTS-a. Poleteli su jaja i grudve.

Izgleda da se nezadovoljstvo medijskim izveštavanjem u Srbiji pretvara u vruću političku temu. Ovaj put primedbe ne stižu samo od briselskih birokrata koji u godišnjem izveštaju o napretku pristupnih priprema za članstvo u EU redovno navode medije kao problem.

Stručnjak za medije Zoran Gavrilović to formuliše ovako: „Centralni mediji, oni koji imaju najveći uticaj na javno mnenje i preko kojih se informiše 60 odsto građana, sa jedne strane depolitizuju Srbiju, a sa druge strane stvaraju prostor za verbalno i fizičko nasilje".

Njega nadopunjava Predrag Dragosavac koji kaže: „Čitav javni diskurs je na nivou rijalitija.Dnevnici i informativne emisije mogu da se posmatraju kao rijaliti u kojim nisu zvezde Raste ili kao se već zovu te rijaliti zvezde, već su zvezde državni službenici".

Svako ko je hteo da prebroji učesnike šetnje imao je poprilično jednostavan zadatak u Takovskoj u kojoj je povorka širine ulice prolazila preko dvadeset minuta. No, neka se time bave stručnjaci. U svakom slučaju, vlast se više ne suočava samo sa šakom nezadovoljnika, već sa velikom grupom nezadovoljnih građana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android