Procenjuje se da je od 1975. do 1979. godine za vreme režima Crvenih Kmera život izgubilo 1,7 do 2 miliona stanovnika Kambodže. Međunarodna zajednica je tada uglavnom nemo posmatrala dešavanja u toj azijskoj zemlji.

Crvene kmere, formalno Komunističku partiju Kampučije, predvodio je komunistički revolucionar Pol Pot koji je 1975. preuzeo kontrolu nad vladom Kambodže. Cilj je bio da se zemlja pretvori u komunističku agrarnu utopiju. Međutim, tokom režima koji je na vlasti bio tri godine, osam meseci i 20 dana, milioni ljudi su bili internirani u logore u kojima su morali da rade do krajnje iscrpljenosti, bili zlostavljani glađu, psihički i fizički.

Vlada Pol Pota je praznila gradove i ljude držala u ropskim seoskim gulazima, gde su iznurivani radom do smrti i bili pogubljeni za sitne prekršaje. Ne samo da su ciljanu mučili i ubijali intelektualce i obrazovane ljude kao što su lekari, nastavnici i novinari, već su ubijali i stare i nemoćne.

Skoro četiri decenije nakon kolapsa brutalnog režima, zverstva počinjena tokom ove ere i dalje žive u kolektivnoj svest Kambodžanaca. Međutim, mnogi u zemlji još uvek nisu u stanju da pričaju o Crvenim Kmerima i onome što su doživeli.

„Ništa se neće promeniti"

Riti Odom, student na Kraljevskom univerzitetu u Pnom Penu, kaže da njegovi roditelji o tome ne pričaju često. „Samo ako ih pitam, onda mi kažu kako su uspeli da prežive, kako su bežali i šta su jeli tokom tog perioda", kaže  20-godišnji student za DW.

Na pitanje kako on gleda na režim Crvenih Kmera, Odom kaže: „Njihove vođe su bili opijeni sopstvenim egoom i ambicijom, bili su veliki ljubitelji ekstremnog socijalizma koji im je na kraju došao glave".

Međutim, nisu svi otvoreni da razgovaraju o tom delu prošlosti. Sin Sovanleahena, takođe studentkinja u Pnom Penu, kaže da nije zainteresovana za tu temu: „Svesna sam naše tragične i bolne istorije, uslova pod kojima su ljudi tada morali da žive. Bez obzira koliko sada govorimo o tome, ništa se neće promeniti".

Udžbenicima protiv zaborava

Boreći se da iza sebe ostavi svoju prošlost, izgleda da se Kambodža suočava sa generacijskim jazom po pitanju društvene svesti o Crvenim Kmerima.

Istraživanjem kojim je obuhvaćeno 1.000 Kambodžanaca starosti 18 i više godina, i koje je 2011. godine sproveo pravni fakultet univerziteta u Kaliforniji, došlo se do zaključka da mnogi mladi Kambodžanci nisu dovoljno upoznati sa brutalnim zločinima koje je počinio režim.

Otkriveno je i da trećina ispitanika koji nisu živeli pod Crvenim Kmerima ne znaju za specijalni sud za ratne zločine koji je kasnije ustanovljen. Sud je formalno poznat kao Vanredne komore u sudovima Kambodže (ECCC).

Juk Čang, direktor Dokumentacionog centra Kambodže (DC-Cam), nevladine organizacije, kaže da mladi Kambodžanci ne znaju mnogo o istoriji Crvenih Kmera.

Da bi podigao svest među njima, DC-Cam je uz podršku ministarstva obrazovanja, napisao udžbenik. „U Kambodži ima preko 1.700 srednjih škola, uspeli smo da pošaljemo udžbenike u sve škole, otprilike oko pola miliona primeraka", rekao je Čang.

Student kraljevskog univerziteta Odom kaže: „Mislim da mladi moraju da upoznaju sa istorijom kako bi izbegli pogrešan put kojim su išli naši stariji. Mi smo jedina nada Kambodže."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android