Presudom Upravnog suda od pre nekoliko dana, odbačena je žalba ruskog državljanina Vladimira Volokhonskog na rešenje policijske uprave (PU) za grad Beograd kojom mu je odbijen zahtev za produženje boravka u Srbiji.

U obrazloženju presude, u koju je DW imao uvid, piše da je „nadležni državni organ za zaštitu bezbednosti“ procenio da boravak Vladimira Volokhonskog u Srbiji predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik“. U presudi ne piše ni zašto ni kako Volokhonski može da ugrozi bezbednost Srbije, ali Upravni sud navodi da niko nije ni obavezan da to objasni, jer je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) obrazloženje u vezi s tim stavila pod oznaku „poverljivo“.

Od kada mu je u julu prošle godine ukinuta dozvola za boravak, Volokhonski živi i radi u Nemačkoj. Ipak, ne namerava da odustane od sudske borbe. Njegov advokat Marko Štambuk priprema žalbu Ustavnom sudu.

„Pre svega ćemo ukazati na činjenicu da je Vladimiru Volokhonskom povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, u čemu se ogleda kršenje prava na pravično suđenje, ali i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo. On je bio uskraćen za osnovne informacije na kojima su postupajući organi zasnovali svoje odluke, budući da su podaci zbog kojih je njegov zahtev za produženje privremenog boravka u Srbiji odbijen, sadržani u dokumentu koji je označen stepenom tajnosti ’poverljivo’ i zbog čega nam nije bilo dopušteno da izvršimo uvid u isti“, kaže Štambuk za DW.

On dodaje da će u žalbi ukazati na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je u takvim slučajevima zauzeo stav da stranci moraju biti zaštićeni od samovoljnog postupanja vlasti, tako što će biti obavešteni o činjenicama „koje su državne organe navele na zaključak da postoji pretnja po nacionalnu bezbednost“.

„Svaka država ima legitimno pravo da štiti svoje ustavno uređenje i dobrobit svih građana, ali mere koje preduzima u tom smislu moraju biti zakonite, kako bi se sprečila njihova eventualna zloupotreba“, naglašava Štambuk.

Politički motivi?

Krajem septembra prošle godine, Upravni sud odbio je zahtev Jevgenija Iržanskog, takođe ruskog državljanina, za odlaganje izvršenja rešenja kojim mu je ukinuta dozvola za boravak. On i njegova supruga tada su morali da napuste Srbiju i otišli su da žive u Crnu Goru.

Nekoliko nedelja pre toga, na beogradskom aerodromu je oko 48 sati bio zadržan Peter Nikitin, antiratni aktivista i osnivač Ruskog demokratskog društva, koje se nalazi u Beogradu. Posle toga mu je ipak dozvoljeno da uđe u Srbiju.

Odluke da se Iržanskom poništi dozvola za boravak i da se Nikitin zadrži na aerodromu u Beogradu, obrazložene su na identičan način kao i u slučaju Volokhonskog – prema proceni BIA, njihov boravak u Srbiji je bezbednosno rizičan. Sudske odluke u vezi sa njima se još uvek čekaju.

Osim što ih BIA ocenjuje kao potencijalnu opasnost, trojicu ruskih državljana spaja politički aktivizam i otvoreno suprotstavljanje ratu u Ukrajini i režimu Vladimira Putina. „Postavlja se pitanje koja je to smetnja, ali mi svi dobijamo odgovor: ’To se vas ne tiče, to je BIA odlučila’. Jedino razumno objašnjenje u slučaju Volokhonskog i mene su naše antiratne aktivnosti, a u slučaju Iržanskog, organizacija koncerata muzičara koji su protiv rata u Ukrajini“, izjavio je u julu za DW Peter Nikitin.

U vreme kada su trojica Rusa označeni kao bezbednosni rizik, na čelu BIA bio je Aleksandar Vulin. „Vulin (koji je u novembru podneo ostavku na mesto direktora BIA) se javno, preko medija, hvali time što vrši više krivičnih dela, između ostalog, odavanje državnih tajni ruskoj obaveštajnoj službi. On tako BIA Srbije stavlja u funkciju borbe protiv Putinovih političkih neprijatelja. Na taj način naše službe završavaju posao za jedan autokratski režim koji sada vrši ratne zločine”, ocenjuje za DW advokat Aleksandar Olenik.

Bivši ambasador Srbije pri EU i u Portugaliji Duško Lopandić skreće pažnju da se Vulin prošle godine našao na listi sankcija SAD, između ostalog i zbog navodne umešanosti u trgovinu drogom i zbog veza s Rusijom. S druge strane, pre par dana (prema saopštenju Vulinovog Pokreta socijalista) Putin odlikovao ga je Ordenom prijateljstva. Dobio je i odlikovanje Federalne bezbednosne službe Rusije.

„To potvrđuje visok stepen kooperativnosti koju je Vulin u praksi kao visoki državni funkcioner Srbije pokazao prema ruskoj strani i njenim službama“, kaže Lopandić i podseća da Vulin nikada nije skrivao svoju „izrazitu prorusku i antizapadnu orijentaciju“, uključujući i period devedesetih godina, kada je bio portparol stranke JUL koju je vodila Mirjana Marković, supruga bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Šta je proterivanje?

U presudi Upravnog suda u slučaju Volokhonskog piše da argumenti iz njegove žalbe kojima se ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava „nisu od uticaja“, jer se oni tiču proterivanja stranaca – što nije slučaj s Volokhonskim kome je samo ukinuta dozvola za boravak u Srbiji.

„Evropski sud za ljudska prava je u više svojih odluka zauzeo stav da je proterivanje svaka mera koja primorava stranca da napusti teritoriju na kojoj zakonito boravi. Iz tog razloga, smatramo da Upravni sud pogrešno tumači Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, odnosno Protokol broj 7 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koji se mora poštovati u ovakvim situacijama“, navodi Štambik.

Epilog pred Evropskim sudom za ljudska prava?

Postupci pred Ustavnim sudom mogu da traju godinama, svestan je Štambuk, ali se ipak nada da se nakon podnošenja ustavne žalbe za slučaj Volokhonskog, neće predugo čekati na odluku. Ukoliko i Ustavni sud odbije žalbu, biće iscrpljena sva pravna sredstva koja su Volohonskom na raspolaganju u Srbiji.

„Tada bi bili ispunjeni svi uslovi za podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava. Ne bi bilo profesionalno s moje strane da prejudiciram ishod postupka po ustavnoj žalbi, kao i da odmah tvrdim da će on biti negativan po Vladimira Volokhonskog, s obzirom na to da još uvek verujem da pravda može biti zadovoljena i pred domaćim institucijama, te da nećemo biti prinuđeni da po nju idemo u Strazbur“, zaključuje advokat Marko Štambuk.