Milorad Dodik zna kako da probudi emocije. „Ja tu odluku neću sprovoditi, a oni nek’ to zavežu za neku stvar“, svesno nacionalistički prokomentarisao je odluku Ustavnog suda BiH iz 1995. godine predsednik Republike Srpske.

Ustavni sud, kojeg čine sudije sva tri konstitutivna naroda u BiH, kao i troje stranih sudija, tada je doneo odluku da se 9. januar 1992. godine, dan osnivanja Republike Srpske, proglasi neustavnim. Sud je naveo da to diskriminiše Bošnjake i Hrvate koji takođe žive u RS.

Zašto je 9. januar toliko provokativan

Ustavni sud je potom više puta tu presudu potvrdio. Ali, ona do danas nije sprovedena. Naprotiv. Republika Srpska se 9. januara 2024. godine ponovno predstavlja kao država u državi BiH.

Datum je izrazito emocionalan. On važi za okidač rata 1992. godine, najvećeg masovnog proterivanja i etničkog čišćenja, kao i najgoreg krvoprolića u Evropi od Drugog svetskog rata. Obeležavanje tog datuma uvreda je pre svega za Bošnjake, najveće žrtve rata. Ubistvo oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici od strane Vojske Republike Srpske pred očima međunarodnih promatrača simbol je zločina u BiH.

Godišnjica kao politički signal

Kada Republika Srpska 9. januara 2024. obeležava 32. godišnjicu svog osnivanja, to je više od prazničnog rituala. Za iskusnog političara i veštog provokatora Dodika i više od milion Srba u Bosni i Hercegovini, dan koji se svake godine obeležava uz pompu i paradu jeste politički signal. Za Dodika zajednička država Srba, Bošnjaka i Hrvata postoji samo na papiru. On zapravo teži pripajanju Republike Srpske Srbiji, po formuli „Svi Srbi u jednoj državi“.

Spor oko datuma tog praznika naglašava previranja u Bosni i Hercegovini, posebno zato što Dodik neprestano destabilizuje čitavu državu BiH. Nedavno je u Senat RS imenovao bivšeg šefa obaveštajne službe Srbije Aleksandra Vulina, koji je pod američkim sankcijama i pravi je proruski agitator.

Protivnici: Dodik i Šmit

Zbog svojih stalnih napada Dodik je u otvorenom sukobu s visokim predstavnikom međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Kristijanom Šmitom. Taj bivši ministar poljoprivrede Nemačke (2014-2018) sada je osmi političar na toj funkciji, koja postoji od 1995. godine. Njegova ovlašćenja su opsežna, kreću se od donošenja zakona, do smene izabranih zvaničnika.

Početkom decembra 2023. Šmit je iskoristio mogućnost koju mu daju Bonska ovlašćenja: Dodik je završio na sudu jer ga je bosanskohercegovačko javno tužitelaštvo optužilo da ne priznaje odluke visokog predstavnika. Tome su prethodile izmene Krivičnog zakona BiH koje je Šmit nametnuo tokom elta, uključujući i pooštravanje zatvorskih kazni za političare koji ne sprovode odluke visokog predstavnika. Oni sada mogu da budu osuđeni na pet godina zatvora.

To je politički i pravno osetljiv test za autoritet Šmita i njegovog kabineta, koji će odrediti može li on da procesuira političare koji otvoreno odbacuju Dejtonski sporazum. Mirovni sporazum iz 1995. kojim je okončan rat stavio je dva poluautonomna dela zemlje (entiteta), Republiku Srpsku i Federaciju BiH, pod krov centralne vlade, čiji rad Dodik stalno sabotira.

Dodik (64), koji je na toj dužnosti bio od 2010. do 2018, a onda od 2022. ponovo, takođe koristi svoj uticaj protiv državnih institucija. RS je sada povukla svoje tri sudije iz devetočlanog Ustavnog suda BiH.

Parada pod oružjem u Sarajevu

Dodik je prošle godine pokazao koliko je zapaljiv kada je reč o arhitekturi te krhke države u celini. Deveti januar 2023. godine, 31. godišnjicu RS, proslavio je u predgrađu Sarajeva, koje je deo teritorije Republike Srpske. Samo u Sarajevu je poginulo više od 11.000 ljudi od posledica srpskog granatiranja tokom rata 1992-1995.

Parada teško naoružane milicije u borbenim uniformama nije imala za cilj samo da inspiriše njegove srpske sunarodnike. Bila je to i jasna poruka EU i SAD, graditeljima Dejtona. Neposredno pre parade, Dodik je demonstrativno dodelio najviše odlikovanje RS upravo ruskom predsedniku Vladimiru, čime je naglasio ulogu Rusije za Republiku Srpsku. Rusija je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija više puta svojim vetom zaštitila RS i time osigurala njeno postojanje, rekao je Dodik.

Onaj ko ima takve prijatelje, očigledno ne mora da strahuje. Kristijan Šmit je prošle godine nakon parade kod Sarajeva samouvereno najavio da se tako nešto u budućnosti više neće događati. Toga se Dodik ove godine na neki način i drži. Umesto parade tokom dana, njegove snage bezbednosti sada marširaju noću.