U ranim jutarnjim satima u nedelju (8. septembar) dva rumunska borbena aviona F-16 poletela su iz vazdušne baze u Borči, gradu blizu ukrajinske granice. Stanovnici regiona upozoreni su tekstualnim porukama na mobilnim telefonima.

Taj vanredni let desio se nakon što su rumunski radari uočili rusku bespilotnu letelicu koja je ušla u vazdušni prostor Rumunije. Dron je navodno lebdeo tamo više od 30 minuta i na kraju se vratio ka Ukrajini.

To nije bio prvi incident te vrste u Rumuniji ili na teritoriji NATO-a. Samo dan ranije, ruski dron pao je u blizini letonskog grada Rezekne, verovatno zalutavši tamo iz susedne Belorusije.

Broj ovakvih incidenata se povećao u poslednje četiri sedmice, a Rusija je izgleda spremna na više rizika.

„Postaje sve gore i NATO sada zaista mora da nađe odgovor“, rekao je za DW Džejmi Šej, bivši zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za nove bezbednosne izazove.

Šej, sada viši saradnik u „Prijateljima Evrope“, istraživačkom centru u Briselu, tvrdi da alijansa mora „da obezbedi svojim državama članicama veću zaštitu“. Alijansa je obećala da će zaštititi svaki pedalj teritorije NATO-a.

Da li Rusija testira NATO?

NATO je osudio nedavna narušavanja vazdušnog prostora koje izaziva Rusija, nazvavši ih „neodgovornim i potencijalno opasnim“.

Međutim, u objavi na društvenoj platformi Iks, odlazeći zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirče Đovana istakao je da alijansa nema nikakve informacije „koje ukazuju na namerni napad Rusije na saveznike“.

Eksperti poput Jana Kalberga, višeg saradnika Centra za analizu evropske politike sa sedištem u Vašingtonu, sumnjaju da Rusija možda ispituje reakciju NATO-a i pokušava da pronađe neslaganja „između onoga što govorimo i onoga što radimo“.

Oni takođe mogu pokušati da testiraju sposobnost saveznika da komuniciraju, rekao je on za DW.

Ovo pitanje je bilo među temama o kojima se razgovaralo tokom sastanka NATO-a iza zatvorenih vrata u Briselu ove nedelje.

Čini se da raste pritisak da NATO prevaziđe mere koje su već sprovedene, uključujući pojačanje nadzora i vazdušnih patrola i raspoređivanje više sistema protivvazdušne odbrane u istočnim članicama alijanse.

Da li NATO treba da obori ruske dronove?

U nedavnom intervjuu za Fajnenšel tajms, poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski rekao je da Poljska, kao i druge zemlje koje se graniče sa Ukrajinom, imaju „dužnost“ da obore ruske rakete pre nego što uđu u njihov vazdušni prostor.

U novembru 2022. godine, dva farmera su poginula kada je projektil — ovoga puta ukrajinski projektil protivvazdušne odbrane — izazvao eksploziju izvan sela Pševodov, oko osam kilometara unutar Poljske.

Kao suverena nacija, Poljska bi svakako mogla da uradi sve što smatra potrebnim za svoju odbranu, ali je malo verovatno da će poljska vlada nastaviti u ovom pravcu bez kolektivne odluke alijanse.

NATO se do sada protivio tom predlogu, navodeći da rizikuje da alijansa postane deo sukoba.

„Eskalatorni način razmišljanja“ ograničava sposobnost zemalja NATO-a da pomognu sebi i Ukrajini, rekla je Kristine Berzina, ekspertkinja za bezbednosnu politiku iz Nemačkog Maršalovog fonda, američkog istraživačkog centra za javnu politiku.

Ona je za DW istakla da, uprkos tome što Rusija proglašava „crvene linije svuda“, ni evolucija podrške Zapada Ukrajini, niti nedavni upad Ukrajine na rusku teritoriju u regionu Kursk nisu doveli do „bilo kakve vrste kataklizmičkih rezultata na bilo koji način“.

Može li pomoći tampon zona?

Proširenje vazdušne odbrane Poljske ili Rumunije iznad zapadne Ukrajine pomoglo bi Poljskoj ne samo da zaštiti svoje građane već i ukrajinske gradove kao što je Lavov, rekla je Berzina.

To bi bila važna i dobrodošla nuspojava za Ukrajinu jer se približava zima, kaže ona, a to je sezona poznata po brzom porastu ruskih napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine.

Šej, bivši zvaničnik NATO-a, takođe očekuje da će izgledi za incidente u vazdušnom prostoru NATO-a biti u porastu, sa sve većim brojem napada Rusije u zapadnoj Ukrajini.

„Pravo pitanje je: da li pored dva Poljaka još neko mora da umre, i koliko loša situacija mora da bude pre nego što se takvo pitanje reši?“, rekao je on.

Ali, Šej je primetio da, ako NATO odluči da koristi svoje sisteme protivvazdušne odbrane preko granice sa Ukrajinom u okviru ograničenog područja, „upotreba mora biti dovoljno ograničena“ da ne ostavlja utisak da je „ovo uvođenje Zapada u rat“.

Ipak, štit „mora da bude operativno efikasan“ ne samo da presreće dronove već i balističke rakete pre nego što pređu na teritoriju NATO-a.

Prema Šeju, zona od 100 kilometara u ukrajinsku teritoriju je verovatno „minimum koji daje adekvatno vreme za izviđanje, osmatranje i presretanje“.

Saveznici sputani unutrašnjom politikom

Na kraju krajeva, to je politička odluka. Stručnjaci su saglasni da ako NATO želi tampon zonu na granici sa Ukrajinom, ima resurse da je uspostavi.

Ali da li će se to i dogoditi?

Sa predstojećim predsedničkim izborima u SAD i komplikovanom unutrašnjom politikom u Francuskoj i Nemačkoj, čini se da tamošnje vlade nemaju dovoljno želje da donose odluke koje bi mogle biti kritikovane kao dovođenje njihovih zemalja na ivicu rata sa Rusijom.

„Sve dok nas Rusi ne gađaju namerno, mi ćemo zažmuriti na jedno oko“, rekao je bivši zvaničnik NATO-a Džejmi Šej.

Ali ako dođe do ozbiljnog incidenta u kojem ruska bespilotna letelica padne recimo na samoposlugu u zemlji NATO-a, dodao je, biće to sasvim druga priča.

*ovaj tekst najpre je objavljen na engleskom jeziku