Najbogatiji čovek na svetu i kandidatkinja za kancelarku desno-populističke, delom i desno-ekstremne stranke Alternativa za Nemačku (AfD), razgovarali su u četvrtak 9. januara na platformi Iks o raznim temama. Pritom su Ilon Mask i Alis Vajdel izneli mnoge tvrdnje, koje je DW ranije već proverio.

Ali jedna od njih, ona o nacizmu i Drugom svetskom ratu, posebno je kontroverzna: Alis Vajdel tvrdi da Adolf Hitler nije bio „desničar“, već „komunista“. Ta revizionistička tvrdnja, odnosno pokušaj reinterpretacije istorije u vezi s nacizmom, nije nova. Ona se uvek iznova pojavljuje.

Ovo je provera činjenica Dojče velea:

Tvrdnja: „[Nacisti] su nacionalizovali kompletnu industriju. (…) Najveći uspeh nakon te strašne ere naše istorije bio je nazvati Adolfa Hitlera desničarem i konzervativcem. Ali, on je bio potpuno suprotno od toga. Nije bio konzervativac. Bio je taj socijalističko-komunistički tip“, izjavila je Alis Vajdel tokom razgovora na platformi Iks. U naknadnom razgovoru s nemačkom privatnom televizijom ntv ponovno je naglasila: „Ne odstupam od toga: Adolf Hitler bio je levičar.“

DW provera činjenica: netačno

Ta tvrdnja je netačna i umanjuje zločine počinjene pod nacističkim vođstvom Adolfa Hitlera između 1933. i 1945. godine. Alternativa za Nemačku, koji se u Nemačkoj delom smatra dokazano desno-ekstremnom, često pokušava da se distancira od nacista. I uticajni Amerikanci, poput izabranog potpredsednika Džej Di Vensa, ponekad šire netačne izjave o nacističkoj istoriji Nemačke.

Hitler nije bio komunista

„Ono što gospođa Vajdel iznosi čista je besmislica, koju ne želim dodatno da legitimišem ozbiljnim bavljenjem“, napisao je nemački istoričar Tomas Zandkiler u odgovoru na upit DW. Istovremeno, čini se da mnogi korisnici interneta veruju u tvrdnje Alis Vajdel.

Istoričar Mihael Vild, stručnjak za nacizam, tvrdnju Alis Vajdel naziva „velikom glupošću“. „Hitler je od samog početka oštro i brutalno napadao marksizam, a prve žrtve, koje su 1933. godine bile uhapšene, mučene i ubijane u koncentracionim logorima bili su levičari, komunisti, socijaldemokrate, socijalisti“, objašnjava Vild u intervjuu za DW. Ni iz ekonomske perspektive Hitler nije bio levičar. „NSDAP nije dirao vlasničke odnose“, kaže istoričar.

„Posebno iz ekonomske perspektive Hitler nije bio komunista“, potvrđuje Tomas Veber, istoričar i autor knjige Becoming Hitler: The Making of a Nazi, u razgovoru za DW. „Komunizam ima za cilj ukidanje privatnog vlasništva, ukidanje ekonomije usmerene na profit, kao i prenos ključnih sredstava za proizvodnju (npr. rudnici i fabrike) i prirodnih resursa u zajedničko vlasništvo“, kaže Veber. Hitler je sve to odbacivao.

Hitler je bio antisemita i rasista

Hitler se takođe ne može nazvati komunistom jer je bio antisemita i rasista. „A to nema nikakve veze s idejom komunističkog društva u kojem su ljudi jednaki, već je potpuno suprotno“, kaže istoričar Vild.

Politički pokret nacizma nije bio socijalizam. Nije nastao tek u Hitlerovo doba, već nakon Prvog svetskog rata – ali se do Drugog svetskog rata učvrstio. Brandenburška Centrala za političko obrazovanje opisuje tu ideologiju na sledeći način: „Nacizam je bio izrazito nacionalistički, antidemokratski, antipluralistički, antisemitski, rasistički, imperijalistički i antikomunistički.“ Osim toga, rasistička diskriminacija manjina je do genocida igrala centralnu ulogu.

Postojalo je socijalno-revolucionarno krilo NSDAP

Nacizam je koristio neke socijalističke ideje i izraze poput „socijalistički“ i „radnička stranka“, kako bi pridobio glasove radnika i došao na vlast 1933. godine. Ali, radničko i socijalno pravo nacista je, nakon preuzimanja vlasti, rezultiralo represijom, progonima i ubistvima komunista, socijaldemokrata i sindikalista.

U ranim danima NSDAP postojalo je samoproglašeno socijalističko krilo, ali ono je eliminisano još pre preuzimanja vlasti 1933. godine. Hitler je u junu 1934. naredio da se ubije jedan od lidera tog krila, Gregor Štrasea, zajedno s ostalim protivnicima unutar stranke. To takozvano Štraserovo krilo, prema istoričaru Vildu, želelo je narodni socijalizam u korist nemačkog radništva, ali je ostalo rasističko i antisemitsko poput ostatka NSDAP.

Zato se većina istoričara već dugo slaže da se nacizam i socijalizam ne mogu izjednačavati. Ali, upravo to mnogi pokušavaju da urade – iz političkih razloga, kaže Tomas Veber.

„To se pitanje obično razmatra suviše usko – da li je Hitler bio levičar ili desničar. Tada se, s desne strane, pokušava da se on pričaže kao klasični socijalist i levičara, što nema smisla. Ili se pokušava da se Hitlerovo i nacističko korišenje pojma ’socijalizam’ svede na predizborni trik. Ni to nema smisla, jer zanemaruje kako su Hitler i nacisti sami sebe definisali, kako su gledali na svet i kako su pokušavali da ga promene“, zaključuje Veber.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku