„Nacionalizam i islamizam uzimaju maha u jugoistočnoj Evropi“, piše austrijski dnevnik Kurir. U austrijskom Ministarstvu odbrane je prezentirana brošura „Sigurni. A sutra? Perspektiva za 2018“. Mihael Karničig, šef kabineta komesara EU za proširenje Johanesa Hana najavio je novu strategiju Evropske komisije.“ Odgovarajući dokument trebalo bi da bude prezentiran za dve nedelje u Briselu. „Meka sila Evropa bi trebalo da stabilizujuće deluje u regionu. A pod mekom silom EU podrazumeva ekonomske podsticaje, poboljšanje dijaloga između političkih aktera te unapređenje demokratije i mirnog suživota različitih kultura, religija i jezika.“

- pročitajte još: Bez kompromisa u procesu proširenja

Funkcioner Ministarstva odbrane, general-major Ervin Hamezeder, ukazao je i na opasnosti koje vrebaju u kriznim regionima „na periferiji Evrope. To je prsten nestabilnih zemalja oko EU, kao što su Ukrajina, Severna Afrika i Balkan.“ Da bi na scenarije pretnje moglo da se reaguje brzo, Hameseder traži da se izdaci za vojsku povećaju na jedan procenat bruto društvenog proizvoda, „što ne stoji decidirano u vladinom programu“. Poslednji budžet za odbranu je iznosio 2,2 milijarde evra odnosno 0,6 odsto BDP.

List prenosi i da je jedan drugi general-major, koji se inače retko javlja za reč, Edvin Potočnik, rekao da se posebna potencijalna opasnost krije na Balkanu, da u Bosni i Hercegovini „nacionalizam i islamizam uzimaju maha“, te da „u velikom delu naroda nema poverenja u celovitu državu“. On je dodao da bi te konflikte mogli da iskoriste „neevropski akteri“ – Rusija, Turska i Saudijska Arabija. Potočnik je rekao i da nema još znakova da se primirila situacija oko ilegalnog doseljavanja. „Dokle god se ne reše osnovni problemi u zemljama porekla, i dalje će biti izbegličkih talasa, izjavio je vojni strateg“, a prenosi dnevnik Kurir.

Izrabljivanje radnika na Balkanu

Nemački radio Dojčlandfunk (DLF) je na svom internet-portalu takođe objavio priču o Balkanu, ali iz jedne sasvim druge perspektive. Reč je o izrabljivanju radnika, u ovom slučaju u tekstilnoj industriji. Kada se pomene takvo izrabljivanje, piše DLF, „obično se misli na zemlje kao što su Bangladeš, Kina ili Indija. A natpis Made in Europe na etiketama pantalona ili košulja garantuje da je odeća bar unekoliko proizvedena na fer način. Greška: u Makedoniji, maloj zemlji sa dva miliona stanovnika, tekstilna industrija važi kao jedna od najvažnijih branši. A ona proizvodi pre svega za Nemačku. No, ni tamo radnice ne mogu da žive od svojih plata.“

- pročitajte još: Satara se odbija od plate

Jedna takva radnica je za DLF rekla da je prošlog meseca zaradila manje od 200 evra – a zaposlena je više od 20 godina u fabrici cipela u Štipu. Ta fabrika proizvodi cipele za jednog od najvećih diskontnih proizvođača u Nemačkoj. Savez makedonskih sindikata procenjuje da je minimalna suma potrebna jednoj četvoročlanoj porodici 520 evra. To znači da čak i ako majka i otac rade puno radno vreme u fabrici tekstila, to nije dovoljno za život.“

„Nova socijaldemokratska vlada je, doduše, podigla minimalnu platu na oko 200 evra, ali u zakonu postoje rupe koje omogućavaju firmama da isplaćuju manje plate. Imidž tekstilne industrije je toliko loš da preduzeća jedva nalaze dovoljno radnika – i to u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti veća od 20 odsto“, prenosi nemački radio DLF.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android