Hrvatska je pre nekoliko meseci propustila evropski konkurs uz pomoć kojeg bi se omogućilo uvođenje novih linija vozova. Oni bi, između ostalog, povezivali Istru sa Venecijom i Budimpeštom. To je nedavno izneo u javnost poslanik iz Hrvatske u Evropskom parlamentu Valter Flego.

Komentarišući za DW taj propust i šta time Hrvatska konkretno gubi ako se zna da ta zemlja sve veće projekte finansira upravo novcem EU, Flego podseća da je u vreme trajanja konkursa „Povežimo Evropu vozom“ Hrvatska usvojila novu Strategiju razvoja železnice do 2032. godine. Ali u toj Strategiji, prema njegovim rečima, o međunarodnom saobraćaju gotovo i da ne nema reči.

-pročitajte još: Deset vesti iz zemlje koja puca po šavovima

Prekogranično povezivanje

„Mislim da smo olako usvojili još jedan dokument koji ništa novo neće da donese železničkom saobraćaju, a trebalo je pre svega da uskladi i otvori put novim projektima. Pre par dana Istra je dočekala novi voz nakon trideset godina (nakon nedavnog izletanja na pulsku rivu voza kojem su otkazale kočnice, prim.aut), a kako jedna lasta ne čini proleće, tako i jedan voz ne znači modernu železnicu u Istri preko noći“, kaže Flego.

On navodi i primer iz Evropske unije: „Poređenja radi, jedna Rumunija, u kojoj je prosečna brzina vozova oko 60 kilometara na sat, zemlja koja je na začelju EU po pitanju bezbednosti i poverenja ljudi u železnički saobraćaj, jedina je zemlja istočne Evrope kojoj su odobrena sredstva u okviru projekta „Povežimo Evropu vozom“. Reč je o povezivanju Austrije, Mađarske i zapadne Rumunije brzim vozom“, ukazuje Flego.

Govoreći o spomenutom konkursu, naš sagovornik objašnjava da je reč o pilot-projektima koji podstiču prekogranično povezivanje država-članica EU brzim vozovima.

„Evropska komisija želi da državama-članicama i železničkim prevoznicima ponudi svoje usluge u smislu pravne pomoći oko usklađivanja evropskog i nacionalnog zakonodavstva, koordinacije projekta s dve strane granice ili boljom promocijom samog projekta kroz oglašavanje. U okviru tog konkursa ne postoji posebna finansijska stavka, ali države-članice mogu da koriste postojeće fondove za već planirane projekte, jer je uglavnom reč o trasama na evropskim koridorima“, objašnjava Flego i dodaje: „Tu je i mogućnost povoljnih kredita Evropske investicione banke, kao i inicijativa ’Budućnost mobilnosti’, koja je pre svega namenjena državama-članicama za dovršetak Transevropske saobraćajne mreže (TEN-T).“

Flego takođe ističe da Unija želi da kroz veću promocijom takvih projekata, do 2030. godine privuče što više brzih prekograničnih vozova na evropske pruge, da stvori naviku putovanja železnicom na duge relacije i rastereti avio i drumski saobraćaj.

Parcijalni interesi

Što se tiče Istre, on kaže da su ga mnogi uveravali da železnički saobraćaj nema potencijala, da nema teretnog saobraćaja, niti dovoljno putnika.

„A Istra je blizu najvećih evropskih centara. Naši tradicionalni gosti su Italijani, Austrijanci, Nemci, ljudi s kulturom korišćenja železničkog prevoza. Voz Pula-Buzet-Divača-Trst iziskuje modernizaciju, ali tu trasu već imamo oko 140 kilometara, uz iskorišćavanje fondova EU i pre svega ovog „momentuma“ u Uniji kada se usvaja nova Transevropska saobraćajna mreža koja će definisati saobraćajne pravce sledećih deset godina. Jedan od deset pilot-projekata povezuje Minhen, Milano i Veneciju. Spajanje Istre sa severom Italije bio bi vin-vin potez vlade za ljude u Istri“, smatra Flego.

Iz nadležnog ministarstva i firme „Hrvatske železnice Putnički prevoz“ nismo dobili odgovore na pitanja o toj temi. Ivan Forgač, predsednik Sindikata hrvatskih železničara, kaže da Hrvatska nabavlja nove vozove upravo zahvaljujući sredstvima EU. Međutim, upozorava da Hrvatska ne uspeva dovoljno brzo da povlači sredstva EU za obnovu železnice.

„Jedan od razloga je potkapacitiranost firme HŽ Infrastruktura. Osim zapuštenosti pruga, organizacioni problem je i nedostatak vlasničke veze firmi HŽ Infrastruktura, HŽ Putnički prevoz i HŽ Kargo. Gotovo sve železnice u Evropi povezane su u koncern ili holding. Ionako male Hrvatske železnice su sasvim podeljene, pa svaka firma se rukovodi parcijalnim interesima, često na štetu drugih. Ministarstvo mora, saobraćaja i infrastrukture, koje je sasvim potkapacitirano, u tim uslovima apsolutno ne može da ostvaruje državni nacionalni interes, jer se firme pozivaju na Zakon o trgovačkim društvima prema kojem uprave moraju da odlučuju samo u sopstvenom interesu, koji često nije interes celine ili nacionalni interes. Podelom je uništeno tehnološko jedinstvo, čime je pogoršana usluga i smanjena produktivnost“, kaže Forgač.

Prosečna brzina vozova 44 kilometra na sat!

Prema njegovim rečima, prilikom izrade nacrta pisma sektorske politike, misija Svetske banke tražila je da Hrvatska za kapitalno održavanje pruga izdvoji milijardu kuna godišnje, što vlada nije prihvatila. „Otada su cene materijala i radova povećane više od 50 odsto, što znači da je potrebno najmanje 200 miliona evra, dok država na kapitalno održavanje pruga troši samo oko 26,6 miliona evra godišnje“, kaže Forgač.

Jedan od problema hrvatskih železnica je i sporost vozova. Naš sagovornik kaže da je u januaru ove godine prosečna brzina putničkih vozova iznosila samo 44 kilometra na sati da se kontinuirano se smanjuje!

S druge strane, smatra i da je stanje bezbednosti, uprkos incidentu u Puli, dobro. Ipak, ističe i da su Hrvatske železnice Putnički prevoz zapustile putničke vagone za daljinski prevoz kojih u voznom stanju nema dovoljno. „Zato nije u mogućnosti u dovoljnoj meri uvoditi daljinske vozove u domaćem i međunarodnom saobraćaju koji su na prevoznom tržištu postali hit, naročito noćni vozovi“, kaže Forgač. Upozorava i da je železnička mreža u Hrvatskoj među najzapuštenijim, ako ne i najzapuštenija u Evropi.

„Razlog za to je izostanak redovnog, kapitalnog održavanja pruga, što je rezultat pogrešne politike hrvatskih vlada, od one Ive Sanadera, pa nadalje, a uključujući i vladu Andreja Plenkovića. Zato većina pruga kontinuirano propada, dok se samo na manjim deonicama gradi i obnavlja sredstvima EU. Međutim, bez kapitalnog održavanja i te pruge će brzo da propadnu“, zaključuje Forgač.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.