Dve žene na crtežu Maksa Libermana, jedna jadikuje, druga polaže cveće na nečiji grob. Tuga i pobuna u isto vreme. Delo je nastalo u dvadesetim godinama prošlog veka. Kustoskinja Inka Berc je zadužena je za zbirke Jevrejskog muzeja u Berlinu. Da li je tačno da su se jevrejski vojnici požrtvovano borili na strani Nemačke i Austrije u Prvom svetskom ratu?

Inka Berc: U Prvom svetskom ratu učestvovalo je mnogo jevrejskih vojnika. To da su se borili sa velikim oduševljenjem - nova istraživanja su tu tezu donekle dovela u pitanje. Ne verujem da su se puno razlikovali od svojih saboraca koji nisu bili Jevreji, bilo da se radi o njihovom oduševljenju, ili o skepticizmu, o čemu takođe imamo puno naznaka.

Većina izloženih predmeta potiču iz zaostavštine raznih porodica. Prikazane su pojedinačne, lične sudbine, koje naravno ukazuju na opšta dešavanja. O kakvim se tačno eksponatima radi?

Navešću jedan primer: Tu su predmeti koji su zaista tragični, na neki svoj način – u pitanju su odlikovanja koja su dodeljena učesnicima rata 1934, povodom dvadesetogišnjice početka rata. Zapravo, kod jevrejskih porodica ona uvek bude sećanja na progon i diskriminaciju koji su već tada postojali.

Uvek je prisutna ta napetost između pripadanja, sećanja na učešće u Prvom svetskom ratu, na pripadnost naciji i zatim na odvajanje koje je usledilo. Napetost između ta dva pola je razlog što su jevrejske porodice predale ove predmete Jevrejskom muzeju. Verujem da je to ključno. Sam čin predaje tih objekata muzeju, to je retroaktivna spoznaja, ako hoćete, tih iskustava - pripadanja i razgraničavanja.

Izložene su i crno-bele fotografije, stari šlemovi, dnevnici, ali i dela jevrejskih umetnika kao što je Herman Štruk, Jakom Štajnhart ili Ernst Opler, koji su kao vojnici bili na frontu. Kako dela tih umetnika svedoče o njihovim utiscima iz rata?Da li su i onina početku bili euforični kao njihove kolege Franc Mark ili Ernst Ludvig Kirhner, ili preovlađuju motivi optužbe?

Ima i skeptičnih i naravno optužujućih motiva. Prvo u nizu takvih dela je autoportret Gerta Volhajma, koji izgleda veoma sumnjičavo u svojoj uniformi, i jednom crtežu Ludviga Majdnera posvećenom sećanju na svog prijatelja Ernsta Vlihema Loca koji je upravo bio poginuo, u okviru zbirke „Rat“. To je jedna strana.

Naravno da je bilo i umetnika koji su stavili svoje talente u službu rata, koji su sarađivali na ovim zbirkama: „Ratno doba, „Rat i umetnost“ i tako dalje. Tu treba pomenuti Maksa Fabijana. Tu su i umetnici koji su se angažovali kako umetnički, tako i politički, a i kao posrednici. To su ljudi poput Hermana Štruka, koji je u okupiranoj Litvaniji bio zadužen za kontakt sa civilima jevrejske nacionalnosti. Sve to predstavlja najrazličitije reakcije jevrejskih umetnika u Prvom svetskom ratu.

Da li postoje i sasvim privatna dokumenta, na primer odlomci iz dnevnika?

Imamo čitav niz ratnih dnevnika u zbrirci. Možda je najupečatjiviji zapis jednog mladića iz 31. jula 1914, u kome je pod naslovom „Rat!“ veoma jasno predvideo sve ratne užase i strahove koje rat donosi.

*Prestavnica Jevrejskog muzeja u Berlinu Inka Berc kaže da će izložba „Prvi svetski ratu u sećanju Jevreja“ moći da se vidi sve do 16. novembra