Edvin Resler je tek bio imenovan za šefa policije u Okrugu Ferfaks, Virdžinija, kada je u pucnjavi ubijen jedan muškarac. Metak koji ga je ubio došao je iz oružja jednog od Reslerovih policajaca. Građani su izašli na ulice protestujući protiv nasilja i Resler je shvatio da mora da okrene novi list. Njegovih 1.300 policajaca trebalo je da promene svoje shvatanje posla.

Do pomenute pucnjave je došlo u avgustu 2013, tačno godinu dana pre smrti Majkla Brauna, tamnoputog tinejdžera kojeg je u Fergusonu ustrelio beli policajac. Od tada iz Amerike kao na traci stižu izveštaji Afroamerikancima koji postaju žrtve policijskog nasilja, izveštaji koji su na svetlost dana izneli duboki razdor koji vlada između policije i jednog dela američkog društva. Zahtevi za reformama policije su postajali sve glasniji.

Nakon incidenta u Okrugu Ferfaks tamošnja policija je počela samoinicijativno da preispituje svoj odnos prema upotrebi oružja i praksu „brzog potezanja". Službenici su dobili zadatak da nauče kako da vrate izgubljeno poverenje građana i bolje im služe.

Malo interesovanje za reforme

Policijska obuka je jedan od najproblematičnijih aspekata za one koji bi hteli da reformišu policiju u SAD. Najveći problem je što koncept obuke varira u svakoj federalnoj jedinici. Trajanje obuke tako ide od nekoliko sedmica do šest meseci. Prema rečima Lauta Seta Stougtona, bivšeg policijskog službenika, postoji vrlo malo istraživanja koja se bave različitim vrstama policijske obuke. „Često ne znamo koliko je ona efikasna i da li je jedan tip obuke bolji od drugih."

S obzirom na takvu situaciju može se dogoditi da su dva policajca u dve susedne policijske uprave prošla kroz potpuno različite obuke. „I njena kvalitet može biti potpuno različit", dodaje Stougton. Neki budući policajci tako u simuliranim situacijama kroz praktične vežbe uče kako bi trebalo da se ponašaju u datom trenutku. Neki to uče kroz predavanja. A tome još treba dodati da nemaju sve policijske uprave dovoljno novca za kvalitetnu obuku.

Nakon događaja u Fergusonu je predsednik Barak Obama dao nalog jednog radnoj grupi da sastavi izveštaj o radu policije u 21. veku. U njemu se preporučuju kvalitetnije obrazovanje službenika, više transparentnosti i razmene informacija. Reakcije na ove predloge su do sada bile vrlo suzdržane. Od više hiljada policijskih institucija u zemlji samo je nekoliko stotina pokazalo interes za reforme. među njima je bio i Okrug Ferfaks. Glavni inspektor Ričard Perez se tamo zalaže za reforme.

Perez pre svega hoće transparentnost. A to znači veću dostupnost informacija i objavljivanje video-zapisa pucnjava u kojima je učestvovala policija. Drugi aspekt koji ga zanima je deeskalacija. Cilj takvog treninga bi bio primenjivanje različitih tehnika kojima bi se spustila napetost u određenim situacijama i sprečila ili ograničila upotreba vatrenog oružja. Perez se informisao o novim načinima obuke. Njegovi policajci sada uče iz programa nazvanog T3 (Tact, Tactics and Trust), „taktičnost, taktika i poverenje", izrađenom prema ideji sociologa i bivšeg policajca Džonatana Vendera.

Borba sa stresom

Jedna od prvih stvari koje Vender želi da prenese učesnicima programa T3 je nužnost razumevanja druge osobe i svest o tome da policajac nikada ne sme poniziti onog preko puta. „Ljudima na ulici ne smeta prisustvo policije pod oružjem. Oni shvataju da tako treba da bude. Ali ne mogu da oproste policiji kada ih ponižava."

Vender tvrdi da je trening efikasniji što više instruktori koriste naučna saznanja. Smatra da je danas pre svega važno naučiti policajce kako da rade pod stresom. Prema njegovom mišljenju mnogi od njih žive u stalnom strahu: „Budnost je važna, ali preterana budnost je disfunkcionalna. Ona ljude navodi da prave gluposti." Pri tom, ukazuje Vender, najviše američkih policajaca još uvek umire u saobraćajnim nesrećama.

Tradicionalno u policijskim obukama na prvom mestu stoji bezbednost službenika. Budući policajci u proseku provode 60 sati na vežbama pucanja, a samo 10 ili manje sati trenirajući socijalne veštine.

Stefon Bigelou, policijski službenik iz Vašingtona, predaje na policijskoj akademiji i zna gde su granice mogućnosti. I on, kako kaže u razgovoru za DW, veruje da bi policajci trebalo da uče da donose odluke u stresnim situacijama. Do nekih pucnjava je u prošlosti došlo jednostavno zato što je dvoje ljudi bilo nervozno i što su se pogrešno razumeli.

Da li bi se model iz Ferfaksa mogao preneti i drugde? Tu doduše treba reći da je stopa kriminala u tom malom okrugu znatno niža nego u većim gradovima. U gradovima poput Baltimora i Čikaga gde se problemi često koncentrišu u pojedinim četvrtima teže je uvesti nove programe zato što policijske vlasti nemaju novca za kvalitetnu obuku. Džonatan Vender zato rezignirano zaključuje da najbolju obuku dobijaju policajci u najbogatijim okruzima: „Najlošiju obuku imaju oni kojima je dobra obuka najpotrebnija."