Skoro sedam meseci nakon izbora za papu, Lav XIV je krenuo na svoje prvo putovanje u inostranstvo. Od 27. do 30. novembra boravi u Turskoj, a zatim do 2. decembra u Libanu.

Time poglavar Rimokatoličke crkve, koji je poreklom iz Sjedinjenih Država, nastavlja međunarodni angažman svojih prethodnika.

Danas se putovanja podrazumevaju kao deo papske službe i one su „gotovo nezamislive bez toga“, kaže za DW augsburški crkveni istoričar i stručnjak za papstvo Jerg Ernesti.

S nestrpljenjem se očekuje koje će naglaske Lav staviti na svom prvom putovanju i kako će se eventualno razlikovati od svojih prethodnika. U Turskoj papa namerava da poseti Ankaru i Istanbul. Osim toga, putuje i u Nikeju (tur. Iznik), oko 100 kilometara jugoistočno, gde je pre 1.700 godina održan Prvi vaseljenski sabor.

U Libanu su na programu glavni grad Bejrut i nekoliko manjih hodočasničkih mesta na severu zemlje. Na kraju putovanja, Lav će se posetiti i bejrutsku luku, gde su u leto 2020. u strašnoj eksploziji razorene čitave gradske četvrti, a poginulo je oko 200 ljudi.

Nekada su u Turskoj i Libanu živeli mnogi hrišćani

Oba naroda povezuje jedna posebnost – pre nešto više od sto godina hrišćani su činili značajan deo stanovništva. U Turskoj je oko trećina ljudi pripadala nekoj crkvi, u Libanu čak i više od polovine. Danas se u Turskoj manje od jedan odsto stanovnika izjašnjava kao hrišćani, u Libanu oko 30 procenata.

Turska je, osim Italije, prvo mesto na svetu koje je ugostilo pet papa. Razlog je i to što se u azijskom delu Turske nalaze važna mesta najranije istorije hrišćanstva i gde su uspostavljane prve hrišćanske zajednice.

U Istanbulu, nekadašnjem Konstantinopolju, i danas stoluje počasni poglavar pravoslavlja – vaseljenski patrijarh Vartolomej (85). Njegova crkva već decenijama trpi ograničenja od strane turske države. Lav dolazi – kao i njegovi prethodnici Jovan Pavle II (1979), Benedikt XVI (2006) i Franja (2014) – namerno krajem novembra u Istanbul. Naime, 30. novembra slavi se apostol Andrej, koji je za pravoslavlje značajan poput apostola Petra za zapadne hrišćane.

„Ograničenje verskih sloboda“ u Turskoj

Prema oceni Ernestija, u Turskoj su „najviše ograničene verske slobode". To posebno važi za Grčku pravoslavnu crkvu, koja je, nakon proterivanja Grka iz Konstantinopolja i Male Azije pre oko sto godina, „prilično desetkovana“. Ekumenski patrijarh je ograničen u svom delovanju.

Pre više od 50 godina, po državnom dekretu, zatvoreno je pravoslavna bogoslovija na ostrvu Halki u Mramornom moru kod Istanbula. Ni Rimokatolička crkva, dodaje Ernesti, ne može slobodno da deluje.

Poseta je zanimljiva jer prvo putovanje „novog“ pape vodi u zemlju s muslimanskom većinom. „Mnogi ljudi u islamskom svetu, posebno u Turskoj, osećaju se počašćenima što je papa za svoje prvo inostrano putovanje izabrao baš Tursku“, kaže za DW Feliks Kerner, iz katoličkog reda isusovaca. Iako znaju „da to nije primarna namera putovanja“, oni to ipak doživljavaju kao veliku čast.

„Meka moć“ pape

Kerner, jedan od najvažnijih islamologa Rimokatoličke crkve, govori turski i godinama je predavao u Turskoj. Prema njegovom mišljenju, „hrišćansko-islamski dijalog u poslednje vreme dobija novu dinamiku“. U mnogim zemljama stasala je generacija mladih muslimana koja jasno vidi da njihovi politički lideri koriste religiju, posebno islam, „za održavanje moći – do brutalnosti, kao oslonac nepravednog sistema“.

Za njih, kaže Kerner, papa Lav predstavlja „alternativni oblik religijskog prisustva“. Pokazuje da religija može biti moćna „kroz ’meku moć’ – kroz primer, svedočanstvo, dobre reči, diplomatiju“, a ne „kroz ’tvrdu moć’ – državnu silu, nasilje, korupciju“. To uliva nadu mnogim njegovim muslimanskim poznanicima da se religija može živeti drugačije, bez politizacije.

Libanska etapa – izazov i prilika

Zbog složene verske raznolikosti, libanska etapa putovanja posebno je značajna. Ta zemlja je tradicionalno obeležena suživotom brojnih religija, a bez državne religije. Danas su više od 60 odsto Libanaca sunitski ili šiitski muslimani, oko 30 odsto hrišćani različitih crkava, a tu su i Druzi i Alaviti.

Šiitski Hezbolah, koji podržava Iran, snažan je politički faktor. Politički sistem je jasno podeljen po verskom ključu, objašnjava Ernesti. Vatikan vidi Liban „kao poligon za uspešno zajedničko življenje ljudi različitih religija“. Ako se u takvoj zemlji ne nađe sklad, dolazi do nestabilnosti. Ako se postigne saradnja, korist ima čitavo društvo. U sadašnjem stanju Liban nije „nimalo jednostavna destinacija“ za papu Lava XIV.

Što se tiče dijaloga sa islamom, Kerner očekuje da će papa nastaviti kurs približavanja, ali na drugačiji način od Franje. „Franja je išao putem prijateljstva“, naglašavao simpatije i gradio odnose kroz lični kontakt, što je obeležilo njegove posete islamskom svetu, poput Abu Dabija 2019. i potpisivanja dokumenta o međusobnom razumevanju.

Lav ima slične prioritete i vrednosti, ali drugačiji stil: „mnogo strukturiraniji, oprezniji, promišljeniji“. „Leo je kanonista. To je dobro. On će za ovo rastuće razumevanje između muslimana i hrišćana da stvara trajne strukture.“

Kerner smatra da je „posle jednog tipa pape koji ide napred poput Franje, sada došao sasvim drugačiji tip – onaj koji to nasleđe pretače u forme koje obećavaju pravu održivost“. I koje omogućavaju dublju saradnju religija.