Sećanje me ne služi najbolje, kada je reč o prvoaprilskim šalama na koje sam naseo. Mnogo se jasnije sećam igre kojoj me je naučila starija sestra. Dvokraka pileća kost se obrela u mojoj ruci, polomili smo je. U sestrinoj ruci je ostao manji komad kosti. Objasnila mi je da sam ja pobedio. „Pridrži mi ovo", rekla je pružajući mi svoj komad kosti. Naivno sam pružio ruku. Ona se glasno zakikotala. Trebalo je da kažem „znam za jadac". Ali kako da kažem kada nisam znao? Tako sam pobedu pretvorio u poraz i naučio da najbližima i ne možeš uvek sve verovati. U mom nepouzdanom sećanju to se odigralo jednog prvog aprila pre više od pola veka.

Šaljivo nadmetanje koje ima svoje korene u etrurskim verovanjima da kokošije kosti poseduju moć sudbinskih znakova bilo je prvo na kojem je moja urođena prostodušnost naišla na insceniranu prevaru koje čovečanstvo naziva šalom.

Za prvoaprilski ritual je još od mog detinjstva bilo poželjno vežbati laganje. Bilo mi je pomalo glupo da cele godine treniram iskrenost, a onda, tog određenog dana smišljam što krupnije laži, ne bi li ih, kada neko u njih poveruje, krunisao sa „apri-li-li-liiii".

Vežbanje laganja

Najlakše je bilo sa majkom. Pošto je ona profesionalno zabrinuta za dečje dobro, samo kažete tog jutra da vas boli glava i pogledate je tužno. Kada vam brižno stavi ruku na čelo, onda se nasmejete i obelodanite svoje pravo da prvoaprilski varate. Majka se ljutne, ali joj bude i lakše, jer je bolje da je sin prvoaprilski obešenjak, nego bolesno dete.

Teže je bilo u školi. Svako je svakom pokušavao prodati neku neverovatnu priču, pa na kraju niko nije verovao ni kada bi moralo da se saopšti nešto ozbiljno. Učitelji i nastavnici nisu delili prvoaprilski smisao za humor, ćuške i packe su još uvek spadale u vaspitne metode, pa nismo ni pokušavali.

U književnosti sam upamtio dva primera za šale koje koštaju puno. Milan Kundera svog junaka Ludviga u romanu „Šala", pušta da u doba žestokog staljinizma na razglednici svojoj devojci napiše da je optimizam opijum za narod, a potom i – živeo Trocki! Kunderin glavni junak se neće dobro provesti zbog ovakvog smisla za humor.

Slovenački pisac Vitomil Zupan je jednu svoju šalu platio sedmogodišnjom robijom. Ovaj rođeni anarhista, bivši partizan, 1949. je posle bančenja u kafani pozvao telefonom visokog partijskog funkcionera u kulturi, Josipa Vidmara i rekao mu da su Staljinove trupe već umarširale u Jugoslaviju. Panika koju je ovim izazvao u slovenačkom partijskom rukovodstvu, drugovima se nije svidela.

Fikcija koja oponaša fakte

U najuspelije nenamerne medijske šale prošlog veka spada radio-drama Rat svetova koju je po romanu Herberta Džordža Velsa režirao Orson Vels. Nije to bio prvi april već 30. oktobar 1938. Orson Vels je režirao dramu kao prenos uživo – kao da su slušaoci svedoci invazije vanzemaljaca. Mnogi Amerikanci su poverovali, izbila je panika.

Sve ove šale su mogle da budu i prvog aprila, bile bi još efektnije. Sećam se jedne poprilično surove šale koju je smislio moj drug sa basketa. Hteo je da se ženi. Poslao je najluđeg među nama da njegovoj devojci javi kako joj je verenik poginuo u saobraćajnoj nesreći. Ako bude mnogo tužna, onda ga voli. Devojka je na lažnu vest samo izokrenula oči i pala u nesvest. Kada su je dozvali svesti i rekli da je u pitanju šala, najpre nije htela da čuje za šaljivog mladoženju. Na kraju se ipak udala za njega. Danas su srećno razvedeni.

Aprilska nesreća

Vratimo se prvom aprilu. Ko se prvi dosetio da nasamari bližnje baš tog dana? Postoji tumačenje da je sve počelo na biblijskoj Nojevoj barci. Stari patrijarh je sa porodicom, biljkama i životinjama preživeo potop. Prerano je poslao golubicu da ispita ima li igde kopna i ona se neobavljenog posla vratila – prvog aprila. Čovečanstvo se, praveći od bližnjih „aprilske budale“ prema ovoj teoriji seća besmislenog Nojevog čina – svako ko prvog aprila prevari nekoga uveravajući ga u besmislicu, šalje svoju golubici da traži kopno kojeg nema.

Osim ove starozavetne reference postoje još dve koje prvi april povezuju sa hrišćanskim pričama. Navodno je Juda Iskariotski rođen ili umro na taj dan. Lucifer je prema predanju kročio u pakao prvog aprila. Nije čudo što je u ranijim hrišćanskim verovanjima taj datum označen kao dan kojeg se valja čuvati, jer donosi nesreću.

Lažna ljubav, lažni novac, lažne ribe

Svaka evropska zemlja ima svoju priču o nastanku prvoaprilske šale. U Francuskoj šesnaestog veka glavni lik priče je kralj Anri IV. Poznato je da je bio slab na žensku lepotu. Jedna devojka ga je pismom zamolila za randevu. Kada se kralj pojavio u zamku namenjenom tajnom uživanju iznenadila ga je celokupna dvorska svita sa njegovom suprugom Marijom Mediči na čelu. A od nesuđene ljubavnice ni traga. Svedoci vele da se kraljica kralju zahvalila što se odazvao pozivu na bal budala. Kažu da je to bilo jednog prvog aprila krajem 16. veka.

U nemačkom istorijskom pamćenju je takođe jedna prvoaprilska priča povezana sa 16. vekom. Rajhstag u Augzburgu 1530. – okupljanje cara i plemstva – bio je najavljen kao „dan kovanica“. Do 1. aprila te godine morali su biti iskovani novi srebrnjaci. Neki špekulanti su se polakomili, unapred se kladeći na vrednost novog novca. Ali novog novca prvog aprila nije bilo. Hronike kažu – iz tehničkih razloga. Oni koji su uložili u novu valutu izgubili su svoje uloge, ali su u isto vreme i bivali ismejani kao prvoaprilske budale.

U Škotskoj i Irskoj je ovaj dan dugo bio poznat kao Dan lova na budalu. Neobaveštenom nesrećniku bi se davala zapečaćena koverta sa molbom da je hitno preda na naznačenoj adresi, jer od toga zavisi preko potrebna pomoć. Primalac poruke bi zapravo bio obavešten da donosioca poruke pošalje sledećem primaocu sa istim obrazloženjem i istom zapečaćenom porukom: „Pošalji budalu dalje“.

U Italiji, Francuskoj, Belgiji, ovaj dan je poznat kao „Dan ribe“. Nekome bi se na leđa kradom pričvrstila papirna riba – takva pojava bi uveseljavala sve prisutne. U Sjedinjenim Američkim državama pored raznih smicalica ljudi očekuju i razglednicu. Sve to se dešava i u Španiji i Latinskoj Americi ali 28. decembra – na „Dan nevine dece".

Zlokobni prvi april

Možda ima nečeg u onom verovanju da je prvi april zlosretan dan. Kada se setim da je tog dana 1924. Hitler osuđen na pet godina zatvora zbog pokušaja puča – a u zatvoru će pisati svoj program uništenja sveta Majn kampf, ili kada pomislim da je baš tog datuma 1939. Franko proglasio kraj građanskog rata, nije mi do šale. 1944. su američki ratni piloti sebi dozvolili najcrnju prvoaprilsku šalu Drugog svetskog rata. Umesto na nemačke ciljeve, svoje bombe su istovarili na švajcarski grad Šafhauzen, ubili su 37 građana neutralne zemlje, a stotinu njih ranili. 1999. su američki piloti činili jezgro vazdušnih snaga Severnoatlanskog pakta koje su srušile Varadinski most u Novom Sadu. To zaista nikome nije više bilo smešno. Dodam li svemu tome da je 1979. Homeini proglasio Islamsku Republiku Iran onda ovaj datum vidim u sasvim drukčijem svetlu.

No, bilo je i pozitivnih obrta u istoriji. 2001. je uhapšen Slobodan Milošević, verovatno sa kobnim zakašnjenjem od najmanje deset godina. Prvom omladinskom radnom akcijom u posleratnoj Jugoslaviji 1. aprila 1946. počela izgradnja železničke pruge Brčko-Banovići. U izgradnji 90 kilometara pruge učestvovalo je 60.000 mladih iz cele Jugoslavije. A ja sam kao klinac učestvovao u radnoj akciji izgradnje drugog koloseka te pruge trideset godina kasnije. Prvog aprila te 1976. u Kaliforniji Stiv Džobs i Stiv Voznijak osnivaju firmu Epl koja će biti jedan od pokretača kompjuterske revolucije.

Čkaljin rođendan

Tog dana su se sasvim ozbiljno rađali i još ozbiljnije umirali poznati i nepoznati ljudi. U nizu rođenja izdvaja se čuveni nemački kancelar Bizmark, koji je rođen 1915. Prvoaprilska deca su i Nikolaj Gogolj (1809.), Rudi Čajevec (1911.) – partizanski pilot i čovek po kojem je nazvan moj prvi televizor, Oliver Ivanović (1953.) koji bi ovog prvog aprila navršio 70 godina da ga nisu mučki ubili. A Margita Stefanović, muzička vila EKV-a, navršila bi 64 godine da je nisu odneli opijatski demoni.

Jedan jedini poznati čovek živeo je u potpunosti u skladu sa datumom svog rođenja – prvog aprila 1924. rođen je Miodrag Petrović Čkalja, čovek koji je zasmejavao Jugoslaviju.

U beskonačnom nizu prvoaprilskih smrti, izdvajam Karla I od Austrije, poslednjeg cara Austrougarske koji je svoju pokojnu carevinu nadživeo skoro četiri godine, da bi umro u izgnanstvu na portugalskom ostrvu Madeiri 1. aprila 1922.

Medijske laži

Novinske agencije su znale prvoga aprila upozoravati javnost na supstancu di-hidrogen-monoksid. Ona je glavni sastojak kiselih kiša, nalazi se u tumorima i nuklearnim centralama i ako je udahnete može biti smrtonosna. Ta supstanca ima hemijsku formulu H2O i popularno se zove – voda. U ovoj šali je genijalno to što je zasnovana na potpunoj istini. Nije izrečena ni jedna laž, ali većina ljudi je obmanuta. To je već nalik školi u koju su išli i političari. Britanski javni servis (BBC) je 1957. emitovao emisiju u kojoj je prikazana reportaža iz Švajcarske. Tamo su na drveću prema autorima rasli špageti. Od osam miliona gledalaca njih nekoliko stotina je pozvalo telefonom da pita da li je to stvarno tako, a neki su hteli da nabave sadnice.

U Americi, ni 20 kilometara od Bostona, nalazi uzvišenje Great Blue Hill, čije indijansko ime glasi Masačusets. Jedna bostonska televizija je prvog aprila 1980. javila vulkansku aktivnost na brdu, koje uopšte nije vulkanskog porekla. Stanovnici iz okoline nisu sačekali kraj šale, počeli su da beže. Producent emisije je dobio otkaz, a ta neuspela šala postala je sinonim neželjenog efekta u medijima. Verovatno tadašnji medijski radnici nisu ni slutili da će postojati cele zemlje, celi televizijski sistemi, politički pokreti, koji će prvoaprilski odnos prema istini pretvoriti u svoju poslovnu filozofiju.

Ozbiljan problem neozbiljnog dana

Ozbiljan problem imaju oni ljudi koji prvog aprila žele nešto ozbiljno da obave. To nije novost. Još pre 340 godina Poljska je jedan sporazum potpisan 1. aprila zvanično preinačila na 31. mart – za svaki slučaj. U Danskoj je 2009. zabeleženo, da su vatrogasci tek treći put reagovali na poziv u pomoć iz jedne škole – jer je bio prvi april.

Izgleda da je prvoaprilska potreba za smehom mnogo starija nego što mislimo. Postoje istoričari koji je povezuju sa kultom boga smeha Gela u Tesaliji. Indusi smatraju da je prvoaprilski dan šale proistekao iz njihove drevne svetkovine proleća i radosti, a Italijani kažu da je sve počelo u starorimska vremena Danom glupana. U slovenskom, prethrišćanskom svetu na taj dan bi se budio Domovoj, ded, starac koji simbolizuje pretke i štiti kuću. On bi se budio mrzovoljan, pa su ukućani tog dana zbijali šale, smejali se, oblačili smešnu odeću, kako bi odobrovoljili duha predaka.

Sasvim je drugo pitanje da li sam ja sve ovo izmislio ili samo opisao našu potrebu da se makar jednom godišnje glupiramo i slatko lažemo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.