Na terasi jednog pariskog kafea sede dvoje mladih. Sara ima 22, a Tarik 29 godina. Kada razgovaraju o seksualnosti, to čine otvoreno bez ustezanja i nećkanja. Međutim, Sara naglašava da to nije uobičajeno ponašanje mladih. Ona je, kao i njen drug Tarik, dete imigranata iz severne Afrike. Odrasla je kao i mnogi migranti u predgrađu Pariza.

„U doseljeničkim predgrađima je jako teško govoriti o seksualnosti, u porodici takođe. To posebno važi za žensku decu. Porodice ne odobravaju seksualne odnose pre sklapanja braka. Ne govori se čak ni o osnovnim stvarima kao što su zaštita od trudnoće ili AIDS-a.“

Devojkama je teže

Tarik takođe smatra da su devojke, zbog mnogih tabua, u lošijem položaju. Roditelji, s druge strane, seksualna iskustva dečaka pre braka odobravaju i doživljavaju to kao nešto sasvim normalno. Nasuprot tome, devojkama se ne odobrava ni minimalno interesovanje za seks. Vodi se računa o svemu, od oblačenja devojaka do izbora budućeg muža.

“Kod nas u kraju devojke ne nose burku, ali ni mini suknju. To bi odmah izazvalo ogovaranja. Mnogi bi rekli: Bila je u mini suknji, najverovatnije se viđa sa dečacima, sa kojima se i ljubi. Veoma brzo bi bila na lošem glasu i okarakterisana kao prostitutka.“

Igranje vatrom

Mnoge devojke iz imigracionih porodica se plaše da ne budu na lošem glasu, što se u muslimanskim krugovima događa veoma brzo. Sara je zbog toga svoje prvo seksualno iskustvo doživela kao igru sa vatrom.

„Za mene je to bilo prilično teško. Najpre prvi poljubac, a zatim i pitanja oko prvog seksualnog odnosa. I u školi sam osećala veliki teret na plećima, i uvek sam sebi govorila: Pazi kada ideš preko dozvoljene granice. Ako te viđaju sa dečacima, drugi će te videti kao prostitutku.“

Najčešće ulogu kontrolora ponašanja devojaka preuzimaju braća. Oni kontrolišu način oblačenja, ponašanje u javnosti i kontakte sa dečacima. Oni se naravno pozivaju na tradiciju i islam. U mnogim porodicama se seksualno iskustvo ćerke pre braka doživljava kao velika bruka. To je dovelo do toga da su devojke počele da pronalaze alternativna rešenja u zadovoljavanju svojih seksualnih potreba, naglašava Sara.

„Devojke imaju analni seks. Na taj način zvanično ostaju device. Istovremeno, zadovoljavaju seksualne potrebe svojih partnera u nadi da će oni ostati sa njima u vezi.”

Muškarci žele da kontrolišu

Sociolog Izabel Kler, koja se već duže vreme bavi ovom problematikom, ističe da u pozadini svega stoji potreba muškaraca da kontrolišu život u četvrti u kojoj žive.

“ Za dečake je to velika stvar. Izvan četvrti u kojoj žive su mahom gubitnici. Samo u sopstvenom kvartu imaju moć koju žele da sačuvaju. Osim toga, oni moraju da drže devojčice pod kontrolom. To se od njih očekuje.