Puč koji je promenio nemačko-turske odnose
15. jul 2017.
Ozbiljnih napetosti u nemačko-turskim odnosima bilo je još pre pokušaja puča. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je 2016. pokušao da utiče na slobodu govora i mišljenja u Nemačkoj jer se osetio uvređenim zbog pesme satiričara Jana Bemermana.
Potom, kada je Bundestag 2. jula 2016. masovna ubistva Jermena 1915/1916. okarakterisao kao genocid, turska vlada je reagovala ljutito i zabranila nemačkim poslanicima da posećuju vojnike u vazdušnoj bazi Indžirlik. Pokušaj puča koji se dogodio nekoliko dana kasnije, Erdogan je okarakterisao kao „božiji blagoslov“.
Borba protiv Gulenovog pokreta
Predsednik Turske iskoristio je pokušaj puča da se obračuna s neomiljenim pristalicama Gulenovog pokreta. Prema Erdoganovom njegovom mišljenju, Fetulah Gulen koji trenutno živi u Sjedinjenim Američkim Državama, stoji iza pokušaja puča. Gulen odbacuje sve te optužbe.
Za godinu dana nakon puča, u Turskoj je uhapšeno preko 50.000 ljudi. Više od 100.000 državnih službenika je otpušteno i uskraćena su im primanja. Kritiku nemačke savezne vlade, Evropske unije i NATO, Erdogan je okarakterisao kao „terorističku propagandu“. Države koje su nakon mučenja u turskim zatvorima pojedinim građanima Turske dodelile azil, Erdogan vidi kao one koji „podržavaju terorizam“.
Kada je reč o Nemačkoj, pre svega se misli na odluku da se za više od 400 diplomata, oficira i vojnika NATO, ali i sudijama i visokim državnim službenicima odobri azil. Ankara naime smatra da su oni odgovorni za pokušaj svrgavanja vlade. Prema Nemačkom savezu sudija, potrebni su „konkretniji dokazi“ kako bi se oni izručili toj zemlji.
Uhapšeni novinari
Zbog dekreta donetih u vreme vanrednog stanja, na udaru su ne samo pristalice Gulenovog pokreta, već i oni koji kritikuju vladu. Broj uhapšenih novinara je tokom 2016. porastao na više od 150, a među njima je i nemačko-turski novinar Denis Jučel, dopsinik lista „Velt“ koji je uhapšen u februaru ove godine. Protiv njega se vodi proces zbog toga što je objavio privatnu elektronsku prepisku ministra energetike Berata Albajraka, inače Erdgoanovog zeta. Turske vlasti Jučela optužuju za „huškanje naroda i terorističku propagandu“. Ali zvanične optužnice još uvek nema tako da se i dalje ne zna za šta se on konkretno tereti.
Jučel, koji inače ima i tursko i nmačko državljanstvo, nije jedini Nemac koji sedi u turskom zatvoru. Nakon propalog puča uhapšeno je deset državljana Nemačke, među njima i novinarka i prevoditeljka Mesale Tolu. Novinarska organizacija „Reporteri bez granica“ koristi izraz „lov na veštice“, a Erdogana je stavila na spiak „neprijatelja slobode štampe“. Inače, kada je reč o slobodi štampe, Turska zauzima 155. mesto od 180 zemalja koje posmatra ta organizacija.
Otkazani nastupi turskih političara
Paralelno s progonom opozicije, Erdogan je pokrenuo reformu ustava koja je imala za cilj da se moć koncentriše na njegovu ličnost. U tome su mu pomogli i Turci koji žive u Nemačkoj, a koji su na referendumu 16. aprila 2017. većinom glasali za reformu ustava.
Nastupi nekih turskih minstara u Nemačkoj otkazani su „iz bezbednosnih razloga“, zbog čega je Erdogan optužio nemačku vladu da se služi „nacističkom praksom“. Bila je to kap koja je prelila čašu i zbog čga je kancelarka Angela Merkel izjavila: „Moralo bi da se prestane sa poređenjem Savezne Republike Nemačke s nacistima“.
Erdogan je takođe želeo da u Nemačkoj, uoči ili nakon samita G20, održi govor – ali ta želja mu nije ispunjena. Zvanično objašnjenje otkazivanja glasilo je da „nema dovoljno policijskih snaga koje bi obezbedile skup“, ali je dodato i to da takav nastup „nije u skladu s političkim miljeom Nemačke“.
Kriza oko Indžirlika
Nakon što je turskim vojnicima odobren azil, Turska je, isto kao i nakon usvajanja rezolucije o genocidu nad Jermenima, zabranila nemačkim poslanicima posete bazi Indžirlik. I uprkos diplomatskim naporima i poseti Turskoj ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela, Ankara to odbija.
Zbog toga je Bundesag u junu 2017. odlučio da povuče 260 vojnika iz baze u Indžirliku. Reč je o posadi šest izviđačkih aviona tipa „Tornado“ i jednog aviona-cisterne u sklopu koalicije za borbu protiv terorističke organizacije „Islamska država“. Te jedinice prebačene su u Jordan.