Kada je Palestinac Sirhan Bišara Sirhan 5. juna 1968. u 00:50 časova u kuhinji hotela „Ambasador u Los Anđelesu s tri hica pogodio Roberta Kenedija, uništeni su politički snovi miliona Amerikanaca.

Huan Romero, koji je tada imao 17 godina, klečeći je pokušavao da spreči da senatorova krvava glava padne na pod. Samo nekoliko sekundi pre toga, Kenedi je krenuo da se s njim rukuje. Pedeset godina kasnije, Romero u dokumentarnom filmu Netfliksa kaže: „Bilo je kao da su zajedno s njim umrle sve nade“.

Bila je to u zemlji koja je preterala s upotrebom vojne sile. U zemlji sa policijskim nasiljem, u kojoj se raspravlja o posedovanju oružja i doseljavanju, zemlji sa nepravednim pravosuđem, u kojoj vlada etnička nejednakost... Keri, ćerka Roberta Kenedija, u svojoj nedavno objavljenoj knjizi podseća koliko su te teme dominirale šezdesetih godina prošlog stoleća. One, dakle, nisu pojavile postale tema tek u Trampovoj eri. „Svi se danas žale na polarizaciju, a ona je nekada bila mnogo gora“, kaže politikolog Bil Galston.

Amerika je 1968. čeznula za političarem koji bi smirio uznemirenu zemlju i popravio ugled SAD narušen zločinima počinjenima u ratu u Vijetnamu. Činilo se da bi taj čovjek mogao da bude Robert Fransis Kenedi, zvani Bobi. On je obećao da će ponovo da uspostavi „moralno vođstvo SAD na ovoj planeti“. Njegov moto je bio: „Mi možemo bolje“.

„Godina živčanog sloma nacije“

Bobi Kenedi je bio zgodan muškarac, blistavog osmeha u dobro krojenim odelima. Harizmatičan i uverljiv. U kabinetu svog brata Džona koji je ubijen pet godina ranije, bio je ministar pravosuđa.

„Pred Kenedijem je bila blistava karijera“, kaže američki istoričar Džulijan Zelizer. Dva meseca pre njega ubijen je Martin Luter King, ikona crnačkog pokreta. Istoričari tu 1968. godinu opisuju kao „godinu živčanog sloma nacije“ u SAD. Pišući o smrti Roberta Kenedija, politikolog Galston navodi da se činilo kao da se zemlja raspada po šavovima: „Bilo je sve gore i gore. Napetosti između različitih etničkih grupa, ali i između generacija, duž kulturoloških granica, na osnovu prihoda, pola, različitih vrednosti i ideologije.“ Meksički doseljenik Huan Romero, koji je bio svedok atentata, danas kaže: „Njegovo nasleđe danas je aktuelnije nego ikada pre“.

Senator je na dan ubistva slavio pobedu na predizborima za predsedničkog kandidata Demokratske stranke. Atentator koji je tada imao 24 godine presreo ga je kada je izlazio na zadnja vrata koja su vodila iz kuhinje, prema parkingu gde ga je čekao automobil. Kenedi je već sutradan (6.6.) podlegao teškim povredama. Imao je samo 42 godine.

„Potrebna nam je ljubav, mudrost i pažnja“

Sirhan ga je ubio jer je smatrao da je i on odgovoran za težak položaj Palestinaca. Ubica se još uvek nalazi u zatvoru. Bio je osuđen na smrtnu kaznu koja je preinačena u doživotni zatvor. Do danas kruže razne teorije zavere, od kojih se najtvrdokornije drži ona da Sirhan nije bio jedini počinilac i da saznanja o tome FBI drži u tajnosti. To se može čuti i na podcastu sa Polom Šrederom, koji je takođe ranjen u atentatu. On danas ima 91 godinu.

Američki list „Vašington post“ o Kenedijevoj smrti piše: „Ona do danas podseća na to da i u vreme haosa i previranja možemo da odlučimo kakvi mi kao građani želimo da budemo“. Don Porter, britanska rediteljka dokumentarca o Kenediju, povlači paralele s Trampovom Amerikom: „Ljude moraju da se podsete na to da je predsednička dužnost veća od svakog pojedinca“.

Dva meseca i jedan dan pre smrti, Robert Kenedi je u jednom govoru reagovao na ubistvo Martina Lutera Kinga: „Ono što nam je potrebno nije još više podela, mržnje ili nasilja, nego ljubav, mudrost i pažnja.“ Publika mu je gromoglasno aplaudirala.

ajg/dpa/epd/kna

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android