„Srbija je preskočila sopstvenu senku. Srbija je 18. marta sa NATO potpisala individualni partnerski akcioni plan (IPAP). To je najveći partnerski stepen sa NATO neke zemlje koja nije njegova članica“, piše Andrej Ivanji u austrijskom listu Standard.

„Ironija sudbine je da se to desilo samo nekoliko dana uoči godišnjice početka NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Bilo je to pre 16 godina i to bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međunarodno-pravno kontroverzno bombardovanje trajalo je 78 dana i u njemu je život izgubilo 2.000 ljudi, a infrastruktura Srbije je uništena. Nakon potpisivanja mirovnog sporazuma, srpske snage bezbednosti su se povukle, a na Kosovo su umarširale trupe NATO“, podseća Ivanji.

„Potpisivanje IPAP samo je vrh istorijske i političke ironije u Srbiji. Aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Aleksandar Vučić su u trenutku vazdušnih napada bili visoki funkcioneri ultranacionalističke Srpske radikalne stranke koja se do samog kraja borila protiv NATO i koja nije želela da potpiše mirovni sporazum. Nikolić i Vučić su i nakon demokratskih promena 2000. godine optuživali NATO, SAD i sve evropske zemlje učesnice u vazdušnim napadima da su bombardovali Srbiju kako bi silom odvojili Kosovo i omogućili njegovu nezavisnost.“

„Kada je reč o članstvu u Evropskoj uniji, u Srbiji trenutno vlada politički konsenzus jer je Srbija u januaru 2014. godine počela pristupne pregovore. Međutim, tabu je činjenica da je više od dve trećine Srba protiv članstva u NATO. Političko rukovodstvo svesno je da su sve zemlje istočnog bloka, bez izuzetka, prvo pristupile NATO, pa onda EU. Može se pretpostaviti da u slučaju Srbije neće biti napravljen izuzetak.“

„Kritičari smatraju da Sporazum predviđa ono što su, danas vodeći političari u Srbiji, pre 16 godina odbijali: trupe NATO se po potrebi mogu kretati kroz Srbiju i ne podležu zakonima Srbije. Isto tako, NATO može privremeno da koristi vojnu infrastrukturu te zemlje. Mnogi stručnjaci smatraju da je Sporazum namerno napravljen dvosmisleno kako se ne bi iritiralo stanovništvo Srbije, ali ni Rusija. Inače, Moskva nema ništa protiv evropske integracije Srbije, ali je članstvo u NATO za nju neprihvatljivo. Srbija zavisi od isporuka ruskog gasa. Moskva do sada nije reagovala na potpisivanje IPAP“, piše „Standard“.

Novi Zakon o bezbednosti u Turskoj

Turski parlament usvojio je Zakon o bezbednosti koji policiji daje nova ovlašćenja kada je reč o istragama i hapšenjima. To je tema kojom se bave komentatori nemačke dnevne štampe.

Nordvest-cajtung pored ostalog piše: „Policija slobodno sme da puca, internet sme da se blokira ako to vlada naredi, pet godina zatvora protiv kršenja zakona o skrivanju osoba i slabljenja nezavisnog pravosuđa. Turska sebi prilagođava brutalnu praksu koja je uobičajena na Bliskom istoku. Pri tome je greška govoriti o tome da se zemlja razvija u policijsku državu. Turska je to uvek bila. Sada su ventili za opoziciju i disidente još jednom jače zavrnuti. Trenutno ni u jednoj drugoj državi se u zatvoru ne nalazi tako velik broj novinara kao što je u Turskoj. Čak ni u Rusiji policija protiv mladih demonstranata ne postupa tako ekstremno kao što ide u Turskoj“, piše komentator lista „Nordvest-cajtunga“.

Nirnberger cajtung se piše „Prvi utisak vara. Snage bezbednosti u osnovi nova ovlašćenja plaćaju gubljenjem njihove poslednje nezavisnosti i bivaju degradirane u stražare jednog klana. Kada su u jesen prošle godine nameravali da pokrenu istragu protiv Erdoganovog sina Bilala, zbog sumnje da je upleten u korupciju, desetine policajaca je uhapšeno ili smenjeno s dužnosti. Opasnije od onog što turska policija sme je samo ono što ona ne sme“, smatra „Nirnberger cajtung“.